Пређи на садржај

Лентијенси

С Википедије, слободне енциклопедије

Лентијенси (немачки Lentienser) били су германско племе из 4. века, повезано са Алеманима, које је живело у области између реке Дунав на северу, реке Илер на истоку и Боденског језера на југу, на подручју данашње јужне Немачке.

Сматрани су једним од најпобуњенијих племена тог времена. Помињу се само два пута у историјским изворима, оба пута код римског историчара Амијан Марцелина (330–395).

Први пут се помињу 355. године, када је римски војсковођа Арбетио, по наређењу цара Констанција II, кажњавао Лентијенсе због више упада на територију Римског царства.[1] Други пут се помињу када су у фебруару 378. године прешли залеђени Рајн и упали на римску територију. Поразио их је римски цар Грацијан у бици код Аргентоварије (данашњи Колмар у Алзасу), у којој је погинуо њихов краљ Пријарије. Ова битка представљала је последњи војни поход који је неки римски цар водио изван лимеса.[1] Уједно, то је и последњи пут да се име Лентијенси помиње у историјским изворима. Латински назив „Lentienes“ настао је од имена келтског насеља Lentia; данас се област северно од Боденског језера назива Линцгау.

Литература

[уреди | уреди извор]

Stather, Hans (1997). . „Fragen zu den Lentiensern”. Hegau (на језику: German). 53 (41): 5—12. ISSN 0438-9034. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Dieter Geuenich (2001). Johannes Hoops, ур. Reallexikon der Germanischen Altertumskunde (на језику: German). Berlin/New York: Walter de Gruyter. стр. 266—267.