Лексема

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Лексема је јединица лексичког значења која лежи у основи скупа речи повезаних инфлексијом. То је основна апстрактна јединица значења,[1] јединица морфолошке анализе у лингвистици која приближно одговара скупу облика које узима појединачни корен речи.

Сви граматички облици и сва значења једне речи чине лексему. Не може се појавити у конкретној употреби у свим својим облицима и значењима истовремено. Ранко Бугарски наводи да се у стручној лингвистичкој терминологији лексемом назива реч која је јединица речника (лексикона, вокабулара), са свим њеним граматичким облицима и фразеолошким проширењима. Скуп свих облика једне лексеме чини њену парадигму.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Cambridge Encyclopedia of The English Language. Ed. David Crystal. Cambridge: Cambridge University Press, 1995. p. 118. ISBN 0521401798.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]