Пређи на садржај

Лазница

Координате: 44° 14′ 15″ С; 21° 48′ 22″ И / 44.2375° С; 21.806° И / 44.2375; 21.806
С Википедије, слободне енциклопедије
Лазница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаЖагубица
Становништво
 — 2022.Пад 1180
Географске карактеристике
Координате44° 14′ 15″ С; 21° 48′ 22″ И / 44.2375° С; 21.806° И / 44.2375; 21.806
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина433 m
Лазница на карти Србије
Лазница
Лазница
Лазница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број12321
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Лазница је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2022. године у Лазници је живело 1180 становника.

Овде се налазе Зграда механе у Лазници и Родна кућа народног хероја Јована Шербановића.
Овде се налазио Запис врба (Лазница село).
Овде се налази Запис Панкалујића храст (Лазница село).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Лазница живи 1715 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (44,5 код мушкараца и 48,7 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Становништво у овом насељу веома је хомогено, већинско влашко, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Велики број људи је емигрирао у иностранство. У периоду 1991—2011. процењено је преко 2000.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.743
1953. 3.818
1961. 3.749
1971. 3.358
1981. 3.281
1991. 2.434 2.299
2002. 2.063 2.430
2011. 1.881
2022. 1.180
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Власи
  
 1.308 63,40%
Срби
  
 581 28,16%
Румуни
  
 7 0,33%
Југословени
  
 4 0,19%
Хрвати
  
 1 0,04%
непознато
  
 11 0,53%
Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 1
  
  
 1
80+ 38
  
  
 49
75—79 56
  
  
 69
70—74 92
  
  
 118
65—69 84
  
  
 99
60—64 62
  
  
 78
55—59 78
  
  
 68
50—54 70
  
  
 81
45—49 57
  
  
 78
40—44 50
  
  
 44
35—39 54
  
  
 52
30—34 50
  
  
 43
25—29 59
  
  
 53
20—24 57
  
  
 41
15—19 42
  
  
 40
10—14 54
  
  
 45
5—9 51
  
  
 49
0—4 63
  
  
 37
Просек : 44,5 48,7
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 706 718 782 786 756 629 614


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 104 180 75 88 63 48 32 22 1 1 3,36
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 850 170 598 66 16 0
Женски 914 66 624 202 21 1
УКУПНО 1.764 236 1.222 268 37 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 355 153 0 97 33
Женски 211 163 0 0 14
Укупно 566 316 0 97 47
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 5 14 5 5
Женски 1 0 13 1 1
Укупно 6 5 27 6 6
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 6 13 9 5
Женски 0 0 3 9 5
Укупно 0 6 16 18 10
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 2
Женски 0 0 0 1
Укупно 3 0 0 3

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се на половини пута између Бора, Мајданпека и Петровца, у северном делу Хомоља, и обухвата једну његову трећину.

Историја

[уреди | уреди извор]

Постоје археолошке ископине које датирају из неолита, као и остаци римске тврђаве, Село и околина је континуирано насељено више од 2000 година. Према писаним изворима, име Лазница је старо, средњовековно, У данашњем атару села је постојало 5 засеока; спомињу се први пут у 14. веку, у Браничевском тефтеру. Село је у 19. и раном 20. веку било велико и богато, са можда 4.000 становника, а познати хајдук је био Иван Бабејић[4]. У селу је 1934. пронађена ковница лажног новца.[5] Приликом напада на поштанска кола између Мајданпека и Благојевог камена 7. августа 1935. убијен је жандарм и путник, након чега су били сумњиви сви Лазничани запослени у руднику[6] (ипак, од четворице осуђених на смрт у октобру, само један је био Лазничанин[7], казна је извршена годину дана касније[8]). Хајдук Јоргован Михаиловић је убијен у атару села 4. јуна 1938.[9] У августу 1938. три жене су погинуле копајући иловачу у тунелу.[10]

Црква је подигнута 1939, из општинских прихода и уз помоћ народног посланика Душана Пантића и једног лазничког исељеника у Канади.[11]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Окосницу лазничке привреде чиниле су пилана и задруга. Након распада Југославије небригом и бахатим понашањем привреда села је уништена. Привреда у било ком облику осим ситних занатлија не постоји. Сточарско пољопривредни крај, лепа чиста природа, могућност за развој здравственог и еко туризма. Било је некад пре распада Југославије најразвијеније село у целој општини Жагубица.

Култура

[уреди | уреди извор]

У Лазници делује и Културно–уметничко друштво „Извору“ које негује изворне Влашке песме и чувено Влашко коло.

Спорт

[уреди | уреди извор]

У Лазници постоји фудбалски клуб који се такмичи у општинској лиги Жагубице, у клубу играју млади играчи који су остали у Лазници.

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ "Време", 12. јун 1938[мртва веза]
  5. ^ "Време", 8. нов. 1934
  6. ^ "Време", 11. август 1935
  7. ^ "Време", 16. окт. 1935
  8. ^ "Време", 20. окт. 1936
  9. ^ "Време", 5. јун 1938[мртва веза]
  10. ^ "Политика", 10. авг. 1938
  11. ^ "Време", 24. јан. 1939, стр. 12. digitalna.nb.rs

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лазница&oldid=30031893”