Лесковачко лето

С Википедије, слободне енциклопедије

Лесковачко лето је престижна културна приредба настала са идејом да се осмисли програм за летње дане без значајних активности у Лесковцу. У једном периоду је била најдужа манифестација у Србији, у трајању од 21 дан са преко 5 часова програма дневно.[1][2]

Значајни гости[уреди | уреди извор]

Гостовали су академик Матија Бећковић, песник Душко Трифуновић, глумци Миодраг Радовановић, Миша Јанкетић, Соња Савић, Миленко Заблаћански, Тања Бошковић, Љиљана Благојевић, Снежана Савић, Бода Нинковић, Никола Ђуричко,Војин Ћетковић, Катарина Радивојевић, и други. Овом списку треба додати саставе Тропико бенд, Легенде, Гарави сокак, Зана, Неверне бебе...а онда Нешу Галију, Тијану Дапчевић, Дејана Цукића и многе друге.

Памте се и концерти класичне музике, класичан и модеран балет.

Видовданске вечери[уреди | уреди извор]

Посебно ваља издвојити Видовданске вечери које су се одвијале у порти цркава. Најпре се програм посвећен Косовском боју и косовским јунацима одвијао у порти Саборне цркве у Лесковцу,а неколико последњих године се одвија у порти цркве у Рудару. Видовдански програм посвећен је значајним годишњицама из богате историје српског народа. На овим вечерима пригодне програме издвојили су глумци Миша Јанкетић, Мирјана Вукојчић, Ивана Жигон, Небојша Дугалић, и многи други.

Турнири и фестивали[уреди | уреди извор]

Лесковачко лето прате турнири у малом фудбалу и уличном баскету, модне ревије, изложбе слика, ручних радова, цвећа, птица и ревије паса свих раса.

Пре неколико година Лесковачко лето је променило концепт и прерасло у Лесковачке летње фестивале, са намером да обједине неколико уметничких области:

  • сценску (позоруште и уметничку игру)
  • жанровски различиту музику
  • традиционално стваралаштво
  • стваралаштво деце

Од фестивала треба поменути:

  • Фестивал клупских и уличних музичара,
  • Фестивал уличног театра,
  • Фестивал дечијег стваралаштва,
  • Фестивал бубњара DRUM DUM FEST,
  • Фестивал традиционалне уметности,
  • Модафест и многи други.

Референце[уреди | уреди извор]