Ласло Пап

С Википедије, слободне енциклопедије
Ласло Пап
László Papp
Ласло Пап, 1955.
Лични подаци
НадимакЛаци, Гербе
Датум рођења(1926-03-25)25. март 1926.
Место рођењаБудимпешта, Мађарска
Датум смрти16. октобар 2003.(2003-10-16) (77 год.)
Место смртиБудимпешта, Мађарска
ДржављанствоМађарска
Висина165 m (541 ft 4 in)
Спортске информације
СпортБокс
ПозицијаСредњотешка
Лако средњотешка
Године активности1945 — 1964.
КлубМОМ СК (1942–)
Будимпешта ВШК (1945–1950)
Бп. Башћа (1951–1953)
Бп. Вашаш (1951–1956)
Достигнућа и титуле
Лични рекордАматер:
победа 301,
нерешено 12,
изгубљене 6. Професионалац:
мечева 29,
победа 27,
победа КО 15
нерешено 2
Награде и медаље
Бокс
Представљајући  Мађарска
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1948. Лондон Средњотешка
Златна медаља — прво место 1952. Хелсинки Лако средњотешка
Златна медаља — прво место 1956. Мелбурн Средњотешка
Европско аматерско првенство
Златна медаља — прво место 1949. Осло Средњотешка
Златна медаља — прво место 1951. Милан Лако средњотешка
Првенство Мађарске
Златна медаља — прво место 1946. Средњотешка
Златна медаља — прво место 1947. Средњотешка
Златна медаља — прво место 1950. Екипно
Златна медаља — прво место 1952. Лако средњотешка
Златна медаља — прво место 1953. Лако средњотешка
Златна медаља — прво место 1954. Лако средњотешка
Златна медаља — прво место 1955. Лако средњотешка
Златна медаља — прво место 1955. Екипно
Златна медаља — прво место 1956. Лако средњотешка
Бокс
Званични веб-сајт
http://www.papplaszlo.hu/

Ласло Пап (мађ. Papp László; Будимпешта, 25. март 1926Будимпешта, 16. октобар 2003) је био мађарски боксер, троструки победник Олимпијских игара 1948, 1952. и 1956.

Са три златне медаље за редом постао је први боксер у историји Олимпијских игара којем је ту успело.

Иако се на професионализам није благонаклоно гледало у тадашњој Мађарској, Пап је 1957. године прешао у професионалце. Како професионалних борби није било у Мађарској, на све борбе па чак и на већину тренинга је путовао у Беч, у Аустрију. Упркос тим проблемима успео је одржати одличну форму, побеђивати све европске противнике те постати кандидат за борбу за светског првака. Меч је требало да се одржи у САД 1964. године. До борбе за првака никад није дошло јер му није издата излазна виза за пут на меч. Тиме је мађарска власт насилно прекинула ову сјајну каријеру.[1]

Ласло Пап није никада поражен на званичним борбама у рингу. Његов професионални скор је 27 победа и 2 нерешене борбе, без пораза. Од 27 победа, 15 борби је решио нокаутом пре краја меча. Зато је остао запамћен као један од најбољих боксера свих времена.[2]

Аматерска каријера[уреди | уреди извор]

Пап је три пута био освајач златне олимпијске медаље, у средњој категорији у Лондону 1948., затим као полусредња категорија у Хелсинкију 1952. и у Мелбурну 1956. Пап је такође био европски шампион у аматерској средњој категорији као средња категорија 1949. у Ослу и у полусредњој категорији у Милану 1951. Постигао је 55 нокаута у првој рунди као аматер, његов рекорд је био 301-12-6.[3]

Резултати на Олимпијадама[уреди | уреди извор]

1948. Лондон (Енглеска)

  • Победио Валфрида Реска (Финска) KO 2
  • Победио Жана Велтера (Луксембург) KO 1
  • Победио Августа Кевињака (Белгија) KO 1
  • Победио Ивано Фонтана (Италија) 3 : 0
  • Победио Џона Рајта (Енглеска) 3 : 0

1952. Хелсинки (Финска)

  • Победио Елсворта Веба (САД) KO 2
  • Победио Чарли Чејса (Канада) KO 2
  • Победио Петра Спасова (Бугарска) 3 : 0
  • Победио Еладио Оскар Ереру (Аргентина) 3 : 0
  • Победио Теуни Жакобус ван Шалквика (Јужноафричка Република) 3 : 0

1956. Мелбурн (Аустралија)

  • Победио Алберта Санеза (Аргентина) KO 3
  • Победио Збигњева Пјетцековског (Пољска) 3 : 0
  • Победио Хозе Тореса (САД) 2 : 1

Резултати на Европским првенствима[уреди | уреди извор]

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Пап, упркос томе што је имао проблема са повредама, постао је професионалац 1957. године и одмах почео да подиже свој рејтинг у средњој категорији. Међутим, Мађарска је у то време била комунистичка земља и професионални бокс није био дозвољен. Пап је морао да путује у Беч, у Аустрију, на тренинг и на своје борбе. Упркос овом недостатку, победио је неколико врхунских кандидата за титулу првака Европе у средњој категорији, укључујући ветерана Тајгера Џонса, шампиона Француске Хиполита Анекса и Криса Кристенсена. После Кристенсена, Пап је победио Рендија Сендија из Сједињених Држава. Године 1964, након што се Пап већ пријавио за меч за титулу светског шампиона против Џоија Ђардела, мађарско комунистичко руководство је окончало његову професионалну каријеру ускративши му излазну визу.

