Лепчинце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лепчинце
Manastir Svetog Pantelejmona.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.125
Географске карактеристике
Координате42°24′59″ СГШ; 21°59′14″ ИГД / 42.4164° СГШ; 21.9872° ИГД / 42.4164; 21.9872Координате: 42°24′59″ СГШ; 21°59′14″ ИГД / 42.4164° СГШ; 21.9872° ИГД / 42.4164; 21.9872
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина787 м
Лепчинце на мапи Србије
Лепчинце
Лепчинце
Лепчинце на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Лепчинце је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 125 становника (према попису из 1991. било је 152 становника).

Прошлост[уреди]

Садашње Лепчинце је младо село настало око 1800. године, када су се населила три брата, Јерци из Херцеговине. Било су то Вуча, Миша и Станоја.[1] Смештено је између Марганске, Тетинске и Лепчинске реке (потока). Најстарије махале су: Белчинска, Вучинска и Станојинска. Сеоске куће су на двема косама. Манастир Светог Пантелејмона је на коси Трештено дрво. Старо село Лепчинце претпоставља се да је у 16. веку лежало на потезу Село, што се помиње и у Пчињском поменику. У турско време село је припадало мезри Сенокоз. По једној легенди село је име добило тако што је "у селу било много шуме, паше, ливада, а земља је била родна да је берићет села био "леп", надалеко прочујен те је и село прозвано Лепчинце." По другој, врањанској легенди место је названо тако, зато што су у њему живеле лепе девојке - лепотице.[2]

Код села Лепчинца је крајем септембра 1912. године код Карауле на старој српско-турској граници војни положај заузео положај 7. пук Краља Петра Првог. Било је то пред сам почетак Првог балканског рата.[3]

У месту је радила од почетка 20. века српска основна школа. Познати су следећи учитељи, од почетка 1907. године: први - поп Вељко (Величко) Николић из Градње (1907-1910), Милоје Стојановић (1913), Драгомир Димић (1920) и други.[4]

Бугарски војници су спалили село током Другог светског рата.

Када је извршен први српски попис места 1879. године, ту је живело 371 становник у 57 кућа. Писмених је било само троје мушкараца, а број пореских глава износио је 67.[5] Број становника је до Другог светског рата стално растао. Лепчинце је 1890. године имало 448 становника, 1930.-543, 1948.-430, 1961.-368, 1971.-267 и 2002. године 125 становника.

Порекло становништва[уреди]

Некада је у месту живело старо српско становништво.[6] Најстарија породица су Дрнчинци који су се доселили из Кратова, Ћосаци су из околине Новог Брда, има их у Врању, Јабланицу и друге крајеве. Анђелковци из Челопека код Куманова, Стошинци су такође из околине Куманова, Илијинци су из околине Криве Паланке и Сугарци и Јовановци су из околине. Рошаци су се ту доселили (добегли) из Нерава, и то због кулука у кратовским рудницима.

Демографија[уреди]

У насељу Лепчинце живи 114 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,3 година (49,3 код мушкараца и 49,3 код жена). У насељу има 47 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,45.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 430
1953. 421
1961. 368
1971. 267
1981. 218
1991. 152 152
2002. 125 125
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
124 99,2 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Ђура Даничић: "Рјечник хрватскога или српског језика", Загреб 1974. године
  2. ^ Мимчило Златановић: "Врањске легенде", Врање 1974. године
  3. ^ "Правда", Београд 1937. године
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1910-1913. године
  5. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  6. ^ "Прилози проучавању језика", Београд 1985. године
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]