Леониди

Леониди
Уметнички приказ пљуска Леонида 1833. године
Родитељско тело	55P/Tempel-Tuttle
Радијант
Ректасцензија	152°
Деклинација	+22°
Метеорски рој
Време активности	6 — 30. новембар
Датум максимума	17. новембар
Брзина	71 km/s
Зенитна часовна активност	18

Леониди су најспектакуларнији метеорски рој посматран у последњих 200 година, и за то време су значајно допринели разумевању струја метеороида.

Историја

Пљусак Леонида у ноћи 12. на 13. новембар 1833. означио је почетак метеорске астрономије. Све дотле су астрономи сматрали метеоре за атмосферску појаву и нису увиђали периодичност њиховог појављивања. Када су, међутим, имали прилике да виде хиљаде метеора у минути, радијант је био јасно уочљив и постало је јасно да се ради о траговима честица на орбити око Сунца.

Овај пљусак је изазвао различите реакције, најчешће сујеверне, и подстакао је многе да покушају да нађу објашњење. Понуђене су различите теорије, укључујући електрично пражњење и сагоревање гасова ослобођеног труљењем дрвећа, али је једино тачно објашњење понудио Денисон Олмстед, професор астрономије на Јејл универитету у САД јануара 1834. Олмстед је приметио да је догађај био краткотрајан (није се видео из Европе), али је у Европи примећена појачана активност метеора 1832. такође у новембру, што га је навело на закључак да у то доба године Земља пролеће кроз „облак честица у свемиру“.

Након нове појачане активност Леонида 60-их година 19. века, Хуберт Ансон Њутн (такође са Јејла) је истраживао прошла појављивања Леонида и Персеида (који су 1837. идентификовани као други метеорски рој) и открио пљускове Леонида 585, 902, 931, 934, 1002, 1202, 1366, 1582, 1602. и 1698. године. На основу тих проучавања, 1864. године је објавио закључак да је период појачане активности Леонида 33,25 година и да ће следећи пљусак бити у ноћи између 13. и 14. новембра 1866. Предвиђање се показало као тачно, са 2000—5000 виђених метеора на сат. И наредне две године је активност била висока, са преко 1000 Леонида у сату.

Након што су немачки астроном Вилхелм Темпел 1865. и амерички астроном Хорас Парнел Татл 1866. открили комету по њима названу Темпел-Татл, проучавања су указала на изразиту сличност између орбиталних елемената ове комете и Леонида.

Посматрачки услови

Радијант Леонида се налази између γ и ε Лава

Радијант Леонида се налази у сазвежђу Лава и видљив је са обе Земљине хемисфере. С обзиром на то да радијант није далеко од апекса, метеороиди улазе у атмосферу под готово највећом могућом геоцентричном брзином (71 km/h).

Посматрачки услови на различитим географским ширинама

географска ширина	излазак радијанта (локално стандардно време)	зора (локално стандардно време)	висина радијанта у зору	% видљивих метеора при датој висини радијанта
50° С	22.00	06.00	62°	88%
25° С	23.30	05.30	78°	98%
0°	00.50	05.00	60°	87%
25° Ј	01.00	04.00	33°	54%

Предвиђања

Следећи повратак комете Темпел-Татл у унутрашњост Сунчевог система биће 2031. године, али ослобођене честице неће проћи близу Земље, као ни 2064. Тек при проласку комете 2097. ће Земља проћи близу новоослобођеног материјала и поновити пљусак попут оних из 19. века.

Види још

• Метеорски рој
• Радијант
• ЗХР
• Популациони индекс
• Астероид
• Комета

Литература

• Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2. 
• Robert Lunsford (2009). Meteors and How to Observe Them. New York: Springer Science+Business Media, LLC. ISBN 978-0-387-09461-8. 

Спољашње везе

• Леониди на Meteor Showers Online (језик: енглески)
• Прогноза активности Леонида за 2012. на сајту Међународне метеорске организације (језик: енглески)
• Активност Леонида 2011. године на сајту Међународне метеорске организације (језик: енглески)
• Резултати посматрања Међународне метеорске организације (укључујући Леониде) (језик: енглески)