Левант

Из Википедије, слободне енциклопедије
Левант

Левант (Леванат; франц. levant, итал. levante, шп. levante) у општем значењу Исток, источне земље. У ужем смислу то је заједнички назив за земље које леже уз обале источног Медитерана: Грчку, Турску, Сирију, Либан, Израел, Јордан и Египат;[1] Грчка се углавном изузима из појма Леванта. У Левант спада и територија Газе под управом PLO, као и полуострво Синај који је део афричке државе Египта.[2] Левант се углавном подудара с појмом Блиски исток. У античком Риму се за Левант употребљавао назив Ориенс (исток; од тога је наша реч Оријент).

Историја[уреди]

На овом простору су се током старог века смењивали утицаји од древних цивилизација (Асирци, Вавилонци, Феничани) до античких Грка и Римљана. Пре 2.000 година ту је настало хришћанство, религија која данас има највише следбеника на свету. Од 7. века регијом господаре арапски муслимани, од краја 9. до друге половине 13. века била је мета неколико ратних похода европских феудалних војски (крсташки ратови), а почетком 16. века пао је под турску власт које је трајала наредних 400 године.[3]

Становништво[уреди]

44.550.926[4] становника живи на површини од 374.070 квадратних километара. Просечна густина насељености износи 97 становника по квадратном километру, али гушће су насељени само западни делови регије. То је западни део тзв. Зеленог плодног полумесеца који обухвата медитеранско приморје и тектонску потолину Мртвог мора преко долине реке Јордан, Галилејског језера и долине Бека до северозападне Сирије. Међу становницима су најбројнији Арапи (27 милиона), Јевреја има око 5 милиона, а 2 милиона Курда живи на североистоку Сирије и у Либану. [3]

Језик[уреди]

Већина становништва Леванта говори левантски арапски, такође познат и као медитерански арапски (شامي, Šāmī). У Израелу, главни језик је хебрејски, док је арапски такође један од службених језика. На Кипру је већински језик грчки, после њега по броју говорника следи турски, а након њега и левантски арапски. Неке заједнице и становништво говоре грчки, јерменски, цинцарски, француски, енглески или друге језике, поред левантског арапског.

Референце[уреди]

  1. Oxford Dictionaries Online. "Levant". Oxford University Press. Retrieved 4 April 2015.
  2. Margreet L. Steiner; Ann E. Killebrew (2014). The Oxford Handbook of the Archaeology of the Levant: C. 8000-332 BCE. OUP Oxford. стр. 35. ISBN 978-0-19-921297-2. »The western coastline and the eastern deserts set the boundaries for the Levant... The Euphrates and the area around Jebel el-Bishrī mark the eastern boundary of the northern Levant, as does the Syrian Desert beyond the Anti-Lebanon range's eastern hinterland and Mount Hermon. This boundary continues south in the form of the highlands and eastern desert regions of Transjordan« 
  3. 3,0 3,1 Денис Шехић, Атлас Азије. Политика, 1. изд, Београд. ISBN 978-86-86809-02-5.
  4. Population found by adding all the countries' populations (Cyprus, Israel, Jordan, Lebanon, Syria, Palestine and Hatay Province)

Литература[уреди]

  • Margreet L. Steiner; Ann E. Killebrew (2014). The Oxford Handbook of the Archaeology of the Levant: C. 8000-332 BCE. OUP Oxford. стр. 35. ISBN 978-0-19-921297-2. »The western coastline and the eastern deserts set the boundaries for the Levant... The Euphrates and the area around Jebel el-Bishrī mark the eastern boundary of the northern Levant, as does the Syrian Desert beyond the Anti-Lebanon range's eastern hinterland and Mount Hermon. This boundary continues south in the form of the highlands and eastern desert regions of Transjordan« 

Спољашње везе[уреди]