Пап је један од ретких боксера у историји који се повукао као непоражен у рингу. Његов рекорд је био 27 победа, 2 ремија и ниједан пораз. 15 његових победа је било нокаутом.

Професионални боксерски рекорд[уреди | уреди извор]

29 борби 27 победа 0 пораза
Нокаутом 15 0
Одлуком 12 0
Нерешено 2
No. Резултат Скор Противник Type Рунда Датум Место Белешке
29 Победа 27 : 0 : 2 Мик Лехи PTS 15 9. октобар 1964. Штадтхале, Беч, Аустрија Задржао ЕБУ титулу у средњој категорији
28 Победа 26 : 0 : 2 Кристијан Кристенсен KO 4 (15) 2. јул 1964. Форум, Копенхаген, Данска Задржао ЕБУ титулу у средњој категорији
27 Победа 25 : 0 : 2 Хери Скот PTS 10 13. март 1964. Штадтхале, Беч, Аустрија
26 Победа 24 : 0 : 2 Луи Фоледо TKO 8 (15) 6. децембар 1963. Палацио де лос Депортес, Мадрид, Шпанија Задржао ЕБУ титулу у средњој категорији
25 Победа 23 : 0 : 2 Чарли Котон KO 7 (10) 14. јун 1963. Месешпортхале, Келн, Западна Немачка
24 Победа 22 : 0 : 2 Ренди Сенди PTS 10 17. мај 1963. Штадтхале, Беч, Аустрија
23 Победа 21 : 0 : 2 Петер Милер TKO 4 (15) 30. март 1963. Вестфаленхале, Дортмунд, Западна Немачка Задржао ЕБУ титулу у средњој категорији
22 Победа 20 : 0 : 2 Џорџ Олдриџ TKO 15 (15) 6. фебруар 1963. Штадтхале, Беч, Аустрија Задржао ЕБУ титулу у средњој категорији
21 Победа 19 : 0 : 2 Хиполит Анекс KO 9 (15) 19. новембар 1962. Пале де спор, Париз, Француска Задржао ЕБУ титулу у средњој категорији
20 Победа 18 : 0 : 2 Кристијан Кристенсен TKO 7 (15) 16. мај 1962. Штадтхале, Беч, Аустрија Победа, ЕБУ наслов у средњој категорији
19 Победа 17 : 0 : 2 Ралф Тајгер Џонс PTS 10 21. март 1962. Штадтхале, Беч, Аустрија
18 Победа 16 : 0 : 2 Мишел Франсоа TKO 2 (10) 2. децембар 1961. Месешпортхале, Келн, Западна Немачка
17 Победа 15 : 0 : 2 Петер Милер TKO 4 (10) 13. октобар 1961. Штадтхале, Беч, Аустрија
16 Победа 14 : 0 : 2 Петер Милер TKO 8 (10) 10. септембар 1961. Ејсштадион, Келн, Западна Немачка
15 Победа 13 : 0 : 2 Муса Сангаре PTS 10 8. април 1961. Штадтхале, Беч, Аустрија
14 Победа 12 : 0 : 2 Совер Чиока PTS 10 20. фебруар 1961. Пале де спор, Париз, Француска
13 Нерешено 11 : 0 : 2 Ђанкарло Гарбели PTS 10 26. децембар 1960. Палацо дело спорт, Милано, Италија
12 Победа 11 : 0 : 1 Мохамед Буди KO 7 (10) 1. октобар 1960. Стадион Динама, Загреб, Југославија
11 Победа 10 : 0 : 1 Ерик Валтер KO 9 (10) 23. септембар 1960. Штадтхале, Беч, Аустрија
10 Победа 9 : 0 : 1 Лу Пери PTS 10 10. фебруар 1960. Штадтхале, Беч, Аустрија
9 Победа 8 : 0 : 1 Бил Тејт KO 3 (10) 18. септембар 1959. Штадтхале, Беч, Аустрија
8 Нерешено 7 : 0 : 1 Жерминал Баларине PTS 10 13. април 1959 Пале де спор, Париз, Француска
7 Победа 7 : 0 Жан Руелие PTS 10 16. март 1959. Штадтхале, Беч, Аустрија
6 Победа 6 : 0 Андре Дрили PTS 10 9. фебруар 1959. Пале де спор, Париз, Француска
5 Победа 5 : 0 Франсоа Ењуји KO 3 (10) 15. децембар 1958. Пале де спор, Париз, Француска
4 Победа 4 : 0 Хуго Колер KO 6 (10) Oct 17, 1958 Штадтхале, Беч, Аустрија
3 Победа 3 : 0 Герхард Мол PTS 6 28. јун 1957. Ернст Мерк хале, Западна Немачка
2 Победа 2 : 0 Херберт Сова PTS 4 15. јун 1957. Вестваленхале, Дортмунд, Западна Немачка
1 Победа 1 : 0 Алојз Бранд PTS 4 18. мај 1957. Ајсштадион, Келн, Западна Немачка

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пробокс ифо
  2. ^ Извори са интернет странице Мађарског олимпијског савеза
  3. ^ Аматерски рекорди

Спољашње везе[уреди | уреди извор]