Лагерстремија

С Википедије, слободне енциклопедије

Лагерстремија
Стабло у цвету почетком августа (хотел „Old Mill“, Београд).
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Myrtales
Породица: Lythraceae
Род: Lagerstroemia
Врста:
L. indica
Биномно име
Lagerstroemia indica
Ареал у Кини.
Синоними
  • Lagerstroemia chinensis Lamarck
  • Murtughas indica (L.) Kuntze.

Лагерстремија, индијски јоргован (Lagerstroemia indica L.) научни назив рода дао је Лине по Лагерстрему (Magnus von Lagerström, 1691-1759) директору Шведске источноиндијске компаније који му је доставио биљку коју је сакупио.[1] Епитет врсте значи индијска, иако је тежиште ареала у Кини. Називи indica, japonica и sinensis често не говоре о прецизном пореклу врсте јер су у Европи осамнаестог века ови појмови били доста апстрактни. Кинески назив врсте је 紫薇 (зивеј).

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Листопадни жбун или ниско дрво 7-10 m високо, обично са више стабала од земље и варијабилном округластом или вазоликом круном.[2] Кора дебла и старијих грана сива и глатка; млади изданци голи, четвороугаони или краткоокриљени. [3]

Листови наспрамни, наизменични или у пршљену по три, сесилни или са петељком до 2 mm; лиска елиптична, издужено јајаста или суборбикуларна, са кратким зашиљаним врхом и целим ободом, 2,5-7 [-10] × 1,5-4 cm, папираста до слабо кожаста, гола или слабо маљава дуж нерава абаксијално, бочних нерава 3-7 пари, широко клинасте до заобљена основе.[1]

Цветови пречника 1,5-5,0 cm, од јула до септембра, у густим субпирамидалним, терминалним метлицама дугим 10-25 cm, на овогодишњим леторастима; у метлици 25 до 500 цветова.[4]. Чашица звонаста, дуга 1 cm, зелена, гола, без епикаликса, са шест троугластих зашиљених режњева, који остају и на плоду. Круница цеваста шесточлана, цев 7-11 mm дуга, глатких голих зидова или са 6 нејасних или изразитих ребара; љубичасте, ружичасте или беле латице наборане, јајасте, 1,2-2 cm дуге, у основи стиснуте у витку петељку 6-9 mm дугу. Прашника 36-42, они су диморфни кончастих филамената. Плодник го, а стубић тучка штрчи изнад прашника.[5]

Чауре елипсоидне до лоптасте, 1-1,3 × 0,7-1,2 cm, са 4-6 карпела; остају на гранама током зиме, садрже преко 20 семена. Плодоноси септембра-новембра. Семе ексалбуминско, ортодоксно, дуго 7-11 mm са крилцем. У килограму 150.000 до 175.000 зрна. [6]

Ареал[уреди | уреди извор]

У Кини је распрострањена у покрајинама Анхуеј, Фуђен, Гуангдунг, Гуангси, Гуејџоу, Хајнан, Хенан, Хубеј, Хунан, Ђангси, Ђилин, Шандунг, Шанси, Сечуан, Јунан, Џеђанг и Тајван ван Кине расте у Бангладешу, Бутану, Камбоџи, Индији, Индонезији, Јапану, Лаосу, Малезији, Мјанмару, Непалу, Пакистану, Филипинима, Сингапуру, Шри Ланки, Тајланду и Вијетнаму, а широко се гаји широм ових и других топлих региона света.[7]

Биоеколошке карактеристике[уреди | уреди извор]

Лагерстремија је брзорасући хелиофит који толерише и полусенку, али се најбоље развија када има преко 6 сати директне осунчаности дневно; цвета у другој години. Подноси орезивање; орезује се у пролеће, уклањањем грана са прошлогодишњим плодовима. Привлачи инсекте. Најбоље расте на месту заштићеном од ветра и мраза, који могу да оштете цветове. Расте на скоро свим врстама земљишта: песковитом, иловастом или глиновитом, иако јој највише одговара влажно, добро дренирано тло, pH 5,0-6,5.[8] Лако се пресађује, подноси сушу и алкална земљишта, али може да има проблема са штеточинама и болестима.[9]

