Леонардо III Токо
| Леонардо III Токо | |
|---|---|
 Леонардо III Токо | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. век |
| Датум смрти | 1499. |
| Место смрти | Рим, |
| Породица | |
| Супружник | Милица Бранковић |
| Потомство | Карло III Токо |
| Родитељи | Карло II Токо Рамондина од Вентимиље |
| Династија | Токо |
| Владар Епира | |
| Период | 1448–1479 |
| Претходник | Карло II Токо |
Леонардо III Токо (умро око 1499.) је био последњи средњовековни епирски владар. Владао је од 1448. до 1479. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Леонардо је био син Карла II Тока, грофа Кефалоније и епирског владара. Мајка му је била Рамондина од Вентимиље. Леонардо је наследио оца након његове смрти октобра 1448. године. Епиром је владао из Арте. Арту 24. марта 1449. године заузимају Турци. Леонардове земље свеле су се на три тврђаве. Столовао је у Анђелокастрону. Турци га освајају 1460. године те се Леонардо пребацио на острва. Леонардо се 1. маја 1463. године оженио Милицом, ћерком српског деспота Лазара и Јелене Палеолог. Милица је умрла већ 1464. године. Три године касније Леонардо се оженио Франческом Марзано, ћерком Леоноре Арагонске, односно унуком Алфонса V Арагонског. Тиме се повезао са напуљском круном што није одговарало Млетачкој републици. Турци 1479. године освајају Кефалонију, Воницу и Закинтос. Леонардо бежи у Напуљ. Добио је неке поседе од Фердинанда I на којима је и умро око 1499. године.
Потомство[уреди | уреди извор]
Милица Бранковић родила је Леонарду једног сина, Карла III Тока (1464-1518). Карло је наследио оца као титуларни владар Епира (Арте) и Закинтоса. Франческа Марзано родила му је петоро деце: Иполита Токо, Леонора Токо (монахиња), Марија Токо (удата за Пјетра Таламанку), Пјетра Тока (умро млад) и Рамондина Токо (удата за Антониа Марија Пикоа делла Мирандолу).[1] Леонардо је имао и ванбрачног сина, Феранта Тока (умро 1535). Феранто је служио шпанског краља као амбасадор на двору енглеског краља Хенрија VII 1506. године. Његов син Бенет био је бискуп Ђироне од 1572. до 1583. и бискуп Љеиде од 1583. године до своје смрти 1585. године.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 2. Карло II Токо | ||||||||||||||||
| 1. Леонардо III Токо | ||||||||||||||||
| 3. Рамондина од Вентимиље | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Felice Ceretti (1878). Il conte Antonmaria Pico. Atti e memorie delle RR. Deputazioni di storia patria per le provincie dell'Emilia. 3 (Parte 2). Modena: G.T. Vincenzi e nipoti. стр. 255-257; 286-287.
Литература[уреди | уреди извор]
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Miller, William (1908). The Latins in the Levant, a History of Frankish Greece (1204–1566). New York: E.P. Dutton and Company.
- Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. проширено изд.). Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Soulis, George Christos (1984). The Serbs and Byzantium during the reign of Tsar Stephen Dušan (1331–1355) and his successors. Dumbarton Oaks. ISBN 978-0-88402-137-7.
- Zečević, Nada (2014). The Tocco of the Greek Realm: Nobility, Power and Migration in Latin Greece (14th-15th centuries). Belgrade: Makart.