Лалинце

Лалинце
Лалинце;
	Лалинце
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Град	Врање
Градска општина	Врање
Становништво
— 2022.	34
Географске карактеристике
Координате	42° 45′ 45″ С; 21° 50′ 04″ И / 42.7625° С; 21.8344° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	768 m
	Лалинце Лалинце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	17507
Позивни број	017
Регистарска ознака	VR

Лалинце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 34 становника (према попису из 1991. било је 208 становника).

Опис села

Налази се на крајњем северу Пољанице, испод Брезовика и других висова Кукавице, у изворишном делу Лалинске реке (која се овде назива Градашница) и Црцавачке реке. На југозападу је село Мијовце, на северу Црцавац, на североистоку планина Кукавица, а на истоку Тумба и Студена. Мањи део села је у долини Ветернице, а већи део између Градашнице и Црцавачке реке, Груачке и Језерске долине и долине Рогја. Од центра Власа удаљено је око 8 км. Село је планинско, без добрих прилазних путева. Може се доћи из Мијовца сеоским путем са доста нагиба или из правца Студене тако што се са пута Пољаница - Вучје код превоја званог Петокрака скрене ка западу слабим шумским путем.

Познати су извори воде: Баљин кладанац, Љуљин кладанац, Лош кладанац, Ајдучки кладанац (ту је долазио Никола Мандрда, чувени пољаначки хајдук из турског времена), Бунатовац, Препљиште, Смрдан, Рогај и Луг.

Село је разбијеног типа, нема изражених махала, али се могу као махале сматрати Жарифез (поред Ветернице), Доње Лалинце, Горње Лалинце и Прекобрдце.

Пре доласка Арнаута у селу су живели Срби, о чему сведочи неколико старих српских гробаља. Једно је „ћосинско“, а друго „брзачко“, за друга се не зна које породице су их користиле. Познате српске породице тога времена биле су Брзаци, Ћосинци и Марковци.

Доласком Арнаута српске породице су се иселиле у Врање, Костомлатицу, Студену и друга села Пољанице. Арнаути су дошли из оближњег села Оруглица и владали су се као хришћани. У време ослобођења од Турака 1878. године, било је око 16 њихових кућа. После ослобођења, за кратко време су Лалинце населили Срби из Пољанице и Иногошта. Најстарији досељеници су били Костадин Илић, Новко Ђорђевић, Илија Јовић, Ђорђе Илић, Милош Станковић, Стеван Рашић, Јоца Стевановић, Илићи (Стеван и Станко), Ивко Ристић, Таса Јовић, Ристићи (Миле и Новко), Видосав Јањић, Настас Милошевић, Илија Пешић, Димча Живковић, Милутин Илић, Анта Стевановић, Димитрије Ристић, Ђорђе Стевановић, Величковићи (Стојан, Стоилко и Мита), Анта Станковић, Стојко Костић, Живко Додић, Петар Димитријевић, Микаил и Стеван Милојини, Станко и Сава Јовић, Новко Стошић, Микаил Илић, Антанас Ђорђевић, Стојко Јовић, Милисав Ђорђевић, Милутин Ристић и Стоша Стевановић.

Становништво се бави ратарством, сточарством, воћарством, а у новије време израдом ћумура, бербом гљива и шумских плодова.

Демографија

У насељу Лалинце живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,8 година (50,2 код мушкараца и 51,3 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	597
1953.	616
1961.	593
1971.	440
1981.	285
1991.	208	208
2002.	150	150
2011.	98

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	150	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	0
80+	1	3
75—79	4	2
70—74	14	12
65—69	14	16
60—64	4	6
55—59	4	4
50—54	0	3
45—49	3	4
40—44	4	1
35—39	5	0
30—34	5	3
25—29	5	2
20—24	3	4
15—19	3	2
10—14	1	4
5—9	3	5
0—4	3	2
Просек :	50,2	51,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	86	90	99	98	76	66	51

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	13	19	7	1	2	2	4	3	0	0	2,94

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	70	16	45	8	1
Женски	62	5	47	9	1
УКУПНО	132	21	92	17	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	55	39	0	0	10
Женски	43	35	0	0	8
Укупно	98	74	0	0	18

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	2	0	0	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	4	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	4	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 171. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Град Врање
Градска општина Врање	Александровац Барбарушинце Барелић Бели Брег Бојин Дел Бресница Буљесовце Буштрање Вишевце Власе Врање Вртогош Големо Село Горња Отуља Горње Жапско Горње Пунушевце Горње Требешиње Горњи Нерадовац Градња Гумериште Давидовац Добрејанце Доња Отуља Доње Жапско Доње Пунушевце Доње Требешиње Доњи Нерадовац Драгобужде Дреновац Дубница Дулан Дупељево Златокоп Катун Клашнице Копањане Корбевац Коћура Крушева Глава Купининце Лалинце Лепчинце Луково Марганце Мечковац Мијаковце Мијовце Миланово Миливојце Моштаница Наставце Нова Брезовица Обличка Сена Оштра Глава Павловац Паневље Пљачковица Преображење Ранутовац Ратаје Рибинце Ристовац Рождаце Русце Сикирје Смиљевић Содерце Средњи Дел Станце Стара Брезовица Стрешак Стропско Струганица Студена Суви Дол Сурдул Тесовиште Тибужде Трстена Тумба Ћуковац Ћурковица Урманица Ушевце Црни Луг Честелин
Градска општина Врањска Бања	Бабина Пољана Бујковац Врањска Бања Дуга Лука Изумно Клисурица Корбевац Корбул Крива Феја Кумарево Лева Река Липовац Несврта Паневље Првонек Превалац Себеврање Сливница Стари Глог Топлац Црни Врх
Знамења, тврђаве и музеји	Бели мост Чика Митке Пашин конак (Селамлук у Врању, Харемлук) Марково Кале Амам Народни музеј у Врању Зграда старог начелства у Врању Мозаик мапа града Врања
Верски објекти	Саборна црква у Врању Манастир Светог оца Николаја у Врању Црква Свете Петке у Врању
Култура	Позориште Бора Станковић Јавна библиотека Бора Станковић Врање Омладински културни центар Врање
Образовање	Гимназија Бора Станковић Педагошки факултет Народни универзитет Висока школа примењених струковних студија
Медији	Врањски гласник (1891) Слобдона реч (1944-2012) Новине Врањске Слободна реч
Грб Врања Застава Врања