Лазар Трифуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лазар Трифуновић
Petar Omčikus, Portret Lazara Trifunovića, 1973.jpg
Петар Омчикус, Портрет Лазара Трифуновића, 1973
Датум рођења (1929-01-14)14. јануар 1929.
Место рођења Београд
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти 23. јул 1984.(1984-07-23) (55 год.)
Место смрти Париз
Француска

Лазар Трифуновић (Београд, 14. јануар 1929Париз, 23. јул 1983) је био српски историчар уметности, ликовни критичар и професор Универзитета у Београду.

Биографија[уреди]

Основну школу и гимназију похађао је у Београду, дипломирао историју уметности 1955. на Филозофском факултету, на коме је 1960. докторирао са темом „Српско сликарство у првој половини XX века“. На Филозофском факултету у Београду је асистент од 1957. године а 1976. изабран је за редовног професора Историје модерне уметности.

У времену 19621968. године био је директор Народног музеја у Београду. Оснивач је и једно време директор Савремене галерије у Нишу.

Био је ликовни критичар скоро три деценије. Још као студент почео је да објављује текстове у „Видицима“ и „Народном студенту“. објављујући текстове у НИН-у, Политици, Уметности (где је био главни и одговорни уредник) и другим часописима и листовима.

Био је члан и председник Југословенске секције AICA (Међународно удружење уменичких критичара).

Делатност[уреди]

Лазар Трифуновић је стручно деловао у две основне области: као историчар (модерне) уметности и ликовни критичар, уз то и као професор Модерне уметности на београдском Универзитету и музеолог као директор Народног музеја и оснивач и директор Галерије савремене уметности у Нишу.

Трифуновић је био оснивач катедре за Модерну уметност на Филозофском факултету у Београду где је предавао историју модернизма до краја живота. Увео је методологију проучавања српске модерне уметности на основама француске истојско-уметничке науке коју је изнео у капиталном, синтетичком делу „Српско сликарство 1900-1950“ објављеном 1973. а које је настало из његове докторске дисертације 1960. године. Друго, веома важно дело Лазара Трифуновића је антологија „Српска ликовна критика“ објављена 1967. у којој је први пут дат систематизован преглед историје наше уметничке критике од њених почетака до краја шесте деценије. Овим двема књигама Трифуновић је поставио темеље научног изучавања модерне српске уметности и ликовне критике.

Као ликовни критичар редовно је писао за бројне дневне и недељне новине, стручне часиписе и друге публикације у којима је пратио текући ликовни живот. Започео је као позоришни критичар да би убрзо, током шесте деценије постао најутицајнији уметнички критичар у времену током кога се бавио тумачењем нових појава на нашој уметничкој сцени. Као критичар НИН-а од 1959. до 1963. године посебно се истакла његова ангажованост у овој области када је јасно раздвајао уметничке од неуметничких појава. Управо у том периоду забележена је и његова зенитна критичарска активност јер је као критичар и историчар београдског енформела написао неке од највреднијих страница српске уметничке критике и теорије уопште, на пример, изложба „Београдски енформел (млади сликариа)“ 1962. и изложба и студија „Енформел у Београду“ 1982.

Значајан допринос дао је и као музеолог будући да је бројне иновације унео у делатост Народног музеја у Београду и Галерији савремене уметности у Нишу у којима је био директор. Иако најмлађи директор ове најстарије музејске установе у Србији Трифуновић се није устручавао да унесе новине које су често наилазиле на оштре отпоре академске и уметничке јавности. Држећи се идеје да се и музеологија, као и друге друштвене науке, развија, он је у делатност Народног музеја уносио специфилности које су претходиле потоњим променама у многим музејским институцијама код нас. Изменио је начин рада и организацију ове куће, на нов начин периодизовао је историју српске уметности, променио је поставку примерену том времену, подсдстицао је кустосе са се много ангажованије поставе према изложбеној делатности итд. На нове основе поставио је саму заштиту културних добара и њихово публиковање итд. Успео је чак за свог мандата и да адаптира ову зграду (1964-1966) на који начин јој је омогућио живљу активност и већу присутност у јавности.

Библиографија[уреди]

Књиге[уреди]

Предговори каталога (избор)[уреди]

  • 1962 Београдски енформел (млади сликари), Културни центар, Београд
  • 1965 Сава Шумановић, Народни музеј, Јајце
  • 1967 Асоцијативно сликарство, лирска апстракција, енформел, III тријенале ликовне уметности, Музеј савремен уметности, Београд
  • 1969 Ангажована уметност Србији, у Ангажована уметност у Југославији 1919-1969, Словењ Градец
  • 1970 Видови савремене апстракције, IV тријенале ликовне уметности, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1974 Између аниме и логоса, Младен Србиновић, Галерија Културног центра Београд, Београд
  • 1976 Од носталгије за завичајем до поетског доживљаја, Богић Рисимовић, Галерија Кулурног центра, Београд
  • 1978 Коса Бокшан, Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд
  • 1982 Енформел у Београду, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
  • Савремена уметност у Југославији, Београд

Студије и критике (избор)[уреди]

Види још[уреди]

Литература (избор)[уреди]

Спољашње везе[уреди]