Легија странаца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Легија странаца
Flag of legion.svg
Застава Легије странаца
Оснивање 10. март 1831.
Земља  Француска
Формација Елитна лака пешадија
Тип Легија странаца
Јачина око 7.700 људи у једанаест регименти
Део Француска армија
Надимак срп. Легија
франц. La Légion
Веб-сајт www.legion-etrangere.com
Амблем Легије странаца

Легија странаца (франц. Légion étrangère) је елитна, професионална борбена јединица која је саставни део Француске војске. Јединицу чине добровољци свих народности, раса и вероисповести. Легија странаца служи интересима Републике Француске, свуда у свету.

Историја[уреди]

Француску легију странаца основао је краљ Луј Филип Орлеански 10. марта 1831. године.

Прва мисија је била освајање Алжира. Ова мисија, као и јединица трајала је све до 1835. године. Јединица је касније поново оформљена. 30. априла 1863. године на плантажама Camerone, у близини града Пуебла, 3 официра и 62 легионара пружали су 24 часа отпор мексиканцима, којих је имало око 2000. Пет легионара се одлучило на борбу до краја, а једина два преживела легионара су потписала капитулацију, под условом да задрже оружје и побрину се за мртве. Од тада назив ове битке поносно носи свака легионарска застава, што симболизује борбу до последњег човека. Тај дан се у легији слави као велики празник и искључиво само тог дана су врата отворена за посетиоце.

Хронологија борбених активности[уреди]

  • 1914: Први светски рат, борбено ангажовање у Француској
  • 1939-1945: Други светски рат, борбено ангажовање у Норвешкој, Либији, Тунису, Италији и Немачкој
  • 1945: Поцетак рата у Индокини
  • 1954: Повратак у Алжир, и учествовање све до 1962.
  • 1962-данас: Џибути, Мадагаскар, Тахити
  • 1969-1970: операције у Чаду
  • 1978: Операције у Заиру
  • 1999: Офанзивне операције на Косову и Метохији, Битка на Кошарама
  • Данас: ангажовање у мировним мисијама широм света.

Традиција[уреди]

Легионари се од друге војске разликују и по униформи која је бела. Боја беретке је зелена. Беле кепи, ''Képi Blanc'', носе војни чинови, а када постану подофицири добијају црне кепи, ''Képi noir''. Грб легије је граната са 7 ватрених репова. Боје легије су црвена, која означава крв и зелена, која означава земљу. Ратно стање се означава тако што се троугласта застава огрене наопако, тако да се зелена боја налази доле, а црвена изнад, што значи крв на земљи.

Мото легије је Legio Patria Nostra, што у преводу значи легија је наша домовина.

Химна легије је ''Le Boudin''. Легионари се крећу са 88 корака у минути, што је мање у односу на другу војску која се креће 120 корака у минути. Разлог томе датира још из ратова у алжирским пустињама и тешкоћи марширања у песку. Легија због свог споријег корака на паради маршира последња, али такође добија и највише овација.

Регрутација[уреди]

Приступ легији имају мушкарци између 18 и 40 година живота изузетних психо-физичких способности. Добровољци се темељно контролишу и по сигурносним питањима, што побија мит о томе да је легија скровиште криминалцима. После здравствених тестова, добровољци приступају војној обуци. После обуке добовољци потписују уговор на 5 година службе. У првих 4 месеца обуке забрањен је контакт са пријатељима и родбином. Сваки добровољац добија нови идентитет, чиме га легија штити од спољних утицаја. У склопу новог идентитета мења се име и презиме, датум и место рођења, имена родитеља.

Обука[уреди]

Зној при обуци спречава крв на терену је главни мото. Легионар пролази кроз разне фазе обуке. Сваки од легионара у својој каријери мора да прође најмање један специјалистички командо курс који траје 3 недеље и одржава се у неколико центара широм Француске. Ову обуку сачињавају следећи курсеви: обука у варењу, постављање замки и експлозива, ручне технике борбе, методе борби у градским подручјима, веслање, пливање у мору без прслука са борбеним ранцем... Осим обуке за рат и тактике, легионари се обучавају и како да преживе у немогућим условима као што је нпр. остати без воде.

Међудржавно законодавство[уреди]

Већина држава индиректно допушта пријављивање у Легију сранаца, међутим неке својим грађанима забрањују учествовање у страним армијама.

Забрањено учествовање:

  • Словачка - затворска казна до 8 година[1]
  • Швајцарска - затворска или новчана казна по основу државне неутралности

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Словачка качњава своје легионаре”. Глас Српске -. Приступљено 21. 8. 2014. 

Спољашње везе[уреди]