Лептир (филм)
| Лептир | |
|---|---|
Филмски постер | |
| Режија | Френклин Џ. Шафнер |
| Сценарио | Анри Шарије Далтон Трамбо |
| Продуцент | Тед Ричмонд |
| Главне улоге | Стив Маквин Дастин Хофман |
| Музика | Џери Голдсмит |
| Продуцентска кућа | Allied Artists Pictures Corporation (САД) Columbia Pictures (УК) |
| Година | 1973. |
| Трајање | 150 минута |
| Земља | |
| Језик | енглески |
| Буџет | 12.000.000 $ |
| IMDb веза | |
Лептир је филм снимљен 1973. године, базиран је на истинитој причи Анрија Шаријеа, познатог као Лептир, који је оптужен за убиство које није починио и осуђен на доживотну робију у затвору у Француској Гијани. Лептир (улогу у филму тумачи Стив Меквин) упорно покушава да побегне из казненог логора, али при сваком покушају бива ухваћен и сваки пут све теже кажњаван због тога.[1]
Филм је 1974. године био и номинован за Оскара.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Steve McQueen | Henri 'Papillon' Charriere |
| Дастин Хофман | Dustin Hoffman |
| Victor Jory | Indian Chief |
| Don Gordon | Julot |
| Anthony Zerbe | Toussaint |
| Robert Deman | Maturette |
| Woodrow Parfrey | Clusiot |
| Bill Mumy | Lariot |
| George Coulouris | Dr. Chatal |
| Ratna Assan | Zoraima |
| William Smithers | Warden Barrot |
| Val Avery | Pascal |
| Gregory Sierra | Antonio |
| Vic Tayback | Sergeant (as Victor Tayback) |
| Mills Watson | Guard[2] |
Радња
[уреди | уреди извор]Погрешно ухваћен и оптужен због убиства које није починио, Француз Хенри Чариере зван Лептир (С. Меквин) 1931. осуђен је на доживотну казну тешког рада у кажњеничкој колонији Ст. Лаурент на Ђавољем острву у Француској Гвајани. Док с осталим осуђеницима плови према Ђавољем отоку, Лептир упозна Луиса Дега (Д. Хофман), славног кривотворитеља који вјерује да би му супруга и адвокат ускоро могли обезбедити помиловање, те који Лептира приволи да му у замену за новац буде заштитник. Иако је за први покушај бега управник Барот (В. Смитерс) одредио казну од две године самице, за други пет година, а за теже преступе и гиљотину, Лептир у договору с Дегаом одлучи под сваку цену побјећи с Ђавољег острва.[3] То ће бити практично немогуће извести, јер обојицу са другим затвореницима пошаљу на рад у мочвару. Старији затвореници са дугогодишњим затворским стажом ангажовани су као ловци на могуће бегунце, који Лептира при првом покушају бега изруче чуварима. Двогодишња тортура у самици, боравак у мраку, изгладњивање и настојање да сачува борбени дух и присебност изузетно ће исцрпити и физички изменити Лептира. То је тек почетак његовог настојања да побегне са острва...[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 563.
- ^ „Лептир(1973)”. IMBd. Приступљено 22. 1. 2020.
- ^ „Лептир”. Најбољи филмови. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 22. 1. 2020.
- ^ „Папиллон(1973)”. Пролог. Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 22. 1. 2020.