Леополд фон Захер-Мазох

Из Википедије, слободне енциклопедије
Леополд фон Захер-Мазох
Leopold von Sacher-Masoch, portrait.jpg
Мазох
Пуно име Леополд фон Захер-Мазох
Датум рођења (1836-01-27)27. јануар 1836.
Место рођења Лемберг, данас Лавов
Аустријско царство
Датум смрти 9. март 1895.(1895-03-09) (59 год.)
Место смрти Линдхајм, данас Манхајм
Немачко царство
Најважнија дела
Венера у крзну

Леополд фон Захер-Мазох (нем. Leopold von Sacher-Masoch; 27. јануар 18369. март 1895) био је аустријски писац историјских романа и романа са темама из алтернативне сексологије. Писао је под псеудонимом, Шарлот Аранд и Зое фон Роденбах. По њему је назван појам у сексологији — мазохизам.

Биографија[уреди]

Мазох је рођен у граду по имену Лемберг, данас Лавов, главном граду Краљевине Галиције и Лодомерије, која је у то време била краљевина у саставу Аустријског царства.[1] Почео је да учи немачки језик са 12 година. Студирао је право, историју и математику на Универзитету у Грацу, а после дипломирања вратио се у Лемберг где је постао професор.

Почео је са писањем дела која су везана углавном за аустријску историју. Његове књиге су превођене на украјински, пољски, руски и француски језик. У Галицији његове књиге су веома читане и цењене.

Његово најзначајније дело је Венера у крзну објављено 1870. године.[2] У роману описује сексуалне фантазије и фетише, везано за жене које су доминантне и које носе крзно. Касније, он је те своје фантазије радио са својим љубавницама и супругама.

У Француској је био одликован крстом Легије части за свој допринос књижевности.[2]

Приватни живот[уреди]

Дана 9. децембра 1869, Мазох и његова љубавница баронеса Фани Пистор су потписали уговор по којем ће он бити њен сексуални роб шест месеци, уз услов да баронеса што је чешће могуће носи крзно. Пар је путовао возом по целој Италији, а остају дуже време у Венецији.[3]

Мазохова најфаталнија љубав је била Аурора Румелих,[2] којом се оженио 1873. Након десет година су се развели, да би се потом оженио својом асистенткињом.

У касним педесетим, Мазохово ментално здравље је почело да се погоршава, а последње године живота је провео под надзором неуропсихијатра. Према званичним извештајима, умро је у Линдхајму (данас Манхајм) 9. марта 1895.[4]

Библиографија[уреди]

  • на немачком
  • 1857 Der Aufstand in Gent unter Kaiser Carl V. (PDF)
  • 1858 Eine galizische Geschichte
  • 1867 Der letzte König der Magyaren
  • 1870-1877 Das Vermächtnis Kains
  • 1870 Die geschiedene Frau
  • 1873-1879 Falscher Hermelin
  • 1874 Die Messalinen
  • 1877-1881 Galizische Geschichten (PDF)
  • 1878 Judengeschichten
  • 1881 Neue Judengeschichten
  • 1886 Die Seelenfängerin
  • 1886 Ewige Jugend
  • 1886 Polnische Judengeschichten
  • 1890 Die Schlange im Paradies
  • 1893 Bühnenzauber
  • 1907 Grausame Frauen

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. The cultural legacy of Sacher-Masoch Приступљено 23. 5. 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 Глас јавности - Венера у крзну: Поетски мазохизам, Приступљено 6. 1. 2014.
  3. Schlemowitz, Joel (1999). „About the novel Venus in Furs by Leopold von Sacher-Masoch”. New York: homepage.newschool.edu. Приступљено 6. 1. 2014. 
  4. Weinberg, Thomas S. Erwin J. Haeberle, ур. SACHER-MASOCH, LEOPOLD RITTER VON. Human Sexuality: An Encyclopedia. Garland Publishing. Приступљено 6. 1. 2014. 

Литература[уреди]

  • Weinberg, Thomas S. Erwin J. Haeberle, ур. SACHER-MASOCH, LEOPOLD RITTER VON. Human Sexuality: An Encyclopedia. Garland Publishing. Приступљено 6. 1. 2014. 
  • Biale, David, "Masochism and Philosemitism: The Strange Case of Leopold Von Sacher-Masoch," Journal of Contemporary History 17 (1982), 305–323.
  • Deleuze, Gilles, "Coldness and Cruelty," in Masochism, New York: Zone Books (1991).

Спољашње везе[уреди]