Пређи на садржај

Леонардо Спинацола

С Википедије, слободне енциклопедије
Леонардо Спинацола
Спинацола док је играо за Аталанту 2017. године
Лични подаци
Датум рођења (1993-03-25)25. март 1993. (32 год.)
Место рођења Фолињо, Италија
Висина 1,86 m
Позиција леви бек
Клупске информације
Тренутни клуб
 Наполи
Број 37
Јуниорска каријера
1999—2007 Виртус Фолињо
2007—2010 Сијена
2010—2012 → Јувентус (позајмица)
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2019 Јувентус 10 (0)
2012—2013 → Емполи (позајмица) 7 (1)
2013 → Ланчано (позајмица) 3 (0)
2013—2014 → Сијена (позајмица) 24 (1)
2014—2015 → Аталанта (позајмица) 2 (0)
2015 → Виченца (позајмица) 10 (0)
2015—2016 → Перуђа (позајмица) 34 (0)
2016—2018 → Аталанта (позајмица) 48 (0)
2019—2024 Рома 104 (5)
2024— Наполи 0 (0)
Репрезентативна каријера
2011 Италија до 15 1 (0)
2012 Италија до 20 1 (0)
2017— Италија 24 (0)
Награде
Фудбал
Представљајући  Италија
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2020. Екипно
УЕФА Лига нација
Бронзана медаља — треће место 2023. Екипно

Леонардо Спинацола (итал. Leonardo Spinazzola; рођен 25. марта 1993. године) је италијански фудбалер који игра на позицији левог бека или левог крила за Наполи и за репрезентацију Италије.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Почеци каријере, Сијена, Јувентус и прве позајмице

[уреди | уреди извор]

Рођен у Фолињу, Спинацола је почео да тренира фудбал са 6 година у локалном Виртус Фолињу, где је играо у нападу, а када је имао 14 година, 2007. године, прешао је у Сијену.[1][2][3] У Сијени је почео да игра на позицији крила.[3]

2010. године је позајмљен Јувентусу, као део договора где су он, Марсел Бихел и Николо Ђанети позајмљени Јувентусу из Сијене, док су у супротном правцу на позајмицу отишли Чиро Имобиле и Лука Мароне.[4][5]

2012. године је са омладинцима Јувентуса освојио чувени турнир у Вијаређу, где је изабран за играча турнира (златни дечко).[1][2][4][6] У јуну 2012. године Јувентус је откупио половину Спинацолиног уговора од Сијене.[7][8]

На почетку сезоне 2012/13 позајмљен је Емполију, где је провео јесењи део сезоне.[9][10] 1. септембра 2012. године дебитовао је у професионалној каријери, када је ушао са клупе у другом полувремену, на утакмици између Новаре и Емполија (2:2),[11] а две недеље касније 15. септембра 2012. године постигао је свој први гол, када је Емполи поражен од Ливорна са 4:2.[12] Од јануара 2013. године до краја сезоне био је позајмљен Ланчану.[9][10]

Пред почетак сезоне 2013/14 Сијена и Јувентус су обновили уговор о сувласништву над Спинацолом,[9] а ту сезону Спинацола је провео у Сијени на позајмици из Јувентуса.[10] Како је Сијена банкротирала на крају сезоне и због тога отпустила све играче, Јувентус је без накнаде преузео Сијениних 50% права на Спинацолу.[13]

Аталанта, Виченца и Перуђа

[уреди | уреди извор]
Спинацола на загревању пред утакмицу у Бергаму 2014. године

Пред почетак сезоне 2014/15 Спинацола је позајмљен Аталанти.[14] 31. августа 2014. године дебитовао је у Серији А на утакмици Аталанте против Вероне (0:0).[2][15][16] У Аталанти, под тренером Колантуоном, играо је још повученије, на позицији офанзивног бека.[3] Ипак, није добио много шанси у Аталанти, у којој је био само током јесењег дела сезоне 2014/15.[16][17][18][19] У фебруару 2015. године прешао је на позајмицу у Виченцу до краја сезоне.[20][21]

