Лаура Манчинели
| Лаура Манчинелли | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Лаура Манчинелли |
| Датум рођења | 18. децембар 1933. |
| Место рођења | Удине, Краљевина Италија |
| Датум смрти | 7. јул 2016. (82 год.) |
| Место смрти | Торино, Италија |
| Образовање | Универзитет у Торину |
| Веб-сајт | lauramancinelli |
Лаура Манчинелли (итал. Laura Mancinelli; Удине, 18. децембар 1933 — Торино, 7. јул 2016)[1][2] била је италијанска књижевница, германисткиња, медиевистичка стручњакиња и преводилац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је у Удине 1933. године. Четири године свог раног детињства провела је у Роверето, а затим се са породицом преселила у Торино.
Дипломирала је модерну књижевност 1956. године на Универзитет у Торину, одбранивши дисертацију из немачка књижевност. Предавала је у средњој школи, а истовремено је наставила да се бави средњовековном немачком културом. Године 1969. објавила је есеј „Песма о Нибелунзима: Проблеми и вредности“.
Седамдесетих година 20. века предавала је германску филологију на Универзитету у Сасарију. Године 1976. добила је место катедре за историју немачког језика на Универзитету Ка' Фоскари.
По савету свог колеге и пријатеља Клаудио Магрис, 1972. године је уредила и превела на италијански језик први том „Песме о Нибелунзима“, 1978. године – „Тристана“ (Готфрида фон Стразбура), а 1989. године – „Гргура“ (Хартмана фон Ауеа).
Књижевна активност
[уреди | уреди извор]Након што је стекла универзитетску диплому из германске филологије, вратила се у Торино и 1981. године објавила свој први роман, „Дванаест опата из Challant“, који је почела да пише 1968. године. Уследили су „Моцартов дух“ 1986. и „Чудо свете Одилије“ 1989. године.
Остала дела: „Amadé“, прича о тинејџеру Моцарт; „Кућа времена“; „Цареве очи“; „Три витеза Грала“ и „Босоноги принц“.
Дела
[уреди | уреди извор]Романи
[уреди | уреди извор]- Дванаест опата из Challant (I dodici abati di Challant, 1981)
- Моцартов дух (Il fantasma di Mozart, 1986)
- Чудо свете Отилија (Il miracolo di santa Odilia, 1989)
- Amadé (Amadé, 1990)
- Кућа времена (La casa del tempo, 1993)
- Цареве очи (Gli occhi dell'imperatore, 1994)
- Три витеза Грала (I tre cavalieri del Graal, 1996)
- Босоноги принц (Il principe scalzo, 1999)
Књиге за децу
[уреди | уреди извор]- Убалдо, петао који је волео Равелову музику (Ubaldo il galletto che amava la musica di Ravel, 2011)
- Живот и мишљења хоботнице зване Артуро (Vita e opinioni del polpo chiamato Arturo, 2011)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Mancinelli, Laura”. Treccani.it – Enciclopedie on line. Приступљено 6. 10. 2025.
- ^ „Mancinelli, Laura (1933-2016)”. lib.uchicago.edu. Приступљено 6. 10. 2025.