Лазарево

С Википедије, слободне енциклопедије
Лазарево
Lazarevo village, Vojvodina, Serbia.jpg
Лазарево
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ГрадЗрењанин
Становништво
 — 2011.Пад 2.877
 — густина74/км2
Географске карактеристике
Координате45° 23′ 11″ СГШ; 20° 32′ 12″ ИГД / 45.386333° СГШ; 20.536666° ИГД / 45.386333; 20.536666Координате: 45° 23′ 11″ СГШ; 20° 32′ 12″ ИГД / 45.386333° СГШ; 20.536666° ИГД / 45.386333; 20.536666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина76 м
Површина44,7 км2
Лазарево на мапи Србије
Лазарево
Лазарево
Лазарево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23241
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Лазарево (мађ. Lázárföld, нем. Lazarfeld) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011, у насељу је живело 2.877 становника.

У Лазареву је 26. маја 2011. године ухапшен генерал војске Републике Српске, Ратко Младић.[1]

У Лазареву се одржава алтернативни музички фестивал под називом Лазарус Фест[2].

Историја[уреди | уреди извор]

Године 1800. село су основали Немци. Након Другог светског рата Немци су исељени и депортовани у окружне логоре[тражи се извор], а уселили су се ратни ветерани из СР Босне и Херцеговине[тражи се извор].

Изградња првих кућа[уреди | уреди извор]

Лазарево — 1. августа 1781. године године трговац стоком Лазар Лукач (пореклом Јермен), на лицитацији у Бечу, за суму од 217.000 форинта, купио је 30.000 јутара земље у средњем Банату, са средиштем у Ечкој. После смрти Лазара Лукача (1793) његов син Лазар Јанош ступио је у преговоре са Немцима из горњег дела Торонталске жупаније. Плод тих преговора је уговор о насељавању и већ 1800. године на огромно имање Лазара Јаноша стижу прве досељеничке немачке породице из Сент Хуберта, Шарлевира и Селтура. Као место за насељавање била им је одређена „Мартиница пуста“, ненасељена пустара која се простирала источно од Бечкерека. Било је то, после Ечке и Јанковог Моста, треће насеље које је ницало на поседу Лазара Јаноша и у његову част названо је Лазарфелд.

Изградња првих кућа на тлу Лазарева започета је у мају 1800. године. Куће су биле од набоја и покривене трском. Име Лазарфелд је од 05. јула 1922. године, када се назив мења у Лазарево, да би капитулацијом Југославије поново вратио старо име од 19. априла 1941. до 3. октобра 1944. године. Лазарфелд је ослобођен 02. октобра 1944. године, а већ сутрадан добија назив Лазарево. Након Другог светског рата, планском колонизацијом Лазарево је насељено борачким породицама из Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, углавном са Романије, из вишеградског краја, из околине Трнова и Калиновика, и нешто мање из околине Добоја, и из Босанске крајине од Мркоњић Града и Шипова. Организовани долазак првих колониста је био 18. септембра 1945. године, када је стигло 60 породица, 19. новембра друга група, такође од 60 породица, а трећа група — 100 породица 29. децембра. Током априла следеће године овде је „возом без возног реда“ стигло још 120 породица. Тако је, након ослобађања нови дом стекло у Лазареву 340 породица.[3][4]

Црква[уреди | уреди извор]

Реконструисана протестанска црква у Лазареву 12. септембра 1998. године започета је реконструкција протестантске цркве, чиме је након реновирања настао први православни храм у Лазареву у његовом двеста година дугом постојању. 9. јануара 1999. године, на дан Светог архиђакона и првомученика Стефана, обављен је чин освештења цркве, а црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице (Мала Госпојина, 21. септембар). У Лазареву је започета градња православног храма који је посвећен Св. великомученици Марини, која је храмовна и сеоска слава, а празнује се 30. јула. Темеље новог храма освештао је епископ банатски Никанор у саслуживању епископа милешевског Филарета.

2011.[уреди | уреди извор]

Насеље је постало познато након што је у њему 26. маја 2011. године ухапшен Ратко Младић.[5] Након хапшења Ратка Младића у Лазареву, грађани су за новинаре блокирали улице и прилаз око куће у којој је боравио Ратко Младић. Покренута је и петиција за промену имена Лазарево у Младићево.[6][7][8][9]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Лазарево живи 2.691 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,8 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 1.079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,66.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[10]
Година Становника
1948. 2.499
1953. 2.836
1961. 3.313
1971. 3.430
1981. 3.480
1991. 3.450 3.406
2002. 3.308 3.356
2011. 2.877
Етнички састав према попису из 2002.[11]
Срби
  
3.135 94,77%
Југословени
  
52 1,57%
Мађари
  
40 1,20%
Хрвати
  
16 0,48%
Македонци
  
6 0,18%
Роми
  
4 0,12%
Црногорци
  
3 0,09%
Румуни
  
2 0,06%
Русини
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
непознато
  
12 0,36%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „B92 — Vesti — Boris Tadić: Uhapšen Ratko Mladić — Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Blic. 26. 05. 2011. Архивирано из оригинала на датум 29. 05. 2011. Приступљено 7. 5. 2011. 
  2. ^ „Lazarus fest iz prvog lica”. Приступљено 2022-07-22. 
  3. ^ „Lazarevo – Lasarfeld (2003)”. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2008. Приступљено 27. 05. 2011. 
  4. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998). Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  5. ^ „B92 — Vesti — Boris Tadić: Uhapšen Ratko Mladić — Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Архивирано из оригинала на датум 29. 05. 2011. Приступљено 27. 5. 2011. 
  6. ^ „Protest u Lazarevu: Meštani hoće da promene ime sela u Mladićevo”. Blic. 26. 05. 2011. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 30. 05. 2011. 
  7. ^ „Mještani Lazareva traže da se selo preimenuje u Mladićevo”. Vijesti. 27. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. 
  8. ^ „Lazarevo postaje Mladićevo?”. Mondo. 27. 05. 2011. Архивирано из оригинала на датум 22. 4. 2022. 
  9. ^ Пудар, Мирослава (06. 06. 2011). „Mladićevo žele SRS i DSS”. Danas. Архивирано из оригинала на датум 22. 04. 2022. Приступљено 06. 06. 2011. 
  10. ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4. 
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Eisler, Michael: Monographie der Gemeinde Lazarföldje anläßlich des hundertjährigen Bestehens. 1800-1900. Groß-Becskerek (1900). (Den Nachkommen zum Andenken hrsg. von der Gemeindevorstehung).
  • Lang, Lorenz: 150 Jahre Lazarfeld, 1800-1950. Die Geschichte einer deutschen Gemeinde im Banat. Herrsching (1972) (Stopedeset godina Lazareva)
  • Zwirner, Helmut: Die Besiedelung von Lazarfeld/Banat. Homburg (1978) (Naseoba Lazareva)
  • „Летопис Подунавских места“(Беч 1998). Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]