Пређи на садржај

Лаура Манчинели

С Википедије, слободне енциклопедије
Лаура Манчинелли
Лични подаци
Пуно имеЛаура Манчинелли
Датум рођења(1933-12-18)18. децембар 1933.
Место рођењаУдине, Краљевина Италија
Датум смрти7. јул 2016.(2016-07-07) (82 год.)
Место смртиТорино, Италија
ОбразовањеУниверзитет у Торину
Веб-сајтlauramancinelli.it

Лаура Манчинелли (итал. Laura Mancinelli; Удине, 18. децембар 1933Торино, 7. јул 2016)[1][2] била је италијанска књижевница, германисткиња, медиевистичка стручњакиња и преводилац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Удине 1933. године. Четири године свог раног детињства провела је у Роверето, а затим се са породицом преселила у Торино.

Дипломирала је модерну књижевност 1956. године на Универзитет у Торину, одбранивши дисертацију из немачка књижевност. Предавала је у средњој школи, а истовремено је наставила да се бави средњовековном немачком културом. Године 1969. објавила је есеј „Песма о Нибелунзима: Проблеми и вредности“.

Седамдесетих година 20. века предавала је германску филологију на Универзитету у Сасарију. Године 1976. добила је место катедре за историју немачког језика на Универзитету Ка' Фоскари.

По савету свог колеге и пријатеља Клаудио Магрис, 1972. године је уредила и превела на италијански језик први том „Песме о Нибелунзима“, 1978. године – „Тристана“ (Готфрида фон Стразбура), а 1989. године – „Гргура“ (Хартмана фон Ауеа).

Књижевна активност

[уреди | уреди извор]

Након што је стекла универзитетску диплому из германске филологије, вратила се у Торино и 1981. године објавила свој први роман, „Дванаест опата из Challant“, који је почела да пише 1968. године. Уследили су „Моцартов дух“ 1986. и „Чудо свете Одилије“ 1989. године.

Остала дела: „Amadé“, прича о тинејџеру Моцарт; „Кућа времена“; „Цареве очи“; „Три витеза Грала“ и „Босоноги принц“.

Књиге за децу

[уреди | уреди извор]
  • Убалдо, петао који је волео Равелову музику (Ubaldo il galletto che amava la musica di Ravel, 2011)
  • Живот и мишљења хоботнице зване Артуро (Vita e opinioni del polpo chiamato Arturo, 2011)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Mancinelli, Laura”. Treccani.it – Enciclopedie on line. Приступљено 6. 10. 2025. 
  2. ^ „Mancinelli, Laura (1933-2016)”. lib.uchicago.edu. Приступљено 6. 10. 2025.