За време позајмице у Перуђи следеће сезоне (2015/16), под тренером Бизолијем, Спинацола је почео да игра на позицији класичног бека, чиме је окончао своју транзицију од нападача у младим годинама до бека у каснијем периоду сениорске каријере.[1][2][3][21] У Перуђи се усталио као стартер и са 34 наступа у Серији Б привукао је пажњу многих клубова.[17][18]

Повратак у Аталанту

[уреди | уреди извор]

Пред почетак сезоне 2016/17 Аталанта је договорила двогодишњу позајмицу из Јувентуса.[17][18] На другој позајмици у Аталанти, Спинацола је коначно показао своје умеће, играјући крило у формацији 3-4-3 код тренера Гасперинија[4] и где је помогао Аталанти да у сезони 2016/17 дође до четвртог места на крају сезоне.[2] Његове партије у Аталанти, отвориле су му врата првог тима Јувентуса,[4] који је више пута покушао да га врати раније, прво после годину дана позајмице,[22] а затим поново у јануару 2018. године, али због инсистирања тренера Гасперинија,[23] његов повратак уследио је тек на крају сезоне 2017/18.[24][25]

Повратак у Јувентус и Рома

[уреди | уреди извор]

Ипак, иако је уживао поверење тренера Алегрија, повреда, због које је оперисан у мају 2018. године и Алекс Сандро, који је тада био незамењив уз леву страну у тиму Јувентуса, онемогућили су Леонарда да покаже свој пун потенцијал.[24] Због повреде колена није ни био регистрован за наступе у европским такмичењима за Јувентус јесењем делу сезоне 2018/19.[26] У новембру 2018. године почео је да тренира пуним капацитетом, после паузе од операције.[23] Накнадно је регистрован у јануару 2019. године за европска такмичења, јер иако је требало да буде позајмљен Болоњи, Спинацола је остао, због повреде Куадрада, за кога Јувентус није нашао одговарајућу замену.[26][27][28] За Јувентус је дебитовао 12. јануара 2019. године на утакмици Купа Италије, коју је Јувентус добио на гостовању код Болоње.[27]

12. марта 2019. године дебитовао је у Лиги шампиона, где је био стартер на утакмици реванша осмине-финала против Атлетико Мадрида, када је Јувентус славио са 3:0.[2][3][4][26] Са Јувентусом је те године освојио Скудето и трофеј у суперкупу.[2] Само 12 утакмица док краја сезоне у свим такмичењима, није било довољно да убеди Јувентус да га задржи.[4]

1. јула 2019. године Спинацола је прешао у Рому за 29,5 милиона евра, док је у супротном правцу отишао Лука Пелегрини.[24][29]

У јануару 2020. године Спинацола је био на корак од преласка у Интер, као замена за Политана, али до трансфера није дошло јер је Интер одустао због сумњи у његову физичку кондицију.[4] 19. јула 2020. године постигао је први гол за Рому против Интера.[30] Ипак, меч је завршен са 2:2, пошто је бод Интеру осигурао Лукаку, након слободног ударца који је скривио Спинацола.[30]

1. новембра 2020. године постигао је први гол на утакмици, када је Рома победила Фјорентину са 2:0.[31] 3. марта 2021. године Спинацола је постигао први гол на утакмици, а касније и аутогол, поново на сусрету са Фјорентином, који је Рома на крају добила са 2:1.[32] Са Ромом је стигао до полуфинала Лиге Европе, а на крају је уврштен у тим сезоне Лиге Европе за сезону 2020/21.[33]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

У марту 2017. године, на позив селектора Ђан Пјера Вентуре Спинацола је дебитовао за национални тим на пријатељској утакмици против Холандије, коју је Италија добила са 2:1.[2][34]

