Лајковац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лајковац
Lajkovac, Crkva Svetog Dimitrija, 26.JPG
Црква Светог Димитрија
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Колубарски
Општина Лајковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3249
Географске карактеристике
Координате 44°22′06″ СГШ; 20°09′33″ ИГД / 44.368333° СГШ; 20.159166° ИГД / 44.368333; 20.159166Координате: 44°22′06″ СГШ; 20°09′33″ ИГД / 44.368333° СГШ; 20.159166° ИГД / 44.368333; 20.159166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Лајковац на мапи Србије
Лајковац
Лајковац
Остали подаци
Поштански број 14224
Позивни број 014
Регистарска ознака VA

Лајковац је градско насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 3249 становника. Лајковац је смештен у котлини средње Колубаре на надморској висини од око 120m. Град се налази на левој обали реке, 69 километара од Београда Ибарском магистралом, а 27 километара од Ваљева. Лајковац је седиште општине у Колубарском округу.

Географија[уреди]

Једна од важнијих железничких станица на прузи Београд-Бар, врло живим аутобуским саобраћајем повезана са Београдом, Ваљевом, Чачком и другим местима. Лајковац је центар истоимене општине са нешто мање од 18.000 становника. Ратарство, сточарство, повратарство и воћарство најразвијеније су привредне гране у овој општини. Поред тога развијена су и индустријска предузећа-производња грађевинског материјала „Димитрије Туцовић“ у Ћелијама, електромашински сервис „Елмонт“, површински угљенкоп „Тамнава-Западно поље“.

Историја[уреди]

Локомотива као експонат

Варошица је настала проласком првог воза-легендарног „Ћире“ кроз ово место. Било је то 1908. године када је Лајковац већ био одређен за железничку станицу узаног колосека Обреновац-Лајковац. Лајковац је убрзо и постао највећа железничка станица узане пруге у Србији, раскрсница за Чачак, Ужице, Вишеград Сарајево, Дубровник и Зеленику, Ваљево, Аранђеловац и Београд. Био је Југославија у малом, јер је настањен железничарима са свих страна Југославије, па је и имао католичку цркву за железничаре те вере. Са нестанком „Ћире“, Лајковцу су остале само успомене и песма у којој је ова варошица опевана „Иде Миле лајковачком пругом“.

Општина Лајковац[уреди]

У састав општине Лајковац поред варошице лајковац улази и 18 насељених места: Јабучје, Боговађа (ранији назив Прњавор), Непричава, Врачевић, Доњи Лајковац, Лајковац (село), Рубрибреза, Маркова Црква, Ратковац, Придворица, Мали Борак, Скобаљ, Пепељевац, Словац, Степање, Стрмово, Бајевац и Ћелије.

Излетишта и знаменитости[уреди]

Село Боговађа са непрегледним шумама, благо заталасаним теренима, савремено опремљеним мотелом, летовалиштем Црвеног крста из Београда. Од објеката културно-историјске баштине посебно се истиче и манастир Боговађа у истоименом селу. Још давне 1567. године писали су преписивачи књига у манастиру, док се школа у манастиру помиње тек почетком 18. века. Пред Први српски устанак пером, књигом и сликом се у Боговађи бави архимандрит манастира Хаџи-Рувим Нешковић. У то време манастир Боговађа располаже са једном од највећих библиотека у Србији. Такође је ту седиште Правитељствујушћег Совјета народа Српског (прве српске владе) 1805.

У селу Ћелије налази се спомен-костурница палим борцима у Колубарској бици која се одиграла новембра и децембра 1914. године између српске војске и доста јаче, опремљеније и бројније аустроугарске војске. Најжешће борбе водене су баш на брдима у Ћелијама-Човци и Враче брду. После рата, на остацима много старијег здања подигнута је црква Светог Ђорђа. Црквица је подигнута на рушевинама старог манастира из 13. века. У средишњем делу цркве, приликом радова на обнови манастира, пронађен је костур неког српског велможе из средњег века. Верује се да је Гргур Бранковић, син деспота Ђурђа Бранковића.[тражи се извор]

У селу Маркова црква налази се веома стара црква која потиче из средњег века. Овде се налази и Црква Светог Димитрија у Лајковцу.

У самом Лајковцу налази се и железничка станица која је на мрежи уских пруга у Југославији после сарајевске била највећа те врсте.

Овде се налазе ОШ „Миле Дубљевић” Лајковац, Туристичка организација Лајковац, Културни центар „Хаџи Рувим” Лајковац и Јолића воденица.

Демографија[уреди]

У насељу Лајковац (варош) живи 2743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,5 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.500
1953. 1.683
1961. 2.677
1971. 3.044
1981. 3.188
1991. 3.428 3.388
2002. 3.443 3.519
2011. 3.249
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.351 97,32 %
Роми
  
25 0,72 %
Југословени
  
18 0,52 %
Македонци
  
15 0,43 %
Црногорци
  
3 0,08 %
Буњевци
  
2 0,05 %
Хрвати
  
1 0,02 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Словенци
  
1 0,02 %
Немци
  
1 0,02 %
непознато
  
13 0,37 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]