Лесковачки роштиљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Лесковачки роштиљ представља скуп печених јела карактеристичних по љутом укусу, претежно сачињених од меса.

Лесковачки роштиљ базира се искључиво на црвеном јунећем месу. Роштиљско месо се пече добро усољено. Лесковачка кухиња припада кухињама са највећим учешћем поврћа у виду великог броја различитих витаминских салата. Зачини који се користе