Лапароскопска хирургија у урологији

С Википедије, слободне енциклопедије
Лапароскопска хирургија у урологији
Класификација и спољашњи ресурси
MeSHD010535

Лапароскопска хирургија у урологији једна је од области лапароскопске хирургије која се заснива на примени минимално инвазивних хируршким метода за делимчно или радикално уклањање или лечење оболелог бубрега или неког другог органа у мокраћно-полном систему. Може се комбиновати и са трансплантацијом органа. Осим што значајно побољшава квалитет живота болесника са акутним и хроничним уролошким болести, лапароскопска хирургија омогућава мањн трауму болесника бржи опоравак и значајне финансијске уштеде за друштво у целини.[1]

Изводи се употребом лапароскопа (танких флексибилних цеви са хладним светлом, камером са пратећом видео опремом), и друге високософистициране опреме. У трбух, преткодно анестезираног пацијента, уводи се неколико хируршких инструмената, уз помоћ којих се на минимално инвазиван (безболан и недеструктиван) начин уклања оболео орган, или њеагов оболели део. а према потреби имплантира орган донора. Зато нпр. лапароскопска трансплантација бубрега све више добија на популарности.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

  • Уролози су били међу првима који су користили ендоскопски трансуретрални приступ још од краја 19. века.[3]
  • Такође уролози су били међу првим хирурзима који су усвајили лапароскопску хирургију као једну од метода избора у лечењу бројних уролошких болести.
  • Данас је са готово сваки отворен хируршки захват може извести лапароскопски.
  • 2000. године у САД регистрован је први роботизовани оперативни систем.
  • Данас је роботска хирургија саставни део модерне урологије тако да се нпр. у Сједињеним Америчким Државама простатектомија обавља углавном применом робота.[4]
  • Медицинска наука и техника све више напредује и у будућности нас чека чека н убрзан развој операције путем природних отвора (енгл. Natural Orifice Transluminal Endoscopic Surgery).[5][6]

Методе у уролошкој лапароскопској хирургији[уреди | уреди извор]

Стални технолошки напредак омогућио је данас дијагностичке и терапијске процедуре у урологији са користећи минимално инвазивне технике. Овај приступ постиже исту ефикасност као и отворене хируршке процедуре, али са значајним смањењем бола и трајањем опоравка. Минимално инвазивна хирургија (скраћено МИК) укључује пуно мањи оперативни рез јер омогућава терапеутски поступк без оперативног реза, и пружа низ других погодности:

  • краћи боравак у болници,
  • мањи постоперативни бол што умањује потребу за аналгезија,
  • мањи губитак крви,
  • бољи естетски ефекат,
  • бржи повратак у нормалне радне активности.

Поред наведеног ова метода има, што је најважније, исти клинички ефекат третмана као и традиционални хируршки приступ.

Болест бубрега[уреди | уреди извор]

  • Једноставна лапароскопска нефектомија
  • Лапароскопско уклањање бубрежних циста
  • Лапароскопска биопсија бубрега
  • Лапароскопска нефропексија.
  • Делимична лапароскопска нефректомија
  • Радикална лапароскопска нефектомија.[7]
  • Радикална лапароскопска нефроуректомија.

Болести бубрега и уретера[уреди | уреди извор]

  • Лапароскопска пластична операција бубрежне карлице.[8]
  • Лапароскопско уклањање камена у уретри,
  • Лапароскопски третман уретре
  • Лапароскопска уретеронеоцистостомија
Разне врсте бубрежног камења које се може отстрнити лапароскопски

Болести надбубрежне жлезде[уреди | уреди извор]

  • Лапароскопско уклањање надбубрежне жлезде.[9]

Болести простате[уреди | уреди извор]

  • Радикална лапароскопска простатектомија.[10]

Болести мокраћне бешике[уреди | уреди извор]

  • Радикална лапароскопска цистектомија са лимфаденектомијом и могућношћу стварања ортотопске илеална замене мокраћне бешике
  • Лапароскопски дивертикулитис,

