Уснено-зубни сугласник

Из Википедије, слободне енциклопедије

Лабиодентални или уснено-зубни сугласник (али не и усненозубни) јесте сугласник артикулисан помоћу доње усне и горњих зуба. Такви сугласници у српском језику су: ф и в.

Лабиодентални сугласници наведени у међународној фонетској абецеди (ИПА) су:

ИПА Опис Пример
језик правопис ИПА значење
безвучни лабиодентални плозив
звучни лабиодентални плозив
p̪͡f безвучни лабиодентални африкат цонга не постоји [tiɱp̪͡fuβu] нилски коњи
b̪͡v безвучни лабиодентални африкат цонга не постоји [ʃileb̪͡vu] брада
ɱ лабиодентални назал енглески symphony [ˈsɪɱfəni] симфонија
f безвучни лабиодентални фрикатив енглески fan [fæn] лепеза
v звучни лабиодентални фрикатив енглески van [væn] комби/камионет
ʋ лабиодентални апроксимант холандски wang [ʋɑŋ] образ
ⱱ лабиодентални флап моно vwa [a] слати

Најчешћи лабиодентални сугласници у пракси су фрикативи и апроксимант. Лабиодентални флап се фонетски појављује у десетак језика, али су сви они у централној и југоисточној Африци. За остале врсте артикулације, карактеристични су билабијални сугласници.

Глас [ɱ] се често појављује, али најчешће као алофон гласа m испред лабиоденталних сугласника v и f.

Извори[уреди]