Леви-Маљцев теорем

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Леви-Маљцев теорем је теорем у теорији група који тврди да свака Лијева алгебра може да се представи као семидиректни збир једне полупросте и једне разрешиве Лијеве алгебре, односно да је , где је R разрешиви максимални идеал, а S је полупроста алгебра.

Значај Леви-Маљцевог теорема је у томе што се класификација Лијевих алгебри може извршити одвојено преко класификације полупростих и разрешивих алгебри.

Појмови полупросте и разрешиве алгебре су и уведени на основу овог теорема који представља основу класификације Лијевих алгебри. Иако су неке групе потпуно класификоване, то се није успело урадити за све врсте Лијевих алгебри.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хилбертови простори и групе, Милан Дамњановић. pp. 67; приступљено: 4. септембар 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]