Болести тестиса[уреди | уреди извор]

  • Лапароскопски третман варикокеле.
  • Радикална лапароскопска ретроперитонеално лимфаденектомија код рака тестиса
Лапороскопска операција варикокеле

У случају пада дна карлице и уринарне инконтиненције код жена[уреди | уреди извор]

  • Лапароскопска сакро-липопротекција према Буршу

Друге болести[уреди | уреди извор]

  • Лапароскопско лечење препонске киле.[11]
  • Лапароскопско лечење ретроперитнеалне лимфоденопатје.[12]

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tyson MD, Humphreys MR (2014). „Laparoendoscopic single-site surgery, minilaparoscopy and natural orifice transluminal endoscopic surgery in urology”. Minerva Urol Nefrol. 66: 25—35. PMID 24721938. 
  2. ^ Banga N, Nicol D (2012). „Techniques in laparoscopic donor nephrectomy”. BJUInt. 110 (9): 1368—73. PMID 22489654. S2CID 34530048. doi:10.1111/j.1464-410X.2012.11058.x. .
  3. ^ Gunning JE (1974). „The history of laparoscopy”. J Reprod Med. 12 (6): 222—6. PMID 4275893. 
  4. ^ Cozzi G, Lorenzis ED, Palumbo C i sur. Robotic prostatectomy: an update on functional and oncologic outcomes. Ecancermedicalscience 2013;7:355.
  5. ^ Tyson MD, Humphreys MR (2014). „Urological applications of natural orificetransluminal endoscopic surgery (NOTES)”. Nat Rev Urol. 11 (6): 324—32. PMID 24818850. S2CID 21590521. doi:10.1038/nrurol.2014.96. .
  6. ^ Cugura, J. F.; Kirac, I.; Kulis, T.; Janković, J.; Beslin, M. B. (2008). „First case of single incisionlaparoscopic surgery for totally extraperitoneal inguinal herniarepair”. Acta Clin Croat. 47 (4): 249—52. PMID 19388474. .
  7. ^ Knezevic, Nikola; Kulis, Tomislav; Bernat, Maja Marija; Maric, Marjan; Krhen, Ivan; Kastelan, Zeljko (2010). „Laparoscopic Postchemotherapy Retroperitoneal Lymph Node Dissection in Nonseminomatous Testicular Cancer Patients”. Videourology. 24 (3). doi:10.1089/vid.2010.0027. 
  8. ^ Reddy, M. N.; Nerli, R. B. (2015). „The laparoscopic pyeloplasty: Is there a role in the age of robotics?”. Urol Clin North Am. 42 (1): 43—52. PMID 25455171. doi:10.1016/j.ucl.2014.09.004. .
  9. ^ Kulis, T.; Knezevic, N.; Pekez, M.; Kastelan, D.; Grkovic, M.; Kastelan, Z. (2012). „Laparoscopic adrenalectomy: lessons learned from 306 cases” (PDF). J Laparoendosc Adv Surg Tech A. 22 (1): 22—6. PMID 22166088. doi:10.1089/lap.2011.0376. .
  10. ^ Magheli A, Busch J, Leva N i sur. Comparison of surgical technique (open vs. laparoscopic) on pathological and long term functional outcomes following radical prostatectomy. BMC Urol 2014;14:18.
  11. ^ Cugura JF, Kirac I, Kulis T, Sremac M, Ledinsky M, Beslin MB (2012). „Comparison of single incision laparoscopic totally extraperitoneal and laparoscopic totally extraperitoneal inguinal hernia repair: initial experience”. J Endourol. 26 (1): 63—6. PMID 21999423. doi:10.1089/end.2011.0352. .
  12. ^ Lattouf JB, Jeschke S, Janetschek G (2007). „Laparoscopic retroperitoneallymph node dissection: technique”. BJU Int. 100 (6): 1415—29. PMID 17979941. S2CID 39923977. doi:10.1111/j.1464-410X.2007.07297.x. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).