Латерански споразум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Челници Католичке цркве и чланови италијанске фашистичке владе уочи потписивања Латеранског споразума (1929)

Латерански споразум (итал. Patti Lateranensi; лат. Pacta Lateranensia) је био споразум из 1929. године између тадашњег фашистичког режима Краљевине Италије, на челу са Бенитом Мусолинијем, и поглаварства Католичке цркве, чиме је решено Римско питање. Уговором је признант Ватикан као независна држава, а Мусолини се сложио да папи пружи финансијску и сваку другу помоћ у замену за јавну подршку Католичке цркве његовом режиму. Споразум је добио име по Латеранској палати у којој је потписан 11. фебруара 1929. године. Италијанска скупштина је га је усвојила 7. јуна 1929. После Другог светског рата, све италијанске владе су се придржавале уговора, који је 1947. године постао саставни део устава Италије.[1] Упркос томе, споразум је био изложен честим критикама од стране либералног дела италијанске јавности и разних међународних чинилаца, првенствено због тога што је био дело фашистичког диктатора Мусолинија, који се као творац Латеранског споразума сматра суоснивачем државе Ватикана.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]