Пређи на садржај

Лазарево

Координате: 45° 23′ 16″ С; 20° 32′ 16″ И / 45.387762° С; 20.537787° И / 45.387762; 20.537787
С Википедије, слободне енциклопедије
Лазарево
Лазарево
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ГрадЗрењанин
Становништво
 — 2022.2.231
 — густина49,9/km2
Географске карактеристике
Координате45° 23′ 16″ С; 20° 32′ 16″ И / 45.387762° С; 20.537787° И / 45.387762; 20.537787
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина76 m
Површина44,7 km2
Лазарево на карти Србије
Лазарево
Лазарево
Лазарево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23241
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Лазарево (мађ. Lázárföld, нем. Lazarfeld) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2022, у насељу је живело 2231 становника.

У Лазареву се одржава алтернативни музички фестивал под називом Лазарус Фест.[1] У Лазареву се налази фудбалски клуб Задругар.

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1800. село су основали Немци. Након Другог светског рата Немци су исељени и депортовани у окружне логоре[тражи се извор], а уселили су се ратни ветерани из СР Босне и Херцеговине[тражи се извор].

Изградња првих кућа

[уреди | уреди извор]

Лазарево — 1. августа 1781. године године трговац стоком Лазар Лукач (пореклом Јермен), на лицитацији у Бечу, за суму од 217.000 форинта, купио је 30.000 јутара земље у средњем Банату, са средиштем у Ечкој. После смрти Лазара Лукача (1793) његов син Лазар Јанош ступио је у преговоре са Немцима из горњег дела Торонталске жупаније. Плод тих преговора је уговор о насељавању и већ 1800. године на огромно имање Лазара Јаноша стижу прве досељеничке немачке породице из Сент Хуберта, Шарлевира и Селтура. Као место за насељавање била им је одређена „Мартиница пуста“, ненасељена пустара која се простирала источно од Бечкерека. Било је то, после Ечке и Јанковог Моста, треће насеље које је ницало на поседу Лазара Јаноша и у његову част названо је Лазарфелд.

Изградња првих кућа на тлу Лазарева започета је у мају 1800. године. Куће су биле од набоја и покривене трском. Име Лазарфелд је од 05. јула 1922. године, када се назив мења у Лазарево, да би капитулацијом Југославије поново вратио старо име од 19. априла 1941. до 3. октобра 1944. године. Лазарфелд је ослобођен 2. октобра 1944. године, а већ сутрадан добија назив Лазарево. Након Другог светског рата, планском колонизацијом Лазарево је насељено борачким породицама из Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, углавном са Романије, из вишеградског краја, из околине Трнова и Калиновика, нешто мање из околине Добоја, и из Босанске крајине од Мркоњић Града и Шипова. Организовани долазак првих колониста је био 18. септембра 1945. године, када је стигло 60 породица, 19. новембра друга група, такође од 60 породица, а трећа група — 100 породица 29. децембра. Током априла следеће године овде је „возом без возног реда“ стигло још 120 породица. Тако је, након ослобађања нови дом стекло у Лазареву 340 породица.[2][3]

Реконструисана протестантска црква у Лазареву 12. септембра 1998. године започета је реконструкција протестантске цркве, чиме је након реновирања настао први православни храм у Лазареву у његовом двеста година дугом постојању. Дана 9. јануара 1999. године, на дан Светог архиђакона и првомученика Стефана, обављен је чин освештења цркве, а црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице (Мала Госпојина, 21. септембар). У Лазареву је започета градња православног храма који је посвећен Св. великомученици Марини, која је храмовна и сеоска слава, а празнује се 30. јула. Темеље новог храма освештао је епископ банатски Никанор у саслуживању епископа милешевског Филарета.

Насеље је постало познато након што је у њему 26. маја 2011. године ухапшен Ратко Младић.[4] Након хапшења Ратка Младића у Лазареву, грађани су за новинаре блокирали улице и прилаз око куће у којој је боравио Ратко Младић. Покренута је и петиција за промену имена Лазарево у Младићево.[5][6][7][8]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Лазарево живи 2.691 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,8 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 1.079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,66.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 2.499
1953. 2.836
1961. 3.313
1971. 3.430
1981. 3.480
1991. 3.450 3.406
2002. 3.308 3.356
2011. 2.877
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
3.135 94,77%
Југословени
  
52 1,57%
Мађари
  
40 1,20%
Хрвати
  
16 0,48%
Македонци
  
6 0,18%
Роми
  
4 0,12%
Црногорци
  
3 0,09%
Румуни
  
2 0,06%
Русини
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
непознато
  
12 0,36%
Становништво према полу и старости[11]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 455 623 869 924 1.015 1.076 1.079


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 179 258 206 261 114 48 11 2 0 0 3,07
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.379 436 840 72 27 4
Женски 1.430 271 839 278 38 4
УКУПНО 2.809 707 1.679 350 65 8
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 690 159 0 6 195
Женски 495 94 1 1 157
Укупно 1.185 253 1 7 352
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 11 60 110 10 62
Женски 4 8 78 17 5
Укупно 15 68 188 27 67
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 3 33 7 19
Женски 15 6 23 25 50
Укупно 17 9 56 32 69
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 8 0 0 5
Женски 10 0 0 1
Укупно 18 0 0 6

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Lazarus fest iz prvog lica”. Приступљено 22. 7. 2022. 
  2. ^ „Lazarevo – Lasarfeld (2003)”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2011. 
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998). Летопис, по предању Подунавских места, обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани
  4. ^ „B92 — Vesti — Boris Tadić: Uhapšen Ratko Mladić — Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Архивирано из оригинала 29. 5. 2011. г. Приступљено 27. 5. 2011. 
  5. ^ „Protest u Lazarevu: Meštani hoće da promene ime sela u Mladićevo”. Blic. 26. 5. 2011. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 30. 5. 2011. 
  6. ^ „Mještani Lazareva traže da se selo preimenuje u Mladićevo”. Vijesti. 27. 5. 2011. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. 
  7. ^ „Lazarevo postaje Mladićevo?”. Mondo. 27. 5. 2011. Архивирано из оригинала 22. 4. 2022. г. 
  8. ^ Пудар, Мирослава (6. 6. 2011). „Mladićevo žele SRS i DSS”. Danas. Архивирано из оригинала 22. 4. 2022. г. Приступљено 6. 6. 2011. 
  9. ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Eisler, Michael: Monographie der Gemeinde Lazarföldje anläßlich des hundertjährigen Bestehens. 1800-1900. Groß-Becskerek (1900). (Den Nachkommen zum Andenken hrsg. von der Gemeindevorstehung).
  • Lang, Lorenz: 150 Jahre Lazarfeld, 1800-1950. Die Geschichte einer deutschen Gemeinde im Banat. Herrsching (1972) (Stopedeset godina Lazareva)
  • Zwirner, Helmut: Die Besiedelung von Lazarfeld/Banat. Homburg (1978) (Naseoba Lazareva)
  • „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998). Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]