Лазарево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лазарево
Lazarevo village, Vojvodina, Serbia.jpg
Лазарево
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ГрадЗрењанин
Становништво
 — 2011.Пад 2.877
 — густина74/км2
Географске карактеристике
Координате45°23′11″ СГШ; 20°32′12″ ИГД / 45.386333° СГШ; 20.536666° ИГД / 45.386333; 20.536666Координате: 45°23′11″ СГШ; 20°32′12″ ИГД / 45.386333° СГШ; 20.536666° ИГД / 45.386333; 20.536666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина76 м
Површина44,7 км2
Лазарево на мапи Србије
Лазарево
Лазарево
Остали подаци
Поштански број23241
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Лазарево (мађ. Lázárföld, нем. Lazarfeld) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011., у насељу је живело 2.877 становника.

У Лазареву је 26. маја 2011. ухапшен Ратко Младић.[1]

Историја[уреди]

Године 1800. село су основали Немци. Након Другог светског рата Немци су исељени и депортовани у окружне логоре[тражи се извор], а уселили су се ратни ветерани из СР Босне и Херцеговине[тражи се извор].

Изградња првих кућа[уреди]

Лазарево — 1. августа 1781. године године трговац стоком Лазар Лукач (пореклом Јермен), на лицитацији у Бечу, за суму од 217.000 форинта, купио је 30.000 јутара земље у средњем Банату, са средиштем у Ечкој. После смрти Лазара Лукача (1793.) његов син Лазар Јанош ступио је у преговоре са Немцима из горњег дела Торонталске жупаније. Плод тих преговора је уговор о насељавању и већ 1800. године на огромно имање Лазара Јаноша стижу прве досељеничке немачке породице из Сент Хуберта, Шарлевира и Селтура. Као место за насељавање била им је одређена „Мартиница пуста“, ненасељена пустара која се простирала источно од Бечкерека. Било је то, после Ечке и Јанковог Моста, треће насеље које је ницало на поседу Лазара Јаноша и у његову част названо је Лазарфелд.

Изградња првих кућа на тлу Лазарева започета је у мају 1800. године. Куће су биле од набоја и покривене трском. Име Лазарфелд је од 05. јула 1922. године, када се назив мења у Лазарево, да би капитулацијом Југославије поново вратио старо име од 19. априла 1941. до 3. октобра 1944. године. Лазарфелд је ослобођен 02. октобра 1944. године, а већ сутрадан добија назив Лазарево. Након Другог светског рата, планском колонизацијом Лазарево је насељено борачким породицама из Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, углавном са Романије, из вишеградског краја, из околине Трнова и Калиновика, и нешто мање из околине Добоја, и из Босанске крајине од Мркоњић Града и Шипова. Организовани долазак првих колониста је био 18. септембра 1945. године, када је стигло 60 породица, 19. новембра друга група, такође од 60 породица, а трећа група — 100 породица 29. децембра. Током априла следеће године овде је „возом без возног реда“ стигло још 120 породица. Тако је, након ослобађања нови дом стекло у Лазареву 340 породица.[2][3]

Црква[уреди]

Реконструисана протестанска црква у Лазареву 12. септембра 1998. године започета је реконструкција протестантске цркве, чиме је након реновирања настао први православни храм у Лазареву у његовом двесто година дугом постојању. 9. јануара 1999. године, на дан Светог архиђакона и првомученика Стефана, обављен је чин освештења цркве, а црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице (Мала Госпојина, 21.септембар). У Лазареву је започета градња православног храма који је посвећен Св. великомученици Марини, која је храмовна и сеоска слава, а празнује се 30. јула. Темеље новог храма освештао је епископ банатски Никанор у саслуживању епископа милешевског Филарета.

2011.[уреди]

Насеље је постало познато након што је у њему 26. маја 2011. године ухапшен Ратко Младић.[4] Након хапшења Ратка Младића у Лазареву, грађани су за новинаре блокирали улице и прилаз око куће у којој је боравио Ратко Младић. Покренута је и петиција за промену имена Лазарево у Младићево.[5][6][7][8]

Демографија[уреди]

У насељу Лазарево живи 2.691 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,8 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 1.079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,66.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 2.499
1953. 2.836
1961. 3.313
1971. 3.430
1981. 3.480
1991. 3.450 3.406
2002. 3.308 3.356
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
3.135 94,77 %
Југословени
  
52 1,57 %
Мађари
  
40 1,20 %
Хрвати
  
16 0,48 %
Македонци
  
6 0,18 %
Роми
  
4 0,12 %
Црногорци
  
3 0,09 %
Румуни
  
2 0,06 %
Русини
  
1 0,03 %
Немци
  
1 0,03 %
непознато
  
12 0,36 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „B92 — Vesti — Boris Tadić: Uhapšen Ratko Mladić — Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Архивирано из оригинала на датум 29. 05. 2011. Приступљено 7. 5. 2011. 
  2. ^ Lazarevo – Lasarfeld (2003)
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998). Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „B92 — Vesti — Boris Tadić: Uhapšen Ratko Mladić — Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Архивирано из оригинала на датум 29. 05. 2011. Приступљено 27. 5. 2011. 
  5. ^ Protest u Lazarevu: Meštani hoće da promene ime sela u Mladićevo www.blic.rs
  6. ^ Mještani Lazareva traže da se selo preimenuje u Mladićevo www.vijesti.me
  7. ^ Lazarevo postaje Mladićevo? www.mondo.rs
  8. ^ Mladićevo žele SRS i DSS www.danas.rs
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Eisler, Michael: Monographie der Gemeinde Lazarföldje anläßlich des hundertjährigen Bestehens. 1800-1900. Groß-Becskerek (1900). (Den Nachkommen zum Andenken hrsg. von der Gemeindevorstehung).
  • Lang, Lorenz: 150 Jahre Lazarfeld, 1800-1950. Die Geschichte einer deutschen Gemeinde im Banat. Herrsching (1972.) (Stopedeset godina Lazareva)
  • Zwirner, Helmut: Die Besiedelung von Lazarfeld/Banat. Homburg (1978.) (Naseoba Lazareva)
  • „Летопис Подунавских места“(Беч 1998). Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]