Лачин

С Википедије, слободне енциклопедије
Лачин/Бердзор

Лачин (азер. Laçın, курд. Laçîn) или Бердзор (јерм. Բերձոր) је град у Закавказју на левој обали реке Хакари, на југозападним падинама Карабашког венца, на путу Степанакерт - Горис, 60 км од Степанакерта. Према административно-територијалној подели непризнате Републике Арцах, која контролише град и суседне територије од средине маја 1992. године, назива се Бердзор и административни је центар Кашатаског рејона; према административно-територијалној подели Републике Азербејџан назива се Лачин и административно је средиште Лачинског рејона Азербејџана.

Град заузима важан стратешки положај на једном од два висококвалитетна пута која повезују Републику Арцах и Јерменију.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

1923. године село Абдалјар које је овде постојало добило је статус града, који је 1926. преименован у Лачин (турски соко).

Почетком 1920-их, писмо Владимира Лењина Нариманову, азербејџанском бољшевичком револуционару и политичару, „подразумевало је да ће Лачин бити укључен у Азербејџан, али властима у Бакуу и Јеревану дата су обећања која су била неизбежно контрадикторна“.[2]

Лачин је 7. јула 1923. године постао центар области Црвени Курдистан пре него што је премештен у Шушу.[3] Област је укинута 8. априла 1929. године а курдске новине и школе су затворене.[4]

Након тога постаје део новоформираног округа Карабах. Од 25. маја до 8. августа 1930 био је центар обновљеног Курдистанског округа[5], а након његовог поновног и дефинитивног укидања - центар новоформираног Лачинског рејона.

Лачин и околина били су места жестоких борби током рата у Нагорно-Карабаху 1990-1994, а град се није потпуно опоравио од разарања у рату. Лачин има значајну важност због Лачинског коридора, који повезује Јерменију са Нагорно-Карабахом.

У мају 1992. године, као резултат операције јерменских снага за подизање транспортне блокаде и отварање коридора за комуникацију Нагорно-Карабаха са Јерменијом, град је прешао под контролу Републике Арцах[6]  и преименован је у Бердзор. Бердзор је 2. децембра 1993. године резолуцијом Президијума Врховног савета Републике Арцах добио статус административног центра Кашатаског рејона, успостављеног на територији слива реке Хакари (Лачински, Кубатлински, Зангелански рејони Азербејџана).[7]

Демографија[уреди | уреди извор]

Година Популација Етничке групе Извор
1926 435 37.7% Азери, 25.3% Курди, 15.2% Јермени, 13.1% Руси Совјетски попис[8]
1939 1,063 80.7% Азери, 11.6% Јермени, 6.4% Руси Совјетски попис[9]
1959 2,329 94.5% Азери, 4.3% Јермени, 1% Руси Совјетски попис[10]
1970 4,990 95% Азери, 2.7% Руси и Украјинци, 1.1% Јермени Совјетски попис[11]
1979 6,073 99.1% Азери Совјетски попис[12]
1989 7,829 Совјетски попис[13]
2005 2,190 ~100% Јермени Попис РА
2015 1,900 ~100% Јермени Процена РА[14]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]