Леонтије Радуловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Леонтије Радуловић
LeontijeRadulović.jpg
Датум рођења1835
Место рођењаТуље
Османско царство
Датум смрти12. октобар 1888.(1888-10-12) (52/53 год.)
Место смртиАустроугарска

Леонтије Радуловић (Туље, 183512. октобар 1888) је био митрополит херцеговачко-захумски 1888. године.

Биографија[уреди]

Рођен је у селу Туље у Попову пољу у српској породици Радуловић 1835. године, крштен је под именом Лука. Школу је учио код свог ујака Јоаникија Памучине у Мостару 1844-49, а потом у манастиру Дужима. Започео је богословију у Београду, али је морао због болести напустити.

Замонашио се 1856. године под именом Леонтије и исте године рукоположен је за јерођакона и јеромонаха. У току устанка Срба у Херцеговини под вођством Луке Вукаловића био му је писар, а кад је Лука дошао у сукоб са Цетињским двором, Леонтије је тада отишао у Дубровник, а затим је у Задру допунио своје школовање. После смиривања Херцеговачког устанка постао је парох у Мостару, али је ухапшен 1870. од турских власти и послан у заточеништво у Африку. У заробљеништву дугом шест година био је заједно са архимандритом Серафимом Перовићем, каснијим митрополитом. Када се вратио из заточеништва 1876. године, пребегао је у Дубровник и остао тамо три године. У Мостар се вратио 1879. и постао архимандрит и секретар митрополита Игњатија, али је 1882. године поново ухапшен, овога пута од аустријских власти.

За митрополита херцеговачко-захумског изабран је 16. фебруара 1888. и посвећен 1. маја 1888. године у Мостару. Посветили су митрополит дабробосански Георгије Николајевић, зворнички Дионисије и умировљени бивши митрополит херцеговачки Игњатије.[1] Претходни митрополит Игњатије био је пореклом Грк, пензионисан је 15. фебруара 1888. и отпутовао из Мостара за Цариград 2. маја 1888. О митрополиту Леонтију биограф је записао „Цео живот му је био пун борбе, немира и напора, који су му, врло рано, скршили здравље, које после никада није могао опоравити“[2] Умро је од туберкулозе[3] 12. октобра 1888. и сахрањен у Саборној цркви у Мостару. Опело је извршио митрополит дабробосански Георгије Николајевић. Приликом постављења новог митрополита, „Дабро-босански гласник“ је на насловној страни написао „Након толико туге и жалости за преминулим, општељубљеним и непрежаљеним нашим пастиром Леонтијем Радуловићем, дочекасмо...“[4]

мошти митрополита Леонтија

У Саборној цркви у Мостару над његовим гробом је стајао споменик са натписом:

     „Стопама мученика за вјеру и слободу
   Ступаше храбром душом прегорев земна блага
   Спасење и блаженство искаше Српском роду
   Голготу за се прими, она му бјеше драга.
   Патничком праху спомен, а вјечност својој души
   Сљедбеник Спаса стече и ово хладно стијење
   Строшиће љуто вријеме, ал' Српство док устраје
   Његово име свијетло славиће Васкрсење
        БЛАГОДАРНА ХЕРЦЕГОВИНА“

Саборна црква у Мостару је минирана 1992. године. Њена обнова почела 2009. године, приликом припрема есхумиран је гроб митрополита Леонтија у петак 13. новембра 2009. Тада је утврђено да је тело митрополита Леонтија у потпуности сачувано као нетрулежно и са почастима је пренето у стару цркву Рођења пресвете Богородице где ће почивати док се не обнови Саборни храм.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ „Нови митрополит херцеговачко-захумски“, стр. 65. у „Дабро-босански источник“, Сарајево, мај 1888, број 5 (11), година 2., Приступљено 15. 10. 2018.
  2. ^ Ђоко Слијепчевић: „Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219 до краја XIX века“, Београд, 1940. године, pp. 41. COBISS.SR 209807879
  3. ^ Сава Вуковић: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Леонтије (Радуловић) митрополит херцеговачки 1888“, pp. 286. COBISS.SR 162167047
  4. ^ „Серафим Перовић“, стр. 81. у „Дабро-босански источник“, Сарајево, 15. март 1889, број 6, година 3., Приступљено 10. 4. 2013.
  5. ^ Чланак је пренет са странице епархије захумско-херцеговачке уз дозволу.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Игњатије
митрополит захумско-херцеговачки
1888.

Наследник:
Серафим Перовић