Латенска култура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Латенска култура
La Tene and influence.png
Простирање Латенске културе (жуто — изворно подручје, зелено — правци ширења и утицаја)
Географија
Континент Европа
Регија Европа
Земља Француска
Главни локалитет Латен
Друштво
Језик индоевропски
Религија индоевропска
Друштвено уређење сложено социјално издиференцирано друштво
Период
Историјско доба гвоздено доба
Настанак 5. век пне
Престанак 1. век пне
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
[[Слика:|22x20px|border]] Халштатска култура Римско гвоздено доба [[Слика:|22x20px|border]]

Латен (назван по истоименом археолошком налазишту франц. La Téne) је период млађег гвозденог доба Европе, који је 1872. у стручну литературу увео шведски археолог Хилдебранд. Историјски период је назив добио по локалитету Ла Тен, на обали језера Нешател у Швајцарској, где је откривено значајно келтско насеље.

Распростирање и периодизација[уреди]

Латенска посуда

Латенска култура се са сигурношћу може приписати Келтима. Њено матично подручје је североисточна Француска и југозападна Немачка. Велика миграција Келта захватила је готово читаву Европу (од Атлантика до Русије).

Периодизација[уреди]

  • Латен А (у апсолутним датумима од 500 до 400. године пне)
  • Латен Б (у апсолутним датумима од 400 до 300године пне)
  • Латен Ц (у апсолутним датумима од 300 до 100. године пне)
  • Латен Д (у апсолутним датумима од 100 до почетка наше ере)

О овој епохи велики број података налазимо у радовим античких писаца, тако да је можемо сврстати у протоисторијски период.

Материјална кутура[уреди]

Латенски бодеж, 475-450 година пне
Латенска керамика

За прву фазу ове културе типични су »кнежевски гробови«, који су концентрисани око реке Рајне. Од оружја се појављују кратки мачеви, чија се метална канија завршава дугмичастим испупчењем и криви ножеви. Као прилози се често јављају и делови коњске опреме и бојна кола са два точка. У другој фази су налази скромнији, односно недостају богати гробови, а за ову фазу су карактеристични равни гробови без посебни конструкције. Мачеви се тешко разликују од претходне фазе. У фази Ц се јављају мачеви са заобљеним врхом, који су ношени на ланцу искованом од бронзе или гвожђа, јавља се копље са широким листом, гвоздени бодеж и мачеви са антенама на балчаку, дрвени штитови са гвозденим имбом у средини.

У фази Д преовлађују дуги мачеви (тзв. антропоидни бодежи), јављају се конични или шиљати шлемови од бронзе или гвожђа, мамузе.

Значајно је да се у овом периоду први пут јавља новац (у фази Ц) у западној Европи келтски, а у источној су то најчешће келтске имитације грчког новца.

У овој култури преовлађује скелетно сахрањивање, једино у ужој рајнској области преовлађује кремација.

Накит[уреди]

Наруквица из латенског периода
Огрлица од стакла, лигнита и бронзе

Накит у првој фази је богато декорисан, украшен ћилибаром или коралима. Посебно се издвајају »цертоза« фибуле (назване по локалитету у Италији)

У другој фази се јављају фибуле са слободном ногом, украшене коралима или емајлом, затим наруквице и гривне са печатним крајевима или у облику змијских глава, јављају се и бронзани торквеси који су карактеристични и у наредној фази.

У фази Ц јављају се стаклене гривне.

У фази Д јављају се фибуле са трапезоидном стопом и металне копче за појас, затим прстење и огрлице са стакленом пастом и зооморфни амулети.

Керамика[уреди]

Карактеристично је да се керамика ради на витлу. На почетку периода типичне су сиве углачане вазе, једноставне декорације. У фази Ц јављају се сликане урне, декорисане црвеним и белим зонама, са линеарним или биљним мотивима. У фази Д јавља се монументална пластика.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Ј. Тодоровић, Келти у југоисточној Европи, Dissertationes VII, Београд, 1968
  • T.G.E.Powel, The Celts, New York, 1958.