Леопард 2E

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Леопард 2Е)
Леопард 2Е

Леопард 2Е
Леопард 2Е

Основне карактеристике
Земља порекла  Шпанија  Немачка
Намена Основни борбени тенк
Произвођач Санта Барбара Системас
Почетак производње 2003
Уведен у употребу 2003
Повучен из употребе 2008 (мада још увек у употреби Шпаније)
Први корисник  Шпанија
Број примерака 219
Брзина на путу 72 km/h
Досег 500 km
Димензије и маса
Дужина 7,7 m
Ширина 3,7 m
Висина 3,0 m
Опрема
Главно наоружање Рајнметал 120 mm L/55
Споредно наоружање два митраљеза MG3s калибра 7.62 mm
Оклоп композитивни оклоп mm
Мотор MTU MB 873 Ka-501 12-цилиндрични дизел-мотор
Снага (КС) 1479 КС
Посада
Посада 4

Леопард 2E или Леопард 2A6E (E је скраћеница од шп. España, значи Шпанија) варијанта је основног борбеног тенка Леопард 2, који је прилагођен захтевима шпанске војске. Уведен је у оклопне и механизоване јединице као део програма војне модернизације који се звао Programa Coraza. Програм набавке тенка Леопард 2 и почетак производње шпанске верзије 2E, почео је 1994, пет година после отказивања пројекта тенка Линс, а кулминирао је договором са Немачком 1998. Њиме је предвиђено да Немачка испоручи 108 тенкова Леопард 2A4 шпанској војсци. У Шпанији је 2003. почела производња тенка Леопарда 2Е. Упркос одлагању производње тенка, узрок је била што је амерички General Dynamics преузео компанију Санта Барбара системас 2003. године, па је израда тенкова настављена између 2006. и 2007. године, чиме је 219 тенкова Леопард 2Е било испоручено шпанској војсци.

Леопард 2А4 је значајно побољшање у односу на амерички тенк M60 Патон, он га је и заменио у оперативној употреби у шпанским оружаним снагама. Планирано је да укупна производња тенкова Леопард 2Е износи 2,6 милиона радних часова, од тога 9.600 у Немачкој, у оквиру укупних трошкова од 2,4 милијарде евра. Ово показује да је овај стандард један од најскупљих у односу на све варијанте Леопарда 2. У оквиру укупне производње, у Шпанији је реализовано око 60%, а у Санта Барбара систему у Севиљи, вршено је и финално склапање.

Очекује се да Леопард 2Е остане у оперативној употреби у Шпанији до 2025. године.

Шпански тенковски програми (1987—93)[уреди | уреди извор]

До 1987. године Војска Шпаније је купила 299 тенка AMХ-30E које је склапало шпанско предузеће Санта Барбара системас, а конструисан је у Француској,[1] и 552 америчка тенка типа М47 Патон и M48 Патон.[2] Тенкови АМХ-30 су ушли у војну употребу 1970. године,[3] док су тенкови Патон ушли у употребу војске средином 50-их година 20. века.[4] Приликом прављења шпанских верзија тенкова М47 и М48 Патон, шпанске верзије М47 Е и М48 Е су имале приближну вредност на бојишту са тенковима M60 Патон.[5] Међутим шпанска војска их је сматрала застарелим,[6] па је 1984. године одлучила да замени тенкове Патон, те је шпанска влада објавила да има намеру да произведе потпуно нови шпански основни борбени тенк, познат као Линс.[7] Пет компанија је учествовало на конкурсу, укључујући предузеће Краус-Мафај које је у партнерству са предузећем Санта Барбара системас, предузеће ГИАТ које је направило тенкове Леклерк, General Dynamics које је направило М1 Абрамс и предузеће Викерс које је направило тенк Валијант.[8] Како понуде за М1 Абрамс и Валијант нису биле прихваћене,[9] давање понуда је било продужено до 1989. када је пројекат био званично отказан.[10]

Уместо тога, шпанска влада се определила да замени своје старе тенкове Патон америчким тенковима М60 Патон, повученим из употребе у централној Европи по одредбама Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи.[11] Међутим, иако је требало да шпанска војска је добије 532 тенка M60 и M60A1,[12], само су 244 ушла у активну службу у војсци.[13] Током касних 80-их година 20. века, Министарство одбране Шпаније је одобрило програм модернизације својих 150 тенкова AMX-30E и програм реконструкције осталих 149 возила тог типа је повратио њихов „стари сјај“. [14] Међутим, ниједан од тенкова M60 нити тенкова AMX-30 нису били знатан напредак у ондосу на старе тенкове М47 Патон и М48 Патон шпанске војске. [15]

