Пређи на садржај

Леа Акерман

С Википедије, слободне енциклопедије
Леа Акерман
Леа Акерман 2012. године
Датум рођења(1937-02-02)2. фебруар 1937.
Место рођењаФелклинген, Немачка
Датум смрти31. октобар 2023.(2023-10-31) (86 год.)
Место смртиТрир, Немачка
ОбразовањеУниверзитет Лудвиг Максимилијан из Минхена
ЗанимањеЧасна сестра, професорка, активисткиња
Награде
  • Орден за заслуге Савезне Републике Немачке
  • Орден за заслуге Рајнске области
  • Augsburger Friedenspreis награда
  • Eine-Welt-Medaille награда
  • Награда Сахаров

Леа Акерман (2. фебруар 1937 — 31. октобар 2023) била је немачка католичка часна сестра, активисткиња која се борила против сексуалног туризма и присилне проституције, прво у Африци, где је основала организацију Solwodi (Солидарност са женама у невољи). Почев од 1987. године радила је у истој области у Немачкој. Добила је Орден заслуга Савезне Републике Немачке и друга признања.[1][2]

Живот

[уреди | уреди извор]

Леа Акерман је рођена у Феклингену 2. фебруара 1937. године и одрасла је у Сарбрикену.[3] По завршетку школе, била је банкарски шегрт, а затим је радила у банци, укључујући једну годину у Паризу.[4][5]

Године 1960. Леа Акерман је одлучила да се придружи реду сестара мисионарки Госпе од Африке, познатих и као Беле сестре.[6] Студирала је језике, теологију, педагогију и психологију. Године 1977. стекла је докторат из педагогије на Универзитету Лудвиг Максимилијан из Минхена, са дисертацијом о образовању у Руанди.[3][4]

Радила је као учитељица у Руанди и Кенији, где је долазила у контакт са женама које су биле жртве сексуалне експлоатације, трговине људима, сексуалног туризма и присилне проституције. Године 1985, заједно са Фрицом Костером, основала је организацију Solwodi у Момбаси, живећи животом „солидарног са женама у невољи“. Пројекат нуди саветовање и едукацију како би се женама помогло да стану на ноге.[4] Акерман је касније са Агнес Мајлу основала под-пројекат за помоћ девојчицама, Solgidi (Солидарност са девојчицама у невољи).[7]

Након повратка у Немачку 1987. године, основала је Solwodi Немачка, која се развила у организацију која делује на 18 локација, са државним удружењима у Северној Рајни-Вестфалији, Доњој Саксонији, Рајна-Палатинату, Баварској, Баден-Виртембергу и Берлину. Они брину о женама које су у Немачку дошле као избеглице или имигранти, које су доживеле сексуалну експлоатацију, принудну проституцију и принудне бракове. Жене добијају социјалну и психолошку негу, медицинску и правну подршку и помоћ у проналажењу посла и дома.[3] Она је саслушана као експерт у парламенту Бундестага 2013. године, где је тражила право боравка за све жртве принудне проституције из земаља које нису чланице Европске уније. Држала је предавања и водила Solwodi до своје 85. године.[5]

Леа Акерман се појавила без монахиског хабита, носећи само крст као огрлицу.[5] Била је становница Бопарда, где је живела у некадашњој свештеничкој кући међу виноградима.[5] Из здравствених разлога преселила се у дом за старије особе у Триру неколико недеља пре него што је умрла.[3]

Леа Акерман је преминула у болници у Триру 31. октобра 2023. године, у 86. години.[2][3][4]

Награде

[уреди | уреди извор]

Акерман је добила Орден за заслуге Савезне Републике Немачке 1996. године, Орден за заслуге Рајнске области Савезне Републике Немачке 29. фебруара 2012. године за свој рад за права жена.[8] Добила је Augsburger Friedenspreis 2014. године.[5]2019. године добила је Eine-Welt-Medaille (Једна светска медаља) за њена животна достигнућа, од министра Герда Милера из Савезног министарства за економску сарадњу и развој.[3][9] Била је номинована за награду Сахаров 2021. године.[10]

Публикације

[уреди | уреди извор]
  • Ackermann, Lea; Fritz Köster Über Gott und die Welt Gespräche am Küchentisch. 2007.  (in German). München: Kösel. ISBN 978-3-466-36737-5. OCLC 706980569.
  • Ackermann, Lea; Cornelia Filter (2009). Um Gottes Willen, Lea! mein Einsatz für Frauen in Not.  (in German). Freiburg, Br: Herder. ISBN 978-3-451-06029-8. OCLC 319862237.
  • Ackermann, Lea; Mary Kreutzer; Alicia Allgäuer In Freiheit leben, das war lange nur ein Traum mutige Frauen erzählen von ihrer Flucht aus Gewalt und moderner Sklaverei. 2010.  (in German). München: Kösel. ISBN 978-3-466-30878-1. OCLC 763851859.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ackermann, Sr. Dr. Dr. hc Lea”. Deutsche Welle (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-11. 
  2. ^ а б „Solwodi - About Us”. www.solwodi.de (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-11. 
  3. ^ а б в г д ђ Brenneke, Swanhild (2023-11-01). „Schwester Lea Ackermann gestorben”. PRO | Das christliche Medienmagazin (на језику: немачки). Приступљено 2024-11-11. 
  4. ^ а б в г deutschlandfunk.de (2023-11-02). „Frauenrechtlerin Lea Ackermann ist mit 86 Jahren gestorben”. Deutschlandfunk (на језику: немачки). Приступљено 2024-11-11. 
  5. ^ а б в г д Lutz, Anna (2022-02-01). „Eine Schwester für Prostituierte”. PRO | Das christliche Medienmagazin (на језику: немачки). Приступљено 2024-11-11. 
  6. ^ Ferri, Alessandra (2020-11-12). „Sr Lea Ackermann hands over the management of SOLWODI”. Sœurs Missionaires de Notre Dame d'Afrique - Sœurs Blanches - SMNDA - Missionary Sisters of Our Lady of Africa - MSOLA - White Sisters (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-11. 
  7. ^ „Solwodi - SOLGIDI - Solidarity with Girls in Distress”. www.solwodi.de (на језику: немачки). Приступљено 2024-11-11. 
  8. ^ „Bekanntgabe der Verleihungen vom 1. März 2012”. Bundespräsidialamt. 22. 3. 2012. 
  9. ^ „Entwicklungsminister Gerd Müller: Ehrenamtliche verdienen mehr Anerkennung”. Bundesministerium für wirtschaftliche Zusammenarbeit und Entwicklung (на језику: немачки). Приступљено 2024-11-11. 
  10. ^ „Manuela Ripa für Lea Ackermann - Vorschlag der ÖDP-Abgeordneten für Sacharow-Preis”. www.oedp.de (на језику: немачки). 2021-09-10. Приступљено 2024-11-11. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Solwodi - званична страница
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леа_Акерман&oldid=28847551”