Спинацола се нашао на списку репрезентативаца које је селектор Манчини позвао за европско првенство 2020.[35] На отварању првенства, 11. јуна 2021. године, Спинацола је проглашен за играча утакмице против Турске, коју је Италија добила са 3:0.[36] На утакмици осмине финала, на којој је Италија победила Аустрију са 2:1, Спинацола је поново проглашен за играча утакмице, други пут на турниру.[37]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Спинацола је од децембра 2020. године у браку са својом дугогодишњом девојком Миријам, са којом има сина Матију, рођеног 2018. године и кћерку Софију, која је рођена 2021. године.[2][38][39]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

У младости идол му је био Роналдо, а поред њега Руија Косту и Батистуту.[3] И Замброту је наводио као инспирацију, јер је као и он почео каријеру на позицији крила, а касније је прешао на позицију бека.[2][34]

Иако је преферирао број 7, када се вратио у Јувентус узео је број 37, који је носио у Аталанти, јер је број 7 већ био резервисан за тада ново појачање Јувентуса Кристијана Роналда.[40]

Спинацола има тетоважу симбола бесконачности, као и велику маорску тетоважу на десној руци.[3]

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано закључно са 9. мајом 2024. године
Наступи и голови по клубовима, сезонама и такмичењима
Клуб Сезона Лига Куп Европа Остало Укупно
Такмичење Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Емполи (позајмица) 2012/13 Серија Б 7 1 1 0 – – 8 1
Ланчано (позајмица) 2012/13 Серија Б 3 0 0 0 – – 3 0
Сијена (позајмица) 2013/14 Серија Б 24 1 2 0 – – 26 1
Аталанта (позајмица) 2014/15 Серија А 2 0 3 1 – – 5 1
Виченца (позајмица) 2014/15 Серија Б 10 0 0 0 – – 10 0
Перуђа (позајмица) 2015/16 Серија Б 34 0 2 0 – – 36 0
Аталанта (позајмица) 2016/17 Серија А 30 0 2 0 – – 32 0
2017/18 18 0 1 0 6 0 – 25 0
Укупно 48 0 3 1 6 0 – 57 1
Јувентус 2018/19 Серија А 10 0 1 0 1 0 0 0 12 0
Рома 2019/20 Серија А 24 1 0 0 8 1 – 32 2
2020/21 27 2 1 0 11 0 – 39 2
2021/22 3 0 0 0 1 0 – 4 0
2022/23 26 1 1 0 13 1 – 40 2
2023/24 24 1 2 0 10 0 – 36 1
Укупно 104 5 4 0 43 2 – 151 7
Наполи 2024/25 Серија А 0 0 0 0 0 0 – 0 0
Укупно у каријери 242 7 16 1 50 2 0 0 308 10

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Ажурирано закљуно са 18. јуном 2023. године
Наступи и голови за национални тим по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Италија 2017 5 0
2018 0 0
2019 3 0
2020 2 0
2021 8 0
2022 3 0
2023 3 0
Укупно 24 0