Примена[уреди | уреди извор]

Широко се користи у хортикултури и пејзажној архитектури топлијих регија због високодекоративних особина: раскошних цвасти, продуженог цветања и атрактивне коре. Због доста великог распона висина може да се гаји у посудама, ако се редовно залива и прихрањује; као дрворедна врста са покривачем тла испод, као жива ограда, у масиву или као солитер посебно за мале просторе.[3] Индијски јоргован може да се гаји и као зељаста перена у суровијој клими свакогодишњим орезивањем на пањ, када не измрзава надземни део, а корен је у земљишту заштићен.[1][10][11]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Генеративно размножавање[уреди | уреди извор]

Семе посејано на 15°C без претходног третмана клија за 10-15 дана, мада је после једномесечне стратификације на 4°C клијање уједначеније.[12] Клијавце треба препикирати појединачно у контејнере и умерено прихрањивати. У стакленику расту врло брзо и понекад цветају првог лета после децембарске или јануарске сетве.[3]

Вегетативно размножавање[уреди | уреди извор]

Успешно се размножава зеленим резницама (бирају се леторасти без цветних пупољака, а могу и једнонодусне резнице) током јуна-августа без претходног третмана или третираним са 0,75% IBA; ожиљују се под мистом и у загрејаном супстрату на 21°C сачињеном од тресета, перлита и песка (1:1:1). Ожили се 80-100% резница.[13] Зреле и коренске резнице представљају успешан начин размножавања.[14][15]

Хетеровегетативно размножавање је изузетно ретко у расадницима, а може да се примени бочно спајање на дебље подлоге кад се жели нпр. комбинација сорти са различитом бојом цветова на истој индивидуи. Размножавање културом ткива такође се користи.[16][17]

Унутарврсни таксони[уреди | уреди извор]

Врсте рода Lagerstroemia лако се међусобно хибридизују. Почев од 1962. године, Национални арборетум Сједињених Држава спроводио је опсежан програм оплемењивања и селекције.[8] Између 1981. и 1990. године, Национални арборетум је синтетисао 20 међуврсних сорти лагерстремије, од којих је већина добијена сложеним укрштањима између L. indica и L. fauriei Koehne то су:

  • ‘Muskogee’,
  • ‘Natchez’,
  • ‘Tuscarora’,
  • ‘Tuskegee’,
  • ‘Acoma’,
  • ‘Hopi’,
  • ‘Pecos’,
  • ‘Zuni’,
  • ‘Biloxi’,
  • ‘Miami’,
  • ‘Wichita’,
  • ‘Apalachee’,
  • ‘Comanche’,
  • ‘Lipan’,
  • ‘Osage’,
  • ‘Sioux’,
  • ‘Yuma’,
  • ‘Caddo’,
  • ‘Tonto’
  • ‘Choctaw’[18][19][20][21][22][23][24][4]

