Лепосавић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лепосавић
Crkva Svetog Vasilija Ostroškog, Leposavić.jpg
Црква Светог Василија Острошког
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Лепосавић
УНМИК Лепосавић
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 43°06′14″ СГШ; 20°48′10″ ИГД / 43.1039° СГШ; 20.8028° ИГД / 43.1039; 20.8028Координате: 43°06′14″ СГШ; 20°48′10″ ИГД / 43.1039° СГШ; 20.8028° ИГД / 43.1039; 20.8028
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 545 м
Лепосавић на мапи Србије
Лепосавић
Лепосавић
Остали подаци
Позивни број +383 (0)28

Лепосавић (алб. Albaniku, Leposaviqi) је градско насеље и седиште општине Лепосавић на Косову и Метохији у Републици Србији.

Географски положај[уреди]

Површина катастарске општине Лепосавић, где је атар насеља, износи 1.400 ha.

Историја[уреди]

Назив Лепосавић је добио по истоименом засеоку из кога су староседеоци дошли, а који се налази у околини Андријевице. Некада једна фамилија, која је бежећи од Турака населила ово место се поделила на четири: Недељковићи, Милојевићи, Радосављевићи и Јевремовићи. Недељковићи, Радосављевићи и Јевремовићи су населили Улије, док су Милојевићи остали у Лепосавићу. Нешто касније, у Лепосавић су се населили Васићи и Ђоковићи, а Лепосавску реку Милановићи.

Изнад Лепосавића, са северне стране, на брду налазе се трагови старе гробљанске цркве, чији су зидови високи један метар, озидани од тесаника кречњака посвећене Успењу Св. Богородице.

Друга црква је била посвећена празнику Цвети — Христовом уласку у Јерусалиму. У Другом светском рату, на рушевинама ове цркве Немци и Руси-белогардејци су начинили бункер.

Новија лепосавићка црква је сазидана 1935. године, на темељима старије цркве. Посвећена је Распећу Христовом, а у народу је познатија под именом Велики петак. У самом центру насеља саграђен је Храм посвећен св. Василију Острошком и Тврдошком (2000. године).

Прва стамбена зграда са пет станова у друштвеном власништву у Лепосавићу је изграђена 1957. године. Међу првим зградама су саграђене зграде СО Лепосавић, Милиције, зграда Општинског суда и Поште. У периоду после 1961. па до данас у Лепосавићу су основана бројна друштвена предузећа и то : ДД Флотација Копаоник, ДДО Храст, Пролетер, Прва петолетка, АД Кристал, АД Житопродукт, ШГ Ибар, ДУП Копаоник, ЈКП 24. новембар.

Инфраструктура[уреди]

У Лепосавићу постоји Дом здравља са службом за хитну помоћ, четири апотеке, Центар за социјални рад, ПИО, Завод за социјално осигурање, Национална служба за запошљавање, Црвени крст, Дом пензионера. Постоје филијале више банки и то: Косовско-метохијска банкаЗвечан, Комерцијална банкаБеоград, ЈугобанкаКосовска Митровица, Народна банка — трезор из Крагујевца и Управа јавних плаћања из Косовске Митровице, као и подфилијала Прокредит банке. Саобраћајну функцију у Лепосавићу врши аутотранспортно предузеће Аутопревоз из Рашке, железничка и аутобуска станица и пошта.

Образовање[уреди]

У Лепосавићу се налази Основна школа „Лепосавић“, дечји вртић „Наша радост’’. Од 1999. у Лепосавић су измештени Висока техничка школа „Никола Тесла“ из Урошевца, Висока економска школа струковних студија из Пећи, Учитељски факултет из Призрена, Факултет за физичку културу из Приштине, Пољопривредни факултет и Институт за српску културу — Приштина.

Демографија[уреди]

  • попис становништва 1948: 168
  • попис становништва 1953: 298
  • попис становништва 1961: 410
  • попис становништва 1971: 1191
  • попис становништва 1981: 2384
  • попис становништва 1991: 3105

Број становника 2004. године броји 6.968 становника, док на подручју месне заједнице Лепосавић (обухвата 27 села) број становника износи 9.602.

Први досељеници овог насеља се сматрају родови: Јевремовићи, Недељковићи, Радосвљевићи, Милојевићи, Васићи, Ђоковићи и Милановићи који су се доселили у 19. веку. Данас у Лепосавићу живе бројни родови: Анђић, Ацковић, Арсић, Анђелковић, Бабић, Бараћ, Батачанин, Бишевац, Богдановић, Божовић, Божић, Бановић, Бојовић, Брановић, Бурић, Величковић, Вујошевић, Вукојевић, Вукојичић, Власај, Влашковић, Вукићевић, Вукадиновић, Вукашиновић, Вучковић, Георгијев, Гвоздић, Глишовић, Даћевац, Деспотовић, Делић, Дробњак, Ђелошевић, Ђоковић, Живић, Захаријевић, Ивановић, Илићи, Јаблановићи, Јаковљевићи, Јевтићи, Јевремовићи, Јевђовићи,Јездићи, Јовановићи, Јосифовићи, Каличанин, Костићи, Краговићи, Кнежевићи, Конески, Кречковић, Лазаревић, Лакушић, Лугоња, Лукић, Максимовић, Маговчевић, Марсенић, Марјановић, Марковић, Мартиновић, Миливојевић, Милентијевић, Раловићи, Милутиновић, Мијаиловић, Милојевић, Николић, Несторовић, Недељковић, Новичић, Орловић, Павић, Павличић, Павловић, Перић, Петковић, Петронијевић, Прибаковић, Попов, Поповић, Пеновски, Раденковић, Ракић, Радосављевић, Репановић, Савковић, Савић, Срећковић, Симовић, Танасковић, Томић, Томовић, Трајковић, Тимотијевић, Тошковић, Цвејић, Церовина... Поред горе поменутих родова, у Лепосавићу живе бројни родови људи који су расељени и избегли из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије и који данас живе и раде у Лепосавићу.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]