Лепосавић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лепосавић
Crkva Svetog Vasilija Ostroškog, Leposavić.jpg
Црква Светог Василија Острошког
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Лепосавић
УНМИК Лепосавић
Становништво
Становништво
Положај
Координате 43°06′14″ СГШ; 20°48′10″ ИГД / 43.1039° СГШ; 20.8028° ИГД / 43.1039; 20.8028 Координате: 43°06′14″ СГШ; 20°48′10″ ИГД / 43.1039° СГШ; 20.8028° ИГД / 43.1039; 20.8028
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 545 m
Лепосавић на мапи Србије
Лепосавић
Лепосавић
Лепосавић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број +383 (0)28

Лепосавић је градско насеље и седиште општине Лепосавић на Косову и Метохији у Републици Србији.

Географија[уреди]

Површина катастарске општине Лепосавић где је атар насеља износи 1.400 ha. Лепосавић је насеље које се налази са десне стране реке Ибра.

Историја[уреди]

Назив Лепосавић је добио по истоименом засеоку из кога су староседеоци дошли а који се налази у околини Андријевице.Некада једна фамилија,која је бежећи од турака населила ово лепо место се дели на четири и тако добијамо Недељковиће,Милојевиће,Радосављевиће и Јевремовиће .Недељковићи,Радосављевићи и Јевремовићи насељавају Улије а Милојевићи остају у Лепосавићу. Нешто касније Лепосавић насељавају Васићи и Дјоковићи а Лепосавску реку Милановићи. Изнад Лепосавића, са северне стране, на брду налазе се трагови старе гробљанске цркве, чији су зидови високи један метар, озидани од тесаника кречњака посвећене Успењу Св. Богородице. Друга црква је била посвећена празнику Цвети - Христовом уласку у Јерусалим. У Другом светском рату на рушевинама ове цркве Немци и Руси-белогардејци су начинили бункер. Новија лепосавићка црква је сазидана 1935. године на темељима старије цркве. Посвећена је Распећу Христовом, а у народу је познатија под именом Велики петак. У самом центру насеља саграђен је Храм посвећен св. Василију Острошком и Тврдошком (2000. године).

Прва стамбена зграда са пет станова у друштвеном власништву у Лепосавићу је изграђена 1957. године. Међу првим зградама су саграђене зграде СО Лепосавић, Милиције, зграда Општинског суда и Поште. У периоду после 1961. па до данас у Лепосавићу су основана бројна друштвена предузећа и то : ДД Флотација Копаоник, ДДО Храст, Пролетер, Прва петолетка, АД Кристал, АД Житопродукт, ШГ Ибар, ДУП Копаоник, ЈКП 24. новембар.

Инфраструктура[уреди]

Данас у Лепосавићу постоје Основна школа „Лепосавић“, Техничка школа „Никола Тесла“, пољопривредна школа „Приштина у Лешакy“[1][2], дечји вртић „Наша радост’’. У овом насељу ради једна висока школа и то: Висока економска школа струковних студија из Пећи, два факултета и то: Учитељски факултет из Призрена и Факултет за физичку културу из Приштине и један институт и то: Институт за српску културу - Приштина. Културно-просветну функцију врше Народна библиотека Свети Сава, Центар за културу, Културно-уметничко друштво Копаоник, Дом културе Свети Сава из Истока, позориште из Грачанице и Спортски Савез.

У Лепосавићу постоји Дом здравља са службом за хитну помоћ, четири апотеке, Центар за социјални рад, ПИО, Завод за социјално осигурање, Национална служба за запошљавање, Црвени крст, Дом пензионера. Постоје филијале више банки и то: Косовско-метохијска банка - Звечан, Комерцијална банка - Београд, Југобанка - Косовска Митровица, Народна банка - трезор из Крагујевца и Управа јавних плаћања из Косовске Митровице, као и подфилијала ProCredit банке. Саобраћајну функцију у Лепосавићу врши аутотранспортно предузеће Аутопревоз из Рашке, железничка и аутобуска станица и пошта. Важно је напоменути да велику улогу у развијању овог места имају бројна приватна предузећа и радње.

Демографија[уреди]

  • попис становништва 1948: 168
  • попис становништва 1953: 298
  • попис становништва 1961: 410
  • попис становништва 1971: 1191
  • попис становништва 1981: 2384
  • попис становништва 1991: 3105

Број становника 2004. године броји 6.968 становника, док на подручју месне заједнице Лепосавић (обухвата 27 села) број становника износи 9.602. Први досељеници овог насеља се сматрају родови: Јевремовићи, Недељковићи, Радосвљевићи,Милојевићи,Васићи,Дјоковићи и Милановићи који су се доселили у 19. веку. Данас у Лепосавићу живе бројни родови: Анђић, Ацковић, Арсић, Анђелковић, Бабић, Бараћ, Батачанин, Бишевац, Богдановић, Божовић, Божић, Бановић, Бојовић, Брановић, Бурић, Величковић, Вујошевић, Вукојевић, Вукојичић, Власај, Влашковић, Вукићевић, Вукадиновић, Вукашиновић, Вучковић, Георгијев, Гвоздић, Глишовић, Даћевац, Деспотовић, Делић, Дробњак, Ђелошевић, Ђоковић, Живић, Захаријевић, Ивановић, Илићи, Јаблановићи, Јаковљевићи, Јевтићи, Јевремовићи, Јевђовићи,Јездићи, Јовановићи, Јосифовићи, Каличанин, Костићи, Краговићи, Кнежевићи, Конески, Кречковић, Лазаревић, Лакушић, Лугоња, Лукић, Максимовић, Маговчевић, Марсенић, Марјановић, Марковић, Мартиновић, Миливојевић, Милентијевић, Раловићи, Милутиновић, Мијаиловић, Милојевић, Николић, Несторовић, Недељковић, Новичић, Орловић, Павић, Павличић, Павловић, Перић, Петковић, Петронијевић, Прибаковић, Попов, Поповић, Пеновски, Раденковић, Ракић, Радосављевић, Репановић, Савковић, Савић, Срећковић, Симовић, Танасковић, Томић, Томовић, Трајковић, Тимотијевић, Тошковић, Цвејић, Церовина... Поред горе поменутих родова у Лепосавићу живе бројни родови људи који су расељени и избегли из Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије, а који данас живе и раде у Лепосавићу.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]