Латенција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Латенција је стање привидне неактивности у организму, у којем се дешавају извесни неурофизиолошки и психички процеси који ће тек касније бити испољени. У психоанализи се најчешће говори о латенцији психо-сексуалног развоја код деце од предшколског узраста до пубертета као и латентним садржајима сна.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.