Како јединице постојећег тенка нису биле довољне потребама шпанске војске, Шпанија је ушла у отворене разговоре са Немачком и предузећем Краус-Мафај о могућности војне сарадње две земље у будућности, и прављењу новог шпанског тенка. [16] Војна делегација је била послата у Немачку 1994. године. У међувремену Немци су понудили Шпанији вишак тенкова Леопард 1 и совјетску опрему коју је користила војска Источне Немачке 1994. године, али је шпанска влада одбила те понуде и тражила Леопард 2.[16]

Програм Кораза[уреди | уреди извор]

Шпански Леопард 2А4 у Мадриду, октобар 2006

Марта 1994. године, Министарство одбране Шпаније је створило Програм Кораза 2000, програм који је био направљен за набавку и интеграцију новог наоружања у циљу модернизације шпанске војске.[17] Програм је обухватао тенк Леопард 2Е као и борбено оклопно возло Пизаро ,[18] као и хеликоптер Еурокоптер Тигар.[19] Програм је био проширен набавком 108 тенкова Леопард 2А4[20], који су били испоручени у Шпанију касне 1995. године.[21] Осим набавке, Програм Кораза је био покренут да припреми војску Шпаније за увођење нове борбене технике.[22]

Леопард 2А4[уреди | уреди извор]

Меморандум о разумевању је био потписан 9. јуна 1995. године, између шпанске и немачке владе, које су дале фондације у сврху производње нових тенкова Леопард 2Е. Они су били прављени у Шпанији од стране компаније Санта Барбара системас, док је тенк произведен са 60 до 70% компоненти од стране шпанских компанија. Производња је била у периоду од 1998. до 2003. године. Поред тога, немачка влада се сложила да позајми шпанској војсци 108 тенкова Леопард 2А4 у сврху обуке, у року од пет година.[23] Та возила су била испоручена између новембра 1995. и јуна 1996. године.[21] Године 1998. Шпанија се сложила да на основу уступљених тенкова Леопард 2А4 произведе исте такве тенкове и да ограничи производњу тенкова Леопард 2Е на 219 возила. Године 2005. шпански званичници су изјавили да производња 108 Леопарда 2A4 коштају Шпанију 16,9 милиона долара, и да ће та сума бити исплаћена 2016. године.[24]

Тенкови Леопард 2А4 су били у саставу 10. и 11. механизоване пешадијске бригаде војске Шпаније,[25] која је тада била члан Еврокорпуса.[26] Како је производња Леопарда 2Е почела, те јединице су добиле своје тенкове Леопард 2Е, док су њихови тенкови Леопард 2А4 опремили оклопну дивизију Алакантару у Мелиљи.[27]

Леопард 2Е[уреди | уреди извор]

оклопе куполе Леопарда 2Е-а из близине

Шпански Леопард 2E је базиран на тенку Леопард 2A6,[28] који укључује додатак на затварачу оклопа Леопарда 2А5 куполе.[29] Овај оклоп повећава дебљину оклопа, тако да пенетратор кинетичке енергије мора да путује да би оштетио део куполе.[30] Као и шведски Леопард 2С (Стрв 122), Леопард 2Е има повећану дебљину оклопа на позадини тенка као и нагиб плоче, предњи лук куполе и кров куполе,[28] што тенку доноси тежину близу 63 тоне.[31] Заштита возила је повећана због додатног оклопа који је направљен на тенку током производње. [32] Леопард 2Е је један од најбоље оклопљених тенкова типа Леопард 2 који су у оперативној употреби.[33]

