Ледена коса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Детаљ ледене косе

Ледена коса (енгл. hair ice), такође позната и као ледена вуна (енгл. ice wool) или брада од мраза (енгл. frost beard) тип је леда који се формира на угинулом дрвету попримајући облик фине, свиленкасте косе.[1] Донекле је неуобичајена, а јавља се углавном на северним ширинама између 45° и 55°, у широколисним шумама.[1][2] Метеоролог и проналазач континенталног дрифта, Алфред Вегенер, описао је ледену косу на влажном угинулом дрвету још 1918. године,[3] претпостављајући да су неке специфичне гљиве биле катализатор; ову теорију су, између осталог, 2005. године потврдили Герхарт Вагнер и Кристијан Мецлер.[4][5][6] Године 2015, гљива Exidiopsis effusa идентификована је као кључна за формацију ледене косе.[1]

Формација[уреди]

Ледена коса на грани

Ледена коса се формира на влажном, трулом дрвету широколисних биљака када је температура незнатно испод 0 °C (32 °F) а ваздух влажан.[1] Свака од глатких, свиленкастих ’власи’ има пречник од око 0,02 mm (0,00079 in) и дужину до око 20 cm (7,9 in).[1] Власи су крте, али буду увијене и таласасте.[1] Свој облик могу да задрже сатима, некад чак и данима.[1] Овај дуг век трајања указује на то да нешто спречава мале ледене кристале од рекристализовања у веће кристале, пошто до кристализације обично долази веома брзо при температурама око 0 °C (32 °F).[1]

Власи по свему судећи полазе из отвора медуларних зрака (никад са коре), а њихова дебљина може се упоредити с пречником канала медуларних зрака.[1] Комад дрвета који почне да производи ледену косу може да настави с тиме следећих неколико година.[1]

Године 2015, немачки и швајцарски научници идентификовали су гљиву Exidiopsis effusa као кључну за формацију ледене косе.[1] Гљива је пронађена на сваком узорку ледене косе који су истраживачи испитивали, а онемогућавајући деловање гљиве фунгицидом или врелом водом спречавао се и настанак ледене косе.[1] Гљива обликује лед у фине власи непознатим механизмом, а вероватно и стабилизује цео процес омогућавајући инхибитор за рекристализацију слично као антифризни протеини.[1][2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Hofmann, D.; Preuss, G.; Mätzler, C. (2015). „Evidence for biological shaping of hair ice” (PDF). Biogeosciences. 12: 4261—4273. doi:10.5194/bg-12-4261-2015. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 22. 10. 2016. Приступљено 22. 10. 2016. 
  2. 2,0 2,1 „Press Release: Fungus shapes hair ice – Researchers identify fungus responsible for peculiar ice filaments that grow on dead wood”. European Geosciences Union. 22. 7. 2015. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2016. Приступљено 22. 10. 2016. 
  3. Wegener, Alfred (1918). „Haareis auf morschem Holz”. Die Naturwissenschaften. 6 (1): 598—601.
  4. Wagner, Gerhart (2005). Haareis – eine seltene winterliche Naturerscheinung. Was haben Pilze damit zu tun?. SZP/BSM. Приступљено 22. 10. 2016.
  5. Wagner, Gerhart; Mätzler, Christian (2008). Haareis auf morschem Laubholz als biophysikalisches Phänomen. Forschungsbericht Nr. 2008-05-MW. Universität Bern. Приступљено 22. 10. 2016. (линк за преузимање у PDF формату)
  6. Wagner, Gerhart; Mätzler, Christian (2009). Haareis – Ein seltenes biophysikalisches Phänomen im Winter. Naturwissenschaftliche Rundschau 62 (3): 117—123. ISSN 0028-1050.

Спољашње везе[уреди]