Леонардо Спинацола

С Википедије, слободне енциклопедије
Леонардо Спинацола
Leonardo Spinazzola 03.jpg
Спинацола док је играо за Аталанту 2017. године
Лични подаци
Рођење (1993-03-25)25. март 1993.(30 год.)
Фолињо, Италија
Висина 1,86 m
Позиција леви бек
Клупске информације
Тренутни клуб
Рома
Број 37
Јуниорска каријера
1999—2007 Виртус Фолињо
2007—2010 Сијена
2010—2012Јувентус (позајмица)
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2019 Јувентус 10 (0)
2012—2013Емполи (позајмица) 7 (1)
2013Ланчано (позајмица) 3 (0)
2013—2014Сијена (позајмица) 24 (1)
2014—2015Аталанта (позајмица) 2 (0)
2015Виченца (позајмица) 10 (0)
2015—2016Перуђа (позајмица) 34 (0)
2016—2018Аталанта (позајмица) 48 (0)
2019— Рома 51 (3)
Репрезентативна каријера
2011 Италија до 15 1 (0)
2012 Италија до 20 1 (0)
2017— Италија 17 (0)
Награде
Фудбал
Представљајући  Италија
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2020. Екипно

Леонардо Спинацола (итал. Leonardo Spinazzola; рођен 25. марта 1993. године) је италијански фудбалер који игра на позицији левог бека или левог крила за Рому и за репрезентацију Италије.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Почеци каријере, Сијена, Јувентус и прве позајмице[уреди | уреди извор]

Рођен у Фолињу, Спинацола је почео да тренира фудбал са 6 година у локалном Виртус Фолињу, где је играо у нападу, а када је имао 14 година, 2007. године, прешао је у Сијену.[1][2][3] У Сијени је почео да игра на позицији крила.[3]

2010. године је позајмљен Јувентусу, као део договора где су он, Марсел Бихел и Николо Ђанети позајмљени Јувентусу из Сијене, док су у супротном правцу на позајмицу отишли Чиро Имобиле и Лука Мароне.[4][5]

2012. године је са омладинцима Јувентуса освојио чувени турнир у Вијаређу, где је изабран за играча турнира (златни дечко).[1][2][4][6] У јуну 2012. године Јувентус је откупио половину Спинацолиног уговора од Сијене.[7][8]

На почетку сезоне 2012/13 позајмљен је Емполију, где је провео јесењи део сезоне.[9][10] 1. септембра 2012. године дебитовао је у професионалној каријери, када је ушао са клупе у другом полувремену, на утакмици између Новаре и Емполија (2:2),[11] а две недеље касније 15. септембра 2012. године постигао је свој први гол, када је Емполи поражен од Ливорна са 4:2.[12] Од јануара 2013. године до краја сезоне био је позајмљен Ланчану.[9][10]

Пред почетак сезоне 2013/14 Сијена и Јувентус су обновили уговор о сувласништву над Спинацолом,[9] а ту сезону Спинацола је провео у Сијени на позајмици из Јувентуса.[10] Како је Сијена банкротирала на крају сезоне и због тога отпустила све играче, Јувентус је без накнаде преузео Сијениних 50% права на Спинацолу.[13]

Аталанта, Виченца и Перуђа[уреди | уреди извор]

Спинацола на загревању пред утакмицу у Бергаму 2014. године

Пред почетак сезоне 2014/15 Спинацола је позајмљен Аталанти.[14] 31. августа 2014. године дебитовао је у Серији А на утакмици Аталанте против Вероне (0:0).[2][15][16] У Аталанти, под тренером Колантуоном, играо је још повученије, на позицији офанзивног бека.[3] Ипак, није добио много шанси у Аталанти, у којој је био само током јесењег дела сезоне 2014/15.[16][17][18][19] У фебруару 2015. године прешао је на позајмицу у Виченцу до краја сезоне.[20][21]

За време позајмице у Перуђи следеће сезоне (2015/16), под тренером Бизолијем, Спинацола је почео да игра на позицији класичног бека, чиме је окончао своју транзицију од нападача у младим годинама до бека у каснијем периоду сениорске каријере.[1][2][3][21] У Перуђи се усталио као стартер и са 34 наступа у Серији Б привукао је пажњу многих клубова.[17][18]

Повратак у Аталанту[уреди | уреди извор]

Пред почетак сезоне 2016/17 Аталанта је договорила двогодишњу позајмицу из Јувентуса.[17][18] На другој позајмици у Аталанти, Спинацола је коначно показао своје умеће, играјући крило у формацији 3-4-3 код тренера Гасперинија[4] и где је помогао Аталанти да у сезони 2016/17 дође до четвртог места на крају сезоне.[2] Његове партије у Аталанти, отвориле су му врата првог тима Јувентуса,[4] који је више пута покушао да га врати раније, прво после годину дана позајмице,[22] а затим поново у јануару 2018. године, али због инсистирања тренера Гасперинија,[23] његов повратак уследио је тек на крају сезоне 2017/18.[24][25]

Повратак у Јувентус и Рома[уреди | уреди извор]

Ипак, иако је уживао поверење тренера Алегрија, повреда, због које је оперисан у мају 2018. године и Алекс Сандро, који је тада био незамењив уз леву страну у тиму Јувентуса, онемогућили су Леонарда да покаже свој пун потенцијал.[24] Због повреде колена није ни био регистрован за наступе у европским такмичењима за Јувентус јесењем делу сезоне 2018/19.[26] У новембру 2018. године почео је да тренира пуним капацитетом, после паузе од операције.[23] Накнадно је регистрован у јануару 2019. године за европска такмичења, јер иако је требало да буде позајмљен Болоњи, Спинацола је остао, због повреде Куадрада, за кога Јувентус није нашао одговарајућу замену.[26][27][28] За Јувентус је дебитовао 12. јануара 2019. године на утакмици Купа Италије, коју је Јувентус добио на гостовању код Болоње.[27]

12. марта 2019. године дебитовао је у Лиги шампиона, где је био стартер на утакмици реванша осмине-финала против Атлетико Мадрида, када је Јувентус славио са 3:0.[2][3][4][26] Са Јувентусом је те године освојио Скудето и трофеј у суперкупу.[2] Само 12 утакмица док краја сезоне у свим такмичењима, није било довољно да убеди Јувентус да га задржи.[4]

1. јула 2019. године Спинацола је прешао у Рому за 29,5 милиона евра, док је у супротном правцу отишао Лука Пелегрини.[24][29]

У јануару 2020. године Спинацола је био на корак од преласка у Интер, као замена за Политана, али до трансфера није дошло јер је Интер одустао због сумњи у његову физичку кондицију.[4] 19. јула 2020. године постигао је први гол за Рому против Интера.[30] Ипак, меч је завршен са 2:2, пошто је бод Интеру осигурао Лукаку, након слободног ударца који је скривио Спинацола.[30]

1. новембра 2020. године постигао је први гол на утакмици, када је Рома победила Фјорентину са 2:0.[31] 3. марта 2021. године Спинацола је постигао први гол на утакмици, а касније и аутогол, поново на сусрету са Фјорентином, који је Рома на крају добила са 2:1.[32] Са Ромом је стигао до полуфинала Лиге Европе, а на крају је уврштен у тим сезоне Лиге Европе за сезону 2020/21.[33]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

У марту 2017. године, на позив селектора Ђан Пјера Вентуре Спинацола је дебитовао за национални тим на пријатељској утакмици против Холандије, коју је Италија добила са 2:1.[2][34]

Спинацола се нашао на списку репрезентативаца које је селектор Манчини позвао за европско првенство 2020.[35] На отварању првенства, 11. јуна 2021. године, Спинацола је проглашен за играча утакмице против Турске, коју је Италија добила са 3:0.[36] На утакмици осмине финала, на којој је Италија победила Аустрију са 2:1, Спинацола је поново проглашен за играча утакмице, други пут на турниру.[37]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Спинацола је од децембра 2020. године у браку са својом дугогодишњом девојком Миријам, са којом има сина Матију, рођеног 2018. године и кћерку Софију, која је рођена 2021. године.[2][38][39]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У младости идол му је био Роналдо, а поред њега Руија Косту и Батистуту.[3] И Замброту је наводио као инспирацију, јер је као и он почео каријеру на позицији крила, а касније је прешао на позицију бека.[2][34]

Иако је преферирао број 7, када се вратио у Јувентус узео је број 37, који је носио у Аталанти, јер је број 7 већ био резервисан за тада ново појачање Јувентуса Кристијана Роналда.[40]

Спинацола има тетоважу симбола бесконачности, као и велику маорску тетоважу на десној руци.[3]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Ажурирано закључно са 26. јуном 2021. године
Наступи и голови по клубовима, сезонама и такмичењима
Клуб Сезона Лига Куп Европа Остало Укупно
Такмичење Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Емполи (позајмица) 2012/13 Серија Б 7 1 1 0 8 1
Ланчано (позајмица) 2012/13 Серија Б 3 0 0 0 3 0
Сијена (позајмица) 2013/14 Серија Б 24 1 2 0 26 1
Аталанта (позајмица) 2014/15 Серија А 2 0 3 1 5 1
Виченца (позајмица) 2014/15 Серија Б 10 0 0 0 10 0
Перуђа (позајмица) 2015/16 Серија Б 34 0 2 0 36 0
Аталанта (позајмица) 2016/17 Серија А 30 0 2 0 32 0
2017/18 18 0 1 0 6 0 25 0
Укупно 48 0 3 1 6 0 57 1
Јувентус 2018/19 Серија А 10 0 1 0 1 0 0 0 12 0
Рома 2019/20 Серија А 24 1 0 0 8 1 32 2
2020/21 27 2 1 0 11 0 39 2
Укупно 51 3 1 0 19 1 71 4
Укупно у каријери 189 5 13 1 26 1 0 0 228 7

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Ажурирано закљуно са 26. јуном 2021. године
Наступи и голови за национални тим по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Италија 2017 5 0
2018 0 0
2019 3 0
2020 2 0
2021 7 0
Укупно 17 0

Трофеји[уреди | уреди извор]

Омладинци Јувентуса

Јувентус

Рома

Италија

Индивидуални

  • Турнир у Вијаређу: Златни дечко 2012[6]
  • УЕФА Лига Европе тим сезоне: 2020/21[33]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в mmagri@corriere.it, Matteo Magri (2016-11-26). „«Non avrei mai fatto il calciatore senza la forza di mia madre»”. Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-27. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и „Leonardo Spinazzola”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  3. ^ а б в г д ђ е „The Big Interview: AS Roma x Leonardo Spinazzola”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  4. ^ а б в г д ђ е „Quando Spinazzola era il Golden Boy del calcio italiano e giocava ala | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-27. 
  5. ^ „Immobile e Marrone al Siena, Giannetti, Buchel e Spinazzola alla Juventus | A.C. SIENA – Sito Ufficiale”. web.archive.org. 2013-11-11. Архивирано из оригинала 18. 02. 2013. г. Приступљено 2021-06-27. 
  6. ^ а б „12ª Golden Boy”. Viareggio Cup (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-29. 
  7. ^ „Juventus sort out youth deals - Football Italia” (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  8. ^ „Juventus scatenata”. Calciomercato - Ultime notizie - Gazzetta.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  9. ^ а б в Juventus.com. „Youth transfer operations - Juventus”. Juventus.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  10. ^ а б в „Siena, ufficiale l'arrivo del 35enne Giacomazzi dal Lecce”. Calciomercato - Ultime notizie - Gazzetta.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  11. ^ „Novara-Empoli 2-2 | E' mancata la vittoria, bisogna formare il gruppo”. NovaraToday (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  12. ^ „Irresistibile Livorno, 4-2 contro l’Empoli”. Il Tirreno (на језику: италијански). 2012-09-15. Приступљено 2021-06-28. 
  13. ^ „Calciomercato Atalanta: tratta gli ex Siena Spinazzola e Rosseti con la Juve”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  14. ^ Juventus.com. „Atalanta in the spotlight - Juventus”. Juventus.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  15. ^ „Player - LEONARDO SPINAZZOLA | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-06-28. 
  16. ^ а б „Match Report | 2014-15 | 1ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-06-28. 
  17. ^ а б в „I ragazzi terribili dell'Atalanta con le radici bianconere - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  18. ^ а б в „Atalanta, tutto è già pronto per partire. E nel gruppo ci sarà anche Spinazzola”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  19. ^ „Match Report | 2014-15 | 17ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-06-28. 
  20. ^ „Il Vicenza prende Spinazzola e trattiene Cocco”. www.ilgazzettino.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  21. ^ а б Juventus.com. „Spinazzola in prestito al Perugia - Juventus”. Juventus.com (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  22. ^ „Juventus: stretta finale per Spinazzola e Keita, poi le cessioni”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  23. ^ а б „Quando torna Spinazzola? I tempi di recupero del terzino della Juventus | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  24. ^ а б в „Spinazzola alla Juventus: una notte da sogno e tanti rimpianti | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  25. ^ „La Juve vuole Spinazzola: pronto Rincon per convincere l'Atalanta”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  26. ^ а б в „Juventus, Spinazzola ha conquistato anche l'Italia: tra i migliori contro il Liechtenstein | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  27. ^ а б „Juventus coach Allegri salutes Spinazzola for 'excellent' Juventus debut | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  28. ^ „Calciomercato Juventus, Spinazzola non va al Bologna: lo svela Allegri | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  29. ^ „Calciomercato Juventus: Luca Pellegrini ufficiale, Spinazzola alla Roma | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  30. ^ а б Staff, Reuters (2020-07-19). „Inter title challenge falters in 2-2 draw at Roma”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  31. ^ „Roma 2-0 Fiorentina: In control at the Olimpico!”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  32. ^ „Fiorentina 1-2 Roma: Delight for Diawara with late winner”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  33. ^ а б UEFA.com (2021-05-28). „UEFA Europa League Squad of the Season 2020/21”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  34. ^ а б „Spinazzola: 'Wonderful Italy debut' - Football Italia” (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-29. 
  35. ^ „Italy Euro 2020 squad: Raspadori gets surprise call-up as Mancini picks final 26-player roster | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  36. ^ „Spinazzola 'spinge' l'Italia: prova di forza all'esordio a Euro 2020 | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-28. 
  37. ^ UEFA.com (2021-06-26). „Italy 2-1 Austria: Mancini's subs squeeze Azzurri through”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-28. 
  38. ^ Sport, Sky. „Roma, la dolce vigilia di Natale di Leonardo Spinazzola”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 
  39. ^ „Leonardo Spinazzola, la moglie è Miriam Sette”. Metropolitan Magazine (на језику: италијански). 2021-06-16. Приступљено 2021-06-30. 
  40. ^ „Spinazzola si presenta ai tifosi: "Un sogno essere qui. Grazie alla società per avermi aspettato". La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-28. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]