Ове сорте успешно комбинују врхунске особине цветања L. indica и отпорност на плесни (Erysiphe lagerstroemiae E. West) L. fauriei.[25] Неколико сорти је наследило живописну кору L. fauriei која се љушти, као и изванредну боју јесењег лишћа.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
  2. ^ Chudnoff, M. (1980): Tropical timbers of the world. Madison, WI: USDA Forest Service, Forest Products Laboratory. [reprinted in 1984 as Agric. Handbk. 607.Washington, DC: USDA Forest Service].
  3. ^ а б в г Dirr, M.A. (1998): Manual of woody landscape plants: their entification, ornamental characteristics, culture, propagation and uses. Champaign, IL: Stipes Publishing Company.
  4. ^ а б Egolf, D.R. (1990): ‘Choctaw’ Lagerstroemia. HortScience 25(8): 992–993
  5. ^ LHBH [Liberty Hyde Bailey Hortorium]. (1976): Hortus third: a concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada. 3d ed. New York: Macmillan.
  6. ^ Khullar, P., Thapliyal, R.C., Beniwal, B.S., Vakshasya, R.K., Sharma, A. (1991): Forest seed. Dehra Dun, India: Indian Council of Forestry Research & Education.
  7. ^ Fang, J., Wang, Z., Tang, Z. (2011): Atlas of Woody Plants in China - Distribution and Climate. Volume I, Springer Heidelberg Dordrecht, London, New York ISBN 978-3-642-15016-6
  8. ^ а б Egolf, D.R., Andrick, A.O. (1978): The Lagerstroemia handbook/checklist. Los Angeles: American Association of Botanical Gardens and Arboreta.
  9. ^ Menninger, E.A. (1962): Flowering trees of the world for tropics and warm climates. New York: Hearthside Press.
  10. ^ Everett, T.H. (1981): The New York Botanical Garden illustrated encyclopedia of horticulture.Volume 5. New York: Garland Publishing.
  11. ^ Huxley, A., ed. (1992): The new Royal Horticultural Society dictionary of gardening. Volume 3. London: Macmillan.
  12. ^ Raulston, J.C.,Tripp, K.E. (1995): The year in trees. Portland, OR:Timber Press.
  13. ^ Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд ISBN 86-7602-009-4
  14. ^ Dirr, M.A., Heuser, C.W. Jr. (1987): The reference manual of woody plant propagation: from seed to tissue culture. Athens, GA:Varsity Press.
  15. ^ Hartmann, H.T., Kester, D.E., Davies, Jr. F.T., Geneve, R.L. (2002): Hartmann and Kester’s plant propagation: principles and practices. 7th ed. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.
  16. ^ Yamamoto, T., Uhara, T., Takemasa, K., Shimizu, Y., Matsumoto, A. (1994): Micropropagation of crape myrtle (Lagerstroemia indica L. ). Combined Proceedings of the International Plant Propagators’ Society 44: 254–258.
  17. ^ Zhang, Z.M., Davies, Jr. F.T. (1986): In vitro culture of crape myrtle. HortScience 21(4): 1044–1045.
  18. ^ Egolf, D.R. (1981): ‘Muskogee’ and ‘Natchez’ Lagerstroemia. HortScience 16(4): 576–577.
  19. ^ Egolf, D.R. (1981): ‘Tuscarora’ Lagerstroemia. HortScience 16(6): 788–789.
  20. ^ Egolf, D.R. (1986): ‘Tuskegee’ Lagerstroemia. HortScience 21(4): 1078–1080.
  21. ^ Egolf, D.R. (1986): ‘Acoma’, ‘Hopi’, ‘Pecos’, and ‘Zuni’ Lagerstroemia. HortScience 21(5): 1250–1252.
  22. ^ Egolf, D.R. (1987): ‘Biloxi’, ‘Miami’, and ‘Wichita’ Lagerstroemia. HortScience 22(2): 336–338.
  23. ^ Egolf, D.R. (1987): ‘Apalachee’, ‘Comanche’, ‘Lipan’, ‘Osage’, ‘Sioux’, and ‘Yuma’ Lagerstroemia. HortScience 22(4): 674–677.
  24. ^ Egolf, D.R. (1990): ‘Caddo’ and ‘Tonto’ Lagerstroemia. HortScience 25(5):585–587.
  25. ^ Mizel III, R.F., Knox, G.W. (1993): Susceptibilty of crape myrtle, Lagerstroemia indica, to the crape myrtle aphid (Homoptera: Aphidae) in North Florida. Journal of Entomological Science 28(1): 1–7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лагерстремија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лагерстремија&oldid=27530961”