Тенк је наоружан са Рајнметаловим топом Рајнметал 120 мм L/55, док се на тенку топ може заменити топом од 140 милиметара.[34] Командир и нишанџија имају идентичне термалне оптичке справе друге генерације, који су исти као они из противтенковског оружја БГМ-71 ТОВ.[33] Они су постављени у тенк уз помоћ компанија Индра и Рајнметал.[33]Индра је одлучила да се резервоар и систем контроле, названи на (енгл. Leopard Information and Command Equipment (LINCE)),[28] који су базирани на шведском и немачком систему (нем. Integrierte Führungssysteme)(ИФИС), поставе на тенк.[33] Друге разлике између шпанског Леопарда 2Е и тенка Леопард 2А6 су: агрегат за покретање мотора, направљени од стране компаније САПА, клима уређаји, и нови гумени јастучићи за гусенице који служе да продуже век употребе гусеница тенка на шпанском нерегуларном терену.[33] Око 60% тенка Леопард 2Е је произведено у Шпанији, што је на пример другачији случај од модела Леопарда произведеног у Шведској; 30% шведског Леопарда 2С су произведени у Шведској.[35]

Задњи уговор за производњу шпанских тенкова Леопард 2Е био потписан 1998. године. Њим је уговорена просечна производња тенкова и да се четири тенка произведу месечно.[36] Међутим први Леопард 2Е је био произведен тек 2003. године.[19] Ово се догодило због фузије Санта Барбара системаса са компанијом General Dynamics,[19] и Краус-Мафајеве реакције у вези са поделом технологије са ривалском компанијом;[37] која је произвођач М1 Абрамса.[38] Краус-Мафај је извезао 30 тенкова Леопард 2Е између 2003. и 2006. године.[39] Производња компаније Санта Барбара системас је одложена након што је почело заседање; између јануара и новембра 2007. године. Само 3 од 43 тенка Леопард 2Е је било испоручено, али то је била надокнада шпанској војсци, јер да је још 15 тенкова било испоручено, решили би се ранији проблеми у прозводњи.[40] Јула 2006. године, шпанска војска је примила 48 тенкова Леопард 2Е и девет Büffel оклопних возила, што је била само четвртина од уговорених. Производња Леопарда 2E је планирана до 2007. али је била продужена до 2008.[41]

Леопард 2E је заменио Леопард 2А4 у шпанским механизованим јединицама, које су такође замениле и M60.[42]За обе верзије Леопарда 2, је очекивано да остану у оперативној употеби у шпанској војсци до 2025. године.[40] [43] Ово је тенк чинило једним од најскупљих модела Леопарда 2 икада направљених;[41]јер је оригинални уговор је вредео 1,910 милијарде евра, али је укупна цена била 2,399 милијарде (2,4 милијарде) евра.[44]

Поређење са другим тенковима у оперативној употреби Шпаније[уреди | уреди извор]

АМХ-30Е
М46 Патон
М60 Патон
Тенкови у поређењу.

Војска Шпаније је заменила своје тенкове M60 Патон и AMX-30 са Леопардом 2 између 1995. и 2008. године, док су нови тенкови Леопард 2 били велико побољшање у односу на старе тенкове Патон.[45] Претходно, шпанска војска је била опремљена са тенковима М47 и М48 Патон, који су били оправљени и имали скоро исту вредност као и тенкови M60 током касних 70-их и 80-их година.[5]Леопард 2А4 и Леопард 2Е имају много јаче топове него тенкови AMX-30 и M60.[46] Леопард 2 има мотор од 1.500 коњских снага[47], већу снагу мотора од тенка M60A3, који има мотор од 750 коњских снага [48]а AMX-30EM2 има моторе од 850 коњских снага.[49] У другом случају, Леопард 2 има мање граната, али оне су веће[47] од оних у тенку М60А3.[48]

Леопард 2Е Леопард 2А4[47] М60А3[48] АМХ-30ЕМ2[50]
Тежина 63 t 55 t 55,6 t 36 t
Топ 120 mm Л/55 120 mm Л/44 105 mm M68 105 mm
Муниција (гранате) 42 42 63 /
Досег 500km 500km 480km 400km
Јачина мотора 1,500 hp 1,500 hp 750 hp 850 hp
Максимална брзина на путу 68 km/h 68 km/h 48,28 km/h 65 km/h

