Легенда о лапоту

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Легенда о лапоту
Legenda o lapotu (1972).jpg
Припрема за лапот
Изворни насловЛегенда о лапоту
Жанрдрама
кратки]
РежијаГоран Паскаљевић
СценариоГоран Паскаљевић
Главне улогеСветислав Тиса Раденковић
КамераМилан Спасић
МонтажаМихаило Илић
Издавачка кућаТВ Београд
СтудиоЗастава филм
Година1972.
Трајање27 минута
Земља Југославија
Језиксрпски
НаградеСребрна медаља (Фестивал југословенског документарног и краткометражног филма)
IMDb веза

Легенда о лапоту је краткометражни играни филм из 1972. године, настао као дипломски рад редитеља Горана Паскаљевића.[1] Паскаљевић је за овај филм, у категорији кратког играног филма, добио сребрну медаљу на XIX Фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма 1972. године, у Београду.[2][3]

Радња[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм почиње уводним натписом:

У многим селима југоисточне Србије још увек живи легенда о суровом народном обичају из прошлости.

Лапот је легенда о обичају убијања најстаријег члана породице кад није више способан да привређује, односно кад постане финансијски терет за породицу.[1] У доба кад је хране било мало, после лоше жетве, најстарији члан који више не може да ради бива ритуално убијен. Филм приказује реконструкцију овог обичаја, од договора и припреме за лапот, до каменовања од стране свих мушкараца из села.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Светислав Тиса Раденковић старац
Момчило Васиљевић
Драгиша Петковић
Зага Ђорђевић
Рада Радонић
Биса Ђорђевић

Светислав Тиса Раденковић[уреди]

Главну улогу у филму глуми Светислав „Тиса“ Раденковић из села Плужине. Он је био образован, прешао је Албанију и боравио у Француској и Немачкој. Кад је прихватио улогу овако је говорио: „Ја сам стар и брзо ћу да умрем, али макар нека живим у том филму“.[1]

Локације[уреди]

Лапот

Филм је сниман 1971. године у сврљишким селима Плужини и Лукову.[1]

Филмска екипа[уреди]

  • Милан Спасић - камера
  • Михаило Илић - монтажа
  • Бата Пивнички - тон
  • Драган Ценерић - музички сарадник
  • Александар Јан Кошчалик - асистент камере

Током снимања филма Паскаљевић је сарађивао са уредником драмског програма Радио-телевизије Београд, Филипом Давидом.[4]

Занимљивости[уреди]

  • Легенда о лапоту је прво филмско дело Горана Паскаљевића.
  • Филм је допринео да лапот као тема привуче пажњу шире јавности.
  • На почетку снимања нико од мештана није хтео да глуми у филму. Кад је Тиса пристао да глуми и кад му је обећан висок хонорар од 100.000 тадашњих динара онда се појавило пуно људи који су хтели да добију неку улогу.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Сврљишке новине. „Легенда о лапоту”. Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2015. Приступљено 1. 1. 2015. 
  2. ^ Short Film Fest. „XIX Фестивал југословенског документарног и краткометражног филма”. Архивирано из оригинала на датум 02. 12. 2008. Приступљено 1. 1. 2015. 
  3. ^ The Encyclopedia. „Горан Паскаљевић”. Приступљено 1. 1. 2015.  (на језику: енглески)
  4. ^ Независне новине. Кад сване дан“ има шансе за првих пет”. Приступљено 1. 1. 2015. 

Спољашње везе[уреди]