Лабуристичка партија (Норвешка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лабуристичка партија
Arbeiderpartiet
Вођа Јонас Гар Стере
Основана 1887.
Седиште Осло
 Норвешка
Млади огранак Савез радничке омладине
Број чланова 200,500 (врхунац 1950)[1]
55,869 (2011)[2]
Идеологија социјалдемократија
Политичка позиција леви центар
Међународно чланство Социјалистичка интернационала
Европска странка Партија европског социјализма
Боје црвена
Парламент
55 / 169
Среска већа
273 / 728
Муниципална већа
3.373 / 10.781
Лапонски парламент
10 / 39
Званични веб-сајт

Лабуристичка странка (норв. Arbeiderpartiet, A/Ap) је социјалдемократска[3] политичка партија у Норвешкој. Представља главног партнера тренутне норвешке владе, односно владајуће Црвено-зелене коалиције, а њен вођа Јенс Столтенберг, је актуелни премијер Норвешке.

Норвешка лабуристичка партија се званично залаже за социјалдемократске идеје. Од 1930-их јој је службени слоган „рад за све“, а снажно се залаже за издашну државу благостања, коју је требало да финансирају високи порези и царине.[4] Последњих двадесет година, странка је у идеолошком смислу почела да скреће удесно, односно у смеру социјалне тржишне привреде која укључује приватизацију државног власништва и укидање прогресивног опорезивања, у складу с начелима економског либерализма. Данас се изјашњава и као прогресивна странка која се залаже за начело сарадње у унутрашњој и спољној политици. Њен омладински огранак је Савез радничке омладине.

Зграда Лабуристичке партије.

Основана је крајем 19. века и отада је стално расла по броју гласова и чланова све док на изборима 1927. године није постала највећа и најјача странка, што је остала све до данашњих дана. Те је године прекинут и њен унутрашњи сукоб везан уз чланство у Коминтерни од 1919. од 1923. године. Након Другог светског рата, односно 1945. па све до 1961. странка је имала апсолутну већину у норвешком Парламенту, што је била прилична реткост за тадашње европске државе, и због чега се Норвешка називала „једностраначком државом“. Од 1935. године, у Норвешкој само шеснаест година премијер није био члан Лабуристичке партије. Од 1960-их и почетком 1970-их доминацију Лабуристичке партије је нагризла опозиција са левице, окупљене у Социјалистичкој народној партији. Од краја 1970-их је доминацију нагризла и десна опозиција, због чега се и сама Лабуристичка партија под Гро Харлем Брундтланд окренула удесно. На изборима 2001. странка је имала најгоре резултате од 1924. што ју је присилило на далеко шире парламентарне коалиције него раније.[4]

Лабуристичка партија је чланица Социјалистичке интернационале и Партије европског социјализма.

Извори[уреди]

  1. Røed, Lars-Ludvig (7. 1. 2009). „Lengre mellom partimedlemmene i dag”. Aftenposten. 
  2. Historisk økning i medlemstallet / Partiet / Aktuelt - Arbeiderpartiet, Приступљено 10. 4. 2013.
  3. Странке и избори у Европи, Приступљено 10. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 Arbeiderpartiet - Ørnen i Norge - Partiene - NRK Nyheter, Приступљено 10. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]