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Омладинци Јувентуса

Јувентус

Рома

Италија

Индивидуални

  • Турнир у Вијаређу (1) : Златни дечко 2012[6]
  • УЕФА Лига Европе тим сезоне (1) : 2020/21[33]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в mmagri@corriere.it, Matteo Magri (2016-11-26). „«Non avrei mai fatto il calciatore senza la forza di mia madre»”. Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-27. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и „Leonardo Spinazzola”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  3. ^ а б в г д ђ е „The Big Interview: AS Roma x Leonardo Spinazzola”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  4. ^ а б в г д ђ е „Quando Spinazzola era il Golden Boy del calcio italiano e giocava ala | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-27. 
  5. ^ „Immobile e Marrone al Siena, Giannetti, Buchel e Spinazzola alla Juventus | A.C. SIENA – Sito Ufficiale”. web.archive.org. 2013-11-11. Архивирано из оригинала 18. 02. 2013. г. Приступљено 2021-06-27. 
  6. ^ а б „12ª Golden Boy”. Viareggio Cup (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-29. 
  7. ^ „Juventus sort out youth deals - Football Italia” (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  8. ^ „Juventus scatenata”. Calciomercato - Ultime notizie - Gazzetta.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  9. ^ а б в Juventus.com. „Youth transfer operations - Juventus”. Juventus.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  10. ^ а б в „Siena, ufficiale l'arrivo del 35enne Giacomazzi dal Lecce”. Calciomercato - Ultime notizie - Gazzetta.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  11. ^ „Novara-Empoli 2-2 | E' mancata la vittoria, bisogna formare il gruppo”. NovaraToday (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  12. ^ „Irresistibile Livorno, 4-2 contro l’Empoli”. Il Tirreno (на језику: италијански). 2012-09-15. Приступљено 2021-06-28. 
  13. ^ „Calciomercato Atalanta: tratta gli ex Siena Spinazzola e Rosseti con la Juve”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  14. ^ Juventus.com. „Atalanta in the spotlight - Juventus”. Juventus.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  15. ^ „Player - LEONARDO SPINAZZOLA | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-06-28. 
  16. ^ а б „Match Report | 2014-15 | 1ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-06-28. 
  17. ^ а б в „I ragazzi terribili dell'Atalanta con le radici bianconere - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  18. ^ а б в „Atalanta, tutto è già pronto per partire. E nel gruppo ci sarà anche Spinazzola”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  19. ^ „Match Report | 2014-15 | 17ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-06-28. 
  20. ^ „Il Vicenza prende Spinazzola e trattiene Cocco”. www.ilgazzettino.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  21. ^ а б Juventus.com. „Spinazzola in prestito al Perugia - Juventus”. Juventus.com (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  22. ^ „Juventus: stretta finale per Spinazzola e Keita, poi le cessioni”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  23. ^ а б „Quando torna Spinazzola? I tempi di recupero del terzino della Juventus | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  24. ^ а б в „Spinazzola alla Juventus: una notte da sogno e tanti rimpianti | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  25. ^ „La Juve vuole Spinazzola: pronto Rincon per convincere l'Atalanta”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  26. ^ а б в „Juventus, Spinazzola ha conquistato anche l'Italia: tra i migliori contro il Liechtenstein | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  27. ^ а б „Juventus coach Allegri salutes Spinazzola for 'excellent' Juventus debut | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  28. ^ „Calciomercato Juventus, Spinazzola non va al Bologna: lo svela Allegri | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  29. ^ „Calciomercato Juventus: Luca Pellegrini ufficiale, Spinazzola alla Roma | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  30. ^ а б Staff, Reuters (2020-07-19). „Inter title challenge falters in 2-2 draw at Roma”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  31. ^ „Roma 2-0 Fiorentina: In control at the Olimpico!”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  32. ^ „Fiorentina 1-2 Roma: Delight for Diawara with late winner”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  33. ^ а б UEFA.com (2021-05-28). „UEFA Europa League Squad of the Season 2020/21”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  34. ^ а б „Spinazzola: 'Wonderful Italy debut' - Football Italia” (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-29. 
  35. ^ „Italy Euro 2020 squad: Raspadori gets surprise call-up as Mancini picks final 26-player roster | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  36. ^ „Spinazzola 'spinge' l'Italia: prova di forza all'esordio a Euro 2020 | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  37. ^ UEFA.com (2021-06-26). „Italy 2-1 Austria: Mancini's subs squeeze Azzurri through”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  38. ^ Sport, Sky. „Roma, la dolce vigilia di Natale di Leonardo Spinazzola”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  39. ^ „Leonardo Spinazzola, la moglie è Miriam Sette”. Metropolitan Magazine (на језику: италијански). 2021-06-16. Приступљено 2021-06-30. 
  40. ^ „Spinazzola si presenta ai tifosi: "Un sogno essere qui. Grazie alla società per avermi aspettato"”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Леонардо Спинацола на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леонардо_Спинацола&oldid=29560684”