Лаћарак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лаћарак
11 Лаћарак - православна црква - Laćarak - Orthodox Church.JPG
Лаћарак - Православна црква светог арханђела Гаврила
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Град Сремска Митровица
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 10638
 — густина 197/km2
Положај
Координате 45°00′05″ СГШ; 19°34′04″ ИГД / 45.001333° СГШ; 19.567833° ИГД / 45.001333; 19.567833Координате: 45°00′05″ СГШ; 19°34′04″ ИГД / 45.001333° СГШ; 19.567833° ИГД / 45.001333; 19.567833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 78 m
Површина 55,9 km2
Лаћарак на мапи Србије
Лаћарак
Лаћарак
Лаћарак на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22221
Позивни број 022
Регистарска ознака SM

Лаћарак је приградско насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 10638 становника.

Данас Лаћарак је једно од највећих села у Војводини и Србији.

Порекло назива[уреди]

Постоји податак да је Лаћарак у турским списима забележен као Лак-Јарак. Лак је реч мађарског порекла и у преводу значи „кућа“, а „јарак“ – Грчка и значи „поклопац“ или заједно – „кућни поклопац“.Што нема никаквог смисла,и ову теорију о настанку имена од лак и јарак баца у воду.То што је неки полу писмени Турчин,у свом пљачкашком походу кроз Срем, нешто нажврљао незначи да је име тада и настало. Име Лаћарак настало је од старо Словенске речи Лођ или лодка или на Српском Лађа што значи чамац. Име је настало у шестом или седмом веку,када су Словени насељавали ове крајеве.У то време,на Сави су постојали чамци ,лађе за превоз преко ње.Један од тих чамаца звао се Рак.То су били велики чамци за превоз путника.У околини тог Савског пристаништа временом је настала насеобина,која је управо названа по тој Лађи Рак или данашње Лаћарак.

О пореклу назива села постоје и две легенде. Прва каже да је село добило име по првом лађару који је пристао уз обалу Саве и ту се настанио. Друга легенда каже да је у прошлости овде постојало мало пристаниште у које су долазиле лађе, па је по лађама настало име Лађарак, тј. Лаћарак.

Природни услови[уреди]

Лаћарак се налази непосредно до града Сремске Митровице, на важним саобраћајницама – ауто-путу и железничкој прузи Београд-Шид, а на левој обали реке Саве.

Село се налази на 82 метра надморске висине, а површина сеоског атара износи око 5452 хектара. Од тога је 364 хектара изграђено. Укупни земљишни поседи износе око 5564 хектара, од чега је највећи део под њивама – 4544 хектара. Већина спада је у приватном власништву, док је у државном 1038 хектара. 717 хектара је неплодно. Шуме заузимају око 41 хектар, 7 хектара је у приватном поседу, пашњаци 85 хектара, а ливаде око 5 хектара.

Историја[уреди]

Село је настало још у средњем веку и чак постоје докази да су на простору данашњег Лаћарка живели људи из доба неолита.

Први сигурни подаци о Лаћарку потичу из времена када се Срем налазио под влашћу Османског царства. Село је вероватно остало пусто у време освајања Срема, те Османлије по успостављању своје власти насељавају у Лаћарак становништво из Смедеревског санџака, које је са собом донело филурџијски статус. Тако се јављају и први кнезови у другој половини XVI века, Павел Лукац и Илија Павел, највероватније отац и син.

Демографија[уреди]

Насеље Лаћарак као најближ село граду Сремске Митровице имало је буран демографски развој протеклих деценија. Пре педесетак година број становника је био испод 5000.

У насељу Лаћарак живи 8495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,9 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 3526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.356
1953. 4.455
1961. 5.902
1971. 8.121
1981. 9.718
1991. 10.235 9.915
2002. 10.893 11.201
2011. 10.638
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
9.858 90,49 %
Хрвати
  
181 1,66 %
Мађари
  
148 1,35 %
Украјинци
  
132 1,21 %
Роми
  
109 1,00 %
Југословени
  
68 0,62 %
Русини
  
27 0,24 %
Словаци
  
21 0,19 %
Црногорци
  
8 0,07 %
Немци
  
8 0,07 %
Македонци
  
7 0,06 %
Словенци
  
5 0,04 %
Муслимани
  
4 0,03 %
Чеси
  
3 0,02 %
Руси
  
3 0,02 %
Бугари
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Буњевци
  
1 0,00 %
Албанци
  
1 0,00 %
непознато
  
223 2,04 %


Знаменитости[уреди]

Православна црква у селу

Спорт[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]