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ de Mazarrasa, Carro de Combate AMX-30E, pp. 60
  2. ^ Manrique and Molina, La Brunete, pp. 69–74
  3. ^ de Mazarrasa, Carro de Combate AMX-30E, pp. 58
  4. ^ Zaloga, The M47 and M48 Patton Tanks, pp. 36–37
  5. ^ а б Manrique and Molina, La Brunete, pp. 73
  6. ^ Gonzáles, España negocia la adquisición de hasta 500 carros de combate que serán retirados de Centroeuropa, El País
  7. ^ El País, Cinco empresas compiten para cofabricar un carro de combate en España
  8. ^ Yarnóz, El Gobierno elegirá el mes próximo el carro de combate de los noventa, El País
  9. ^ Yarnóz, Serra descarta a EE UU y Reino Unido para cofabricar los nuevos carros, El País
  10. ^ Yarnóz, España eliminará decenas de carros de combate al concluir la negociación sobre desarme en Europa, El País
  11. ^ El País, El tanque de los noventa
  12. ^ Gonzáles, Defensa cifra en 1.500 millones el coste de los 532 tanques estadounidenses que recibirá a partir de 1992, El País
  13. ^ Military Technology, Europe, pp. 192
  14. ^ de Mazarrasa, Carro de Combate AMX-30E, pp. 80–84
  15. ^ Candil, Spain's Armor Force Modernizes, pp. 41
  16. ^ а б Candil, Carros de Combate, pp. 161–162
  17. ^ Candil, Carros de Combate, pp. 162
  18. ^ Candil, Spain's Armor Force Modernizes, pp. 41–42
  19. ^ а б в Candil, Leopard 2E Delivery Begins, pp. 73
  20. ^ Candil, Carros de Combate, pp. 163
  21. ^ а б Jerchel & Schnellbacher, Leopard 2 Main Battle Tank 1979–1998,p. 42
  22. ^ Candil, Carros de Combate, pp. 164–165
  23. ^ González, Firmada adquisición de 308 tanques Leopard 2, El País
  24. ^ „Spain Finalizes Buy of 108 Leopard 2A4 Tanks | date - 8 September 2005”. Defense Industry Daily. 
  25. ^ Candil, Carros de Combate, pp. 167
  26. ^ Candil, Spain's Armor Forces Modernizes, pp. 42
  27. ^ Fuerza Terrestre, Reseña histórica del RCAC Alcántara n° 10, pp. 78.
  28. ^ а б в Candil, The Spanish Leopard 2E, pp. 66
  29. ^ Jerchel & Schnellbacher, Leopard 2 Main Battle Tank 1979–1998, pp. 24–36
  30. ^ Hilmes, Aspects of future MBT conception
  31. ^ Candil, Leopard 2 daneses en Córdoba, pp. 62
  32. ^ Jerchel & Schnellbacher, Leopard 2 Main Battle Tank 1979–1998, pp. 35
  33. ^ а б в г д Candil, Leopard 2E MBT Delivery Begins, pp. 74
  34. ^ Candil, Carros de Combate, pp. 170
  35. ^ Candil, Carros de Combate, pp. 168–169
  36. ^ Candil, Carros de Combate, pp. 168
  37. ^ Candil, Un entorno industrial plagado de dificultades, pp. 49
  38. ^ Green & Stewart, M1 Abrams at War, pp. 23
  39. ^ Spain Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2008), United Nations Register of Conventional Arms, retrieved 2013-7-19
  40. ^ а б Candil, Un entorno industrial plagado de dificultades, pp. 40
  41. ^ а б Candil, Un entorno industrial plagado de dificultades, pp. 45
  42. ^ Fuerza Terrestre, Carros Leopard 2A4 en Melilla, pp. 66
  43. ^ Santa Bárbara Sistemas y el Programa Leopardo 2E, Santa Bárbara Sistemas, retrieved 2008-06-05 Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2008)
  44. ^ Defensa, Ministerio de (септембар 2011). „Evaluación de los Programas Especiales de Armamento (PEAs)” (PDF) (на језику: шпанском). Madrid: Grupo Atenea. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 10. 2013. г. Приступљено 30. 9. 2012. 
  45. ^ Candil, Spain's Armor Force Modernizes, pp. 42
  46. ^ Green & Stewart, M1 Abrams at War, pp. 59
  47. ^ а б в Jerchel and Schnellbacher, Leopard 2 Main Battle Tank 1979–1998, pp. 28–29
  48. ^ а б в Lathrop & McDonald, M60 Main Battle Tank 1960–91, pp. 28
  49. ^ de Mazarrasa, Carro de Combate AMX-30E, pp. 81
  50. ^ de Mazarrasa, Carro de Combate AMX-30E, pp. 80–83, 103–104

Литература[уреди | уреди извор]