Легенда о лапоту

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Легенда о лапоту
Legenda o lapotu (1972).jpg
Припрема за лапот
Изворни наслов Легенда о лапоту
Жанр драма
кратки]
Режија Горан Паскаљевић
Сценарио Горан Паскаљевић
Главне улоге Светислав Тиса Раденковић
Камера Милан Спасић
Монтажа Михаило Илић
Издавачка кућа ТВ Београд
Студио Застава филм
Година 1972.
Трајање 27 минута
Земља  Југославија
Језик српски
Награде Сребрна медаља (Фестивал југословенског документарног и краткометражног филма)
IMDb веза

Легенда о лапоту је краткометражни играни филм из 1972. године, настао као дипломски рад редитеља Горана Паскаљевића.[1] Паскаљевић је за овај филм, у категорији кратког играног филма, добио сребрну медаљу на XIX Фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма 1972. године, у Београду.[2][3]

Радња[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм почиње уводним натписом:

У многим селима југоисточне Србије још увек живи легенда о суровом народном обичају из прошлости.

Лапот је легенда о обичају убијања најстаријег члана породице кад није више способан да привређује, односно кад постане финансијски терет за породицу.[1] У доба кад је хране било мало, после лоше жетве, најстарији члан који више не може да ради бива ритуално убијен. Филм приказује реконструкцију овог обичаја, од договора и припреме за лапот, до каменовања од стране свих мушкараца из села.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Светислав Тиса Раденковић старац
Момчило Васиљевић
Драгиша Петковић
Зага Ђорђевић
Рада Радонић
Биса Ђорђевић

Светислав Тиса Раденковић[уреди]

Главну улогу у филму глуми Светислав „Тиса“ Раденковић из села Плужине. Он је био образован, прешао је Албанију и боравио у Француској и Немачкој. Кад је прихватио улогу овако је говорио: „Ја сам стар и брзо ћу да умрем, али макар нека живим у том филму“.[1]

Локације[уреди]

Лапот

Филм је сниман 1971. године у сврљишким селима Плужини и Лукову.[1]

Филмска екипа[уреди]

  • Милан Спасић - камера
  • Михаило Илић - монтажа
  • Бата Пивнички - тон
  • Драган Ценерић - музички сарадник
  • Александар Јан Кошчалик - асистент камере

Током снимања филма Паскаљевић је сарађивао са уредником драмског програма Радио-телевизије Београд, Филипом Давидом.[4]

Занимљивости[уреди]

  • Легенда о лапоту је прво филмско дело Горана Паскаљевића.
  • Филм је допринео да лапот као тема привуче пажњу шире јавности.
  • На почетку снимања нико од мештана није хтео да глуми у филму. Кад је Тиса пристао да глуми и кад му је обећан висок хонорар од 100.000 тадашњих динара онда се појавило пуно људи који су хтели да добију неку улогу.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Сврљишке новине. „Легенда о лапоту”. Приступљено 1. 1. 2015. 
  2. ^ Short Film Fest. „XIX Фестивал југословенског документарног и краткометражног филма”. Приступљено 1. 1. 2015. 
  3. ^ The Encyclopedia. „Горан Паскаљевић”. Приступљено 1. 1. 2015.  (на језику: енглески)
  4. ^ Независне новине. Кад сване дан“ има шансе за првих пет”. Приступљено 1. 1. 2015. 

Спољашње везе[уреди]