Лаћарак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лаћарак
11 Лаћарак - православна црква - Laćarak - Orthodox Church.JPG
Лаћарак - Православна црква светог арханђела Гаврила
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Град Сремска Митровица
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 10638
 — густина 197/km2
Положај
Координате 45°00′05″ СГШ; 19°34′04″ ИГД / 45.001333° СГШ; 19.567833° ИГД / 45.001333; 19.567833Координате: 45°00′05″ СГШ; 19°34′04″ ИГД / 45.001333° СГШ; 19.567833° ИГД / 45.001333; 19.567833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 78 m
Површина 55,9 km2
Лаћарак на мапи Србије
Лаћарак
Лаћарак
Лаћарак на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22221
Позивни број 022
Регистарска ознака SM

Лаћарак је приградско насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 10638 становника.

Данас Лаћарак је једно од највећих села у Војводини и Србији.

Порекло назива[уреди]

Постоји податак да је Лаћарак у турским списима забележен као Лак-Јарак. Лак је реч мађарског порекла и у преводу значи „кућа“, а „јарак“ – Грчка и значи „поклопац“ или заједно – „кућни поклопац“, што нема никаквог смисла, и ову теорију о настанку имена од лак и јарак баца у воду. То што је неки полу писмени Турчин, у свом пљачкашком походу кроз Срем, нешто нажврљао незначи да је име тада и настало. Име Лаћарак настало је од старо Словенске речи Лођ или лодка или на Српском Лађа што значи чамац. Име је настало у шестом или седмом веку,када су Словени насељавали ове крајеве. У то време,на Сави су постојали чамци, лађе за превоз преко ње. Један од тих чамаца звао се Рак. То су били велики чамци за превоз путника. У околини тог Савског пристаништа временом је настала насеобина, која је управо названа по тој Лађи Рак или данашње Лаћарак[тражи се извор].

О пореклу назива села постоје и две легенде. Прва каже да је село добило име по првом лађару који је пристао уз обалу Саве и ту се настанио. Друга легенда каже да је у прошлости овде постојало мало пристаниште у које су долазиле лађе, па је по лађама настало име Лађарак, тј. Лаћарак.

Природни услови[уреди]

Лаћарак се налази непосредно до града Сремске Митровице, на важним саобраћајницама – ауто-путу и железничкој прузи Београд-Шид, а на левој обали реке Саве.

Село се налази на 82 метра надморске висине, а површина сеоског атара износи око 5452 хектара. Од тога је 364 хектара изграђено. Укупни земљишни поседи износе око 5564 хектара, од чега је највећи део под њивама – 4544 хектара. Већина спада је у приватном власништву, док је у државном 1038 хектара. 717 хектара је неплодно. Шуме заузимају око 41 хектар, 7 хектара је у приватном поседу, пашњаци 85 хектара, а ливаде око 5 хектара.

Историја[уреди]

Село је настало још у средњем веку. Постоје докази да су на простору данашњег Лаћарка живели људи из доба неолита, према археолошким ископавањима обављеним 1965. године[1].

Први сигурни подаци о Лаћарку потичу из времена када се Срем налазио под влашћу Османског царства. Село је вероватно остало пусто у време освајања Срема, те Османлије по успостављању своје власти насељавају у Лаћарак становништво из Смедеревског санџака, које је са собом донело филурџијски статус. Тако се јављају и први кнезови у другој половини XVI века, Павел Лукац и Илија Павел, највероватније отац и син.

Српски омладински календар бележи 1871. године да су се, незадовљни одлуком Марије Терезије којом је укинута Војна крајина 1745. у Срему и Бачкој, неки сомборци преселили у Лаћарак[2].

Л. Клајн[3], описујући усташки терор у Срему током Другог светског рата, наводи да су усташе, пре напуштања Лаћарка 1945, ишле од куће до куће и убиле сваког ког су затеке живог у овом селу.

Демографија[уреди]

Насеље Лаћарак као најближ село граду Сремске Митровице имало је буран демографски развој протеклих деценија. Пре педесетак година број становника је био испод 5000.

У насељу Лаћарак живи 8495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,9 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 3526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[4]
Година Становника
1948. 4.356
1953. 4.455
1961. 5.902
1971. 8.121
1981. 9.718
1991. 10.235 9.915
2002. 10.893 11.201
2011. 10.638
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
9.858 90,49 %
Хрвати
  
181 1,66 %
Мађари
  
148 1,35 %
Украјинци
  
132 1,21 %
Роми
  
109 1,00 %
Југословени
  
68 0,62 %
Русини
  
27 0,24 %
Словаци
  
21 0,19 %
Црногорци
  
8 0,07 %
Немци
  
8 0,07 %
Македонци
  
7 0,06 %
Словенци
  
5 0,04 %
Муслимани
  
4 0,03 %
Чеси
  
3 0,02 %
Руси
  
3 0,02 %
Бугари
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Буњевци
  
1 0,00 %
Албанци
  
1 0,00 %
непознато
  
223 2,04 %


Знаменитости[уреди]

Православна црква у селу

Спорт[уреди]

Референце[уреди]

  1. Dragoslav Srejović: Neolithic of Serbia: archaeological research : 1948-1988, University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Centre for Archaelogical Research, 1988 p. 61
  2. Srpski omladinski kalendar, Platonova štamparija., 1871
  3. Lajčo Klajn: The Past in Present Times: The Yugoslav Saga, University Press of America, 2007 str. 103
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Miroslava Vuletić: Laćarak, Matica srpska, Odeljenje za društvene nauke, 2002

Спољашње везе[уреди]