Лепосавић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лепосавић
Church of St. Vasilije Ostroški, Leposavić.JPG
Црква Светог Василија Острошког
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Округ Косовскомитровачки
Општина Лепосавић
Становништво
Становништво
 — 2011. 3.702
 — густина 6,92 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 43°06′14″ СГШ; 20°48′10″ ИГД / 43.1039° СГШ; 20.8028° ИГД / 43.1039; 20.8028Координате: 43°06′14″ СГШ; 20°48′10″ ИГД / 43.1039° СГШ; 20.8028° ИГД / 43.1039; 20.8028
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 450 м
Површина 535 км2
Лепосавић на мапи Србије
Лепосавић
Лепосавић
Поштански број 38218
Позивни број +381(0)28
Регистарска ознака KM
Веб-сајт
www.leposavic.rs

Лепосавић (алб. Leposaviq, Leposaviqi или Leposaviç, Leposaviçi, или Albanik, Albaniku) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачки управном округу. Према процени из 2011. године било је 3.702 становника.[1][a]

Површина катастарске општине Лепосавић, где је атар насеља, износи 1.400 ha.

Историја[уреди]

Назив Лепосавић је добио по истоименом засеоку из кога су староседеоци дошли, а који се налази у околини Андријевице. Некада једна фамилија, која је бежећи од Турака населила ово место се поделила на четири: Недељковићи, Милојевићи, Радосављевићи и Јевремовићи. Недељковићи, Радосављевићи и Јевремовићи су населили Улије, док су Милојевићи остали у Лепосавићу. Нешто касније, у Лепосавић су се населили Васићи и Ђоковићи, а Лепосавску реку Милановићи.

Изнад Лепосавића, са северне стране, на брду налазе се трагови старе гробљанске цркве, чији су зидови високи један метар, озидани од тесаника кречњака посвећене Успењу Св. Богородице.

Друга црква је била посвећена празнику Цвети — Христовом уласку у Јерусалиму. У Другом светском рату, на рушевинама ове цркве Немци и Руси-белогардејци су начинили бункер.

Новија лепосавићка црква је сазидана 1935. године, на темељима старије цркве. Посвећена је Распећу Христовом, а у народу је познатија под именом Велики петак. У самом центру насеља саграђен је Храм посвећен св. Василију Острошком и Тврдошком (2000. године).

Прва стамбена зграда са пет станова у друштвеном власништву у Лепосавићу је изграђена 1957. године. Међу првим зградама су саграђене зграде СО Лепосавић, Милиције, зграда Општинског суда и Поште. У периоду после 1961. па до данас у Лепосавићу су основана бројна друштвена предузећа и то : ДД Флотација Копаоник, ДДО Храст, Пролетер, Прва петолетка, АД Кристал, АД Житопродукт, ШГ Ибар, ДУП Копаоник, ЈКП 24. новембар.

Инфраструктура[уреди]

У Лепосавићу постоји Дом здравља са службом за хитну помоћ, четири апотеке, Центар за социјални рад, ПИО, Завод за социјално осигурање, Национална служба за запошљавање, Црвени крст, Дом пензионера. Постоје филијале више банки и то: Косовско-метохијска банкаЗвечан, Комерцијална банкаБеоград, ЈугобанкаКосовска Митровица, Народна банка — трезор из Крагујевца и Управа јавних плаћања из Косовске Митровице, као и подфилијала Прокредит банке. Саобраћајну функцију у Лепосавићу врши аутотранспортно предузеће Аутопревоз из Рашке, железничка и аутобуска станица и пошта.

Образовање[уреди]

У Лепосавићу се налази основна школа „Лепосавић”, дечји вртић „Наша радост”. Од 1999. у Лепосавић су измештени Висока техничка школа „Никола Тесла” из Урошевца, Висока економска школа струковних студија из Пећи, Учитељски факултет из Призрена, Факултет за физичку културу из Приштине и Институт за српску културу — Приштина.

Демографија[уреди]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године Срби нису напуштали Лепосавић.

Етнички састав према попису из 1981.[2]
Срби
  
2.241 94 %
Црногорци
  
40 1,7 %
Албанци
  
34 1,4 %
Југословени
  
26 1,1 %
Укупно: 2.384

Број становника на пописима:

Демографија[3]
Година Становника
1948. 168
1953. 298
1961. 410
1971. 1.191
1981. 2.384
1991. 3.105

Родови[уреди]

Први досељеници овог насеља се сматрају родови: Јевремовићи, Недељковићи, Радосвљевићи, Милојевићи, Васићи, Ђоковићи и Милановићи који су се доселили у 19. веку.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]