Лавина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Снежна лавина на Хималајима, Монт Еверест
Подножје падине у Kenај фјордовима на Аљасци.
Лавина сувог снега на Хималајима у близини Монт Евереста.

Лавина или усов, понекад плеоназмично и снежна лавина, називи су за рушење великих маса снега низ стрме високопланинске и падине већих нагиба, најчешће зими и у рано пролеће. Лавине се обично покрећу у стартној зони услед механичког дефекта у снежном покривачу (плочаста лавина) када снаге које делују на снег премашују негову јачину, а понекад само с постепеним проширивањем (олабављена снежна лавина). Након иницијације, лавине обично брзо убрзавају и расту у маси и запремини како оне повлаче све више снега. Ако се лавина довољно брзо помера део снега се може мешати са ваздухом који ствара прах снежне лавине, која је врста гравитацијске струје.

Клизишта камења или остатака, која се понашају на сличан начин са снегом, такође се називају лавинама (види клизиште[1]). Остатак овог чланка односи се на сњежне лавине.

Терет на снежном наносу може бити само узрокован гравитације, у ком случају недостатак се може јавити било због слабљења снежног наноса или звог повећаног оптерећења услед падавина. Лавине које су покренуте овим процесом познате су као спонтане лавине. Лавине такође могу да се покрену другим узрочницима, као што су људске или биолошке активности. Сеизмичка активност такође може изазвати лавине.

Стварање[уреди]

Стрма планинска подручја погодују нагомилавању снежних маса које се под утицајем ветра, замљотреса, јаког звука (пуцањ, писак локомотиве, људски глас) или кретања људи и животиња нагло сруче низ падину у долину.[2]

Сручивање снега може бити суво или влажно. Суве лавине јављају се зими, крећу се великом брзином (до 100m/s) и испред себе стварају ветар велике рушилачке снаге. Влажне лавине настају у пролеће, када почне отапање снега, а одликује их релативно висок садржај стеновитог моренског материјала — камења, блокова стена и дрвећа — помешаног са снегом.[2]

Штета[уреди]

Лавине често изазивају велике штете и губитак људских живота, мада су с обзиром на релативно слабу насељеност планинских подручја својим размерима ограничене у поређењу са другим природним катастрофама. Међутим, оне у неким случајевима уз људе руше и насеља, уништавају комуникације (каблове) и шуме. Пример снежне незгоде великих размера јесте Перу 10. јануара 1962. Овом приликом, лавина је уништила девет насеља и усмртила четири хиљаде људи.[3]

Лавине су врло честа појава на Алпима, а ретка на Проклетијама. Европске мере заштите од лавина су следеће:[2]

  • организовање службе надзора и упозоравања на опасност
  • вештачко изазивање малих лавина пре великог нагомилавања
  • спречавање нагомилавања снега на угроженим местима
  • подизање грађевина за усмеравање и успоравање снежне масе

Таблица ризика[уреди]

Следећа таблица представља ризик од настанка лавине одређен у већини европских законодавних система. Ова скала усвојена је априла 1993, а ажурирана маја 2003. ради повећања униформности. Према њој, у Француској је најчешће ризик трећег и четвртог степена, док су у Швајцарској најзаступљенији други и трећи степен.[4]

Степен ризика Стабилност снега Заставица Опис степена
низак (1) снег је у принципу стабилан Avalanche-risk-1-2.svg доћи ће до лавине само ако тежак терет пређе преко најстрмијих падина; сваке спонтане лавине су занемарљиве; стање стабилно
огран. (2) снег је делимично стабилан на неким стрминама, док је на остатку стабилан Avalanche-risk-1-2.svg до лавине долази само ако преко падина пређе тежак терет, посебно на релативно стрмим падинама; нема спонтаних сручивања снега
средњи (3) на већини стрмина снег је само делимично стабилан Avalanche-risk.svg до лавине може доћи на било којој падини чак и са релативно малим теретом; на посебно осетљивим падинама може доћи до осредњих спонтаних сручивања снега
висок (4) на свим стрминама снег генерално није стабилан Avalanche-risk.svg до лавине лако може доћи на било којој падини са релативно малим теретом; на посебно осетљивим падинама може доћи до повеликих спонтаних сручивања снега
веома висок (5) снег је у принципу нестабилан Avalanche-risk-5.svg на свим стрминама може доћи до великих спонтаних лавина

Таблица јачине[уреди]

Следећа таблица представља јањину лавине по њеном постанку одређену у већини европских законодавних система. Ова скала усвојена је априла 1993, а ажурирана маја 2003. ради повећања униформности.[4]

Степен Исход Штета Величина
бљузга (1) снег обара, али не и закопава људе мала; обично повреде људи (ретко смрт) дужина < 50m
запремина < 100m³
мала (2) снежна маса се зауставља на самој падини закопавање, повређивање и усмрћивање дужина < 100m
запремина < 1.000m³
средња (3) снежна маса стиже до дна саме падине оштета дрвећа, грађевина и возила дужина < 1.000m
запремина < 10.000m³
велика (4) снег прелази све низбрдице и равнине обарање дрвећа, грађевина и возила дужина > 1.000m
запремина > 10.000m³

Извори[уреди]

  1. „Flows”. Geology.campus.ad.csulb.edu. Архивирано из оригинала на датум 2013-08-18. Приступљено 2013-06-21. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Гаврлиловић & Гавриловић (2007). стр. 151-152.
  3. „Avalanche kills thousands in Peru”. History Channel. Приступљено 1. 6. 2013. 
  4. 4,0 4,1 George, David. „An Analysis of French Avalanche Accidents for 2005-2006” (PDF). Приступљено 1. 6. 2013. 

Литература[уреди]

  • Гаврлиловић, Љиљана; Гавриловић, Душан (2007). „Лед на копну”. Географија 1. Београд: ЗУНС. стр. 151—152. ISBN 978-86-17-14283-2. 
  • McClung, David. Snow Avalanches as a Non-critical, Punctuated Equilibrium System: Chapter 24 in Nonlinear Dynamics in Geosciences, A.A. Tsonsis and J.B. Elsner (Eds.), Springer, 2007
  • Mark the Mountain Guide: Avalanche!: a children's book about an avalanche that includes definitions & explanations of the phenomenon
  • Daffern, Tony: Avalanche Safety for Skiers, Climbers and Snowboarders, Rocky Mountain Books. 1999. ISBN 0-921102-72-0.
  • Billman, John: Mike Elggren on Surviving an Avalanche. Skiing magazine February (2007), стр. 26.
  • McClung, David and Shaerer, Peter: The Avalanche Handbook, The Mountaineers: 2006. 978-0-89886-809-8
  • Tremper, Bruce: Staying Alive in Avalanche Terrain, The Mountaineers. 2001. ISBN 0-89886-834-3.
  • Munter, Werner: Drei mal drei (3x3) Lawinen. Risikomanagement im Wintersport, Bergverlag Rother. 2002. ISBN 3-7633-2060-1. (немачки) (partial English translation included in PowderGuide: Managing Avalanche Risk ISBN 0-9724827-3-3)
  • Michael Falser: Historische Lawinenschutzlandschaften: eine Aufgabe für die Kulturlandschafts- und Denkmalpflege In: kunsttexte 3/2010, unter: http://edoc.hu-berlin.de/kunsttexte/2010-3/falser-michael-1/PDF/falser.pdf

Спољашње везе[уреди]