Ледена капа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је о глацијалној формацији. За друге употребе, погледајте Ледена капа (вишезначна одредница).

Ледена капа (енгл. ice cap), такође позната и као платоски глечер или висоравански глечер (нем. Plateaugletscher), ледена је маса која прекрива мање од 50.000 km2 површине земљишта (углавном висијског). За веће ледене масе које прекривају преко 50.000 km2 користи се термин ледени штит/плоча.[1][2][3]

Ледене капе нису ограничене топографским одликама (нпр. да морају лежати на врховима планина). За разлику од овога, ледене масе приближне величине које јесу ограничене топографским одликама зову се ледена поља. Купола ледене капе је углавном смештена у централној тачки масива. Лед тече од те највише тачке (ледоделница) према периферним деловима ледене капе.[1][3]

Ледене капе имају значајне ефекте на геоморфологију подручја које заузимају. Рубови, жлебови и друге глацијалне ерозијске одлике постају видљиве након повлачења глечера. Многа језера, као што су Велика језера у Северној Америци — али и бројне долине — формирани су деловањем глечера током стотина хиљада година.

На Земљи укупно има око 30 милиона km3 ледене масе. Просечна температура ледене масе креће се између −20 °C и −30 °C. Језгро ледене капе има константну температуру која може да буде од −15 °C до −20 °C.

Региони високих географских ширина прекривени ледом, не нужно леденим капама (пошто прелазе максималну површину одређену дефиницијом изнад), називају се поларне ледене капе; употреба овог термина је веома честа у мас-медијима,[4] а користи се и у научним круговима.[5] Ватнајекидл је пример ледене капе на Исланду.[6]

Због свог положаја (већином близу полова), ширине односно велике површине коју заузимају, те албеда — ледене капе играју значајну улогу у стабилизацији климе на Земљи.

Примери[уреди]

Такозвана Арктичка ледена капа није ледена капа у овом смислу, него више ледена громада Арктичког океана.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Benn, Douglas; Evans, David (1998). Glaciers and Glaciation. London: Arnold. ISBN 0-340-58431-9. 
  2. Bennett, Matthew; Glasser, Neil (1996). Glacial Geology: Ice Sheets and Landforms. Chichester, England: John Wiley and Sons Ltd. ISBN 0-471-96345-3. 
  3. 3,0 3,1 Greve, R.; Blatter, H. (2009). Dynamics of Ice Sheets and Glaciers. Springer. ISBN 978-3-642-03414-5. doi:10.1007/978-3-642-03415-2. 
  4. „TIME Magazine Online: Arctic Ice Explorers”. CNN. 11. 3. 2009. Приступљено 22. 10. 2016. 
  5. The National Snow and Ice Data Center Glossary. nsidc.org. Приступљено 22. 10. 2016.
  6. Flowers, Gwenn E.; Marshall, Shawn J.; Bjŏrnsson, Helgi; Clarke, Garry K. C. (2005). „Sensitivity of Vatnajŏkull ice cap hydrology and dynamics to climate warming over the next 2 centuries” (PDF). Journal of Geophysical Research. 110: F02011. Bibcode:2005JGRF..11002011F. doi:10.1029/2004JF000200. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 9. 2007. Приступљено 22. 10. 2016.