Лепавина (Соколовац)

Координате: 46° 05′ 51″ С; 16° 40′ 41″ И / 46.0974519186789° С; 16.6781290544748° И / 46.0974519186789; 16.6781290544748
С Википедије, слободне енциклопедије
Лепавина
Српски православни манастир Лепавина
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаКопривничко-крижевачка
ОпштинаСоколовац
Становништво
 — 2011.Пад 200
Географске карактеристике
Координате46° 05′ 51″ С; 16° 40′ 41″ И / 46.0974519186789° С; 16.6781290544748° И / 46.0974519186789; 16.6781290544748
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина182 m
Лепавина на карти Хрватске
Лепавина
Лепавина
Лепавина на карти Хрватске
Лепавина на карти Копривничко-крижевачке жупаније
Лепавина
Лепавина
Лепавина на карти Копривничко-крижевачке жупаније
Остали подаци
Поштански број48306 Соколовац
Позивни број+385 48

Лепавина је насељено место у саставу општине Соколовац у Копривничко-крижевачкој жупанији, Хрватска. До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Копривница.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Лепавина је насељена 1793. године. Политичка власт се 1905. године налазила у селу Соколовцу. Лепавина тада има 1100 домова од којих су 286 српски, а од укупног броја становника - 5607, њих 1387 (или 25%) су православни Срби. Од јавних здања ту је само комунална школа и брзојав; у Соколовцу је пошта.

Године 1894. калуђер Тихон Џебић игуман манастира Лепавине саставио је кратки извештај о парохији села Лепавине. Манастирско братство опслужује духовне потребе парохијана лепавинских. Крајем 1891. године у селу је било 234 дома, са 1239 православних душа. Комуналну школу у Лепавини је похађало тада 49 ученика. Између 1881. и 1890. године становништво је увећано за 110 лица.[1]

Почетком 20. века у парохији Лепавини налазе се села: Брањска Велика, Брањска Мала, Ботиновац, Грабићани Мали, Ладислав, Миличани, Поганац Мали, Прњавор, Рушевац, Сесвете, Соколовац, Сријем и Царевдар. Православне матице су заведене 1782. године. Предсдник црквене општине био је 1905. године Тома Страхинић, а перовођа Стеван Барберић. Православци из места похађају манастирску цркву, која је око 1900. године опсежно оправљена.[2] Филијарна црква је у селу Поганцу Малом, посвећена Св. Архиђану Стефану, подигнута 1787. године, а обновљена 1893. године. Парохију опслужује 1905. године калуђер из манастира Лепавине, јеромонах Гедеон Барберић.[3]

Основна школа је комунална и налази се у Соколовцу. У њој ради учитељ Владимир Ивановић, рођ. 1876. године у Нарти.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Лепавина је имала 200 становника.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Лепавина је имало 274 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
187 68,24%
Срби
  
49 17,88%
Роми
  
5 1,82%
Југословени
  
3 1,09%
Словенци
  
2 0,72%
Власи
  
1 0,36%
Муслимани
  
1 0,36%
неопредељени
  
24 8,75%
регион. опр.
  
1 0,36%
непознато
  
1 0,36%
укупно: 274

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Српски сион", Карловци 1894.
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1910.
  3. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.