Леска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету у Београду.
Датум уноса: новембар — децембар 2015.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
леска
Corylus avellana.jpg
лист и плод
Secure
Научна класификација
Царство: Plantae
Раздео: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Fagales
Породица: Betulaceae
Род: Corylus
Врста: C. avellana
Биномијална номенклатура
Corylus avellana
L.

Леска (обична леска, лат. Corylus avellana) је разгранат жбун или мање дрво из породице лески (Corylaceae). Плод леске је лешник.

Морфолошке и физиолошке особине леске[уреди]

Леска је жбунастог облика, мањих размера (3-5м) и разгранате круне. Цвета при крају фебруара и марта, а некад и почетком априла. Мушки цветови се развијају с јесени, док се женски налазе испод мушких на врло краткој дршци.[1]

Оплодња[уреди]

Оплодња умногоме зависи од места на којем се налазе женски цветови. Често се на врху гранчице налазе женски цветови, а испод њих мушки. У овом случају је оплодња сопственим поленом мало вероватна. Такође није ретко да се женски цветови налазе испод мушких. У тим случајевима је највероватнији директан пренос полена на жиг тучка. Цветање траје 2-10 недеље. Женски цветови остају дуже отворени, а жиг је способан да прими полен и до 6 недеља. Плод леске почиње да се развија тек у мају, пошто тада настаје оплодња.

Природни услови за гајење леске[уреди]

Пошто има плитак корен, леска не поставља посебне услове у погледу земљишта. Највише јој одговарају средње тешка земљишта богата кречом. Леска тешко подноси сув ваздух. Добро подноси засејавање и може се гајити као поткултура. Ниске температуре у току цветања лески најчешће наносе велике штете. Мада она у тој фази подноси много ниже температуре него друге врсте воћака. У зимском периоду може издржати и врло ниске температуре.

Подизање и нега засада леске[уреди]

Коренов систем леске развија се више површински, те није нужно дубоко риголовање. Сасвим је довољно ако се оно изведе на 50цм дубине. Уколико риголовање није могуће, онда се на ту дубину копају јамићи. Растојање за леску обично се креће око 6*4м, односно 4*4м, 5*4 м.

Употреба лешника[уреди]

Плод лешника у љусци

Велика нутрициона и диеототерапеутска вредност јеѕгре лешника, омогућује сталан пораст потражње и потрошње од стране кондиторске индустрије. Језгро лешника, плода леске представља иѕвор корисних једињења као сто уља, протеини, углјени хидрати, минералне материје и витамини. Светска потражња ѕа лешником је у сталном порасту, што га чине дефицитарном робом. Србија да би подмирила своје потребе увоѕи 95% плода лесника.

Сортимент[уреди]

Постоји више начина да се групишу сорте лески. Једна је подела на: питоме, племените, културне сорте и шумске форме. Такође актуелна је и подела према морфологији плода на : Ламберт, Чилске сорте, Ламберт хибриде, Чилске хибриде и шумске форме. На основу дугогодишњих праћења свих параметра, за гајење у Србији се препоручује Енис, Римски, Истарски дуги, Халшки џин, Лешник од рима, Пијемонски, Бели ламберт, Истарски округли.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. др Спасоје Булатовић (1986), "Воћарство",Beograd; стр.180

Спољашње везе[уреди]