Леонардо III Токо

Леонардо III Токо
Leonardo-di-tocco-duke-of-zakynthos-carlo-sellitto.jpg
Леонардо III Токо
Датум рођења15. век
Датум смрти1499.
Место смртиРим
ДинастијаТоко
ОтацКарло II Токо
МајкаРамондина од Вентимиље
СупружникМилица Бранковић
ПотомствоКарло III Токо
Владар Епира
Период1448–1479
ПретходникКарло II Токо

Леонардо III Токо (умро око 1499.) је био последњи средњовековни епирски владар. Владао је од 1448. до 1479. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Леонардо је био син Карла II Тока, грофа Кефалоније и епирског владара. Мајка му је била Рамондина од Вентимиље. Леонардо је наследио оца након његове смрти октобра 1448. године. Епиром је владао из Арте. Арту 24. марта 1449. године заузимају Турци. Леонардове земље свеле су се на три тврђаве. Столовао је у Анђелокастрону. Турци га освајају 1460. године те се Леонардо пребацио на острва. Леонардо се 1. маја 1463. године оженио Милицом, ћерком српског деспота Лазара и Јелене Палеолог. Милица је умрла већ 1464. године. Три године касније Леонардо се оженио Франческом Марзано, ћерком Леоноре Арагонске, односно унуком Алфонса V Арагонског. Тиме се повезао са напуљском круном што није одговарало Млетачкој републици. Турци 1479. године освајају Кефалонију, Воницу и Закинтос. Леонардо бежи у Напуљ. Добио је неке поседе од Фердинанда I на којима је и умро око 1499. године.

Потомство[уреди | уреди извор]

Милица Бранковић родила је Леонарду једног сина, Карла III Тока (1464-1518). Карло је наследио оца као титуларни владар Епира (Арте) и Закинтоса. Франческа Марзано родила му је петоро деце: Иполита Токо, Леонора Токо (монахиња), Марија Токо (удата за Пјетра Таламанку), Пјетра Тока (умро млад) и Рамондина Токо (удата за Антониа Марија Пикоа делла Мирандолу).[1] Леонардо је имао и ванбрачног сина, Феранта Тока (умро 1535). Феранто је служио шпанског краља као амбасадор на двору енглеског краља Хенрија VII 1506. године. Његов син Бенет био је бискуп Ђироне од 1572. до 1583. и бискуп Љеиде од 1583. године до своје смрти 1585. године.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Карло II Токо
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Леонардо III Токо
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Рамондина од Вентимиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Felice Ceretti (1878). Il conte Antonmaria Pico. Atti e memorie delle RR. Deputazioni di storia patria per le provincie dell'Emilia. 3 (Parte 2). Modena: G.T. Vincenzi e nipoti. стр. 255-257; 286-287. 

Литература[уреди | уреди извор]

Претходник: Владар Епира
1448–1479
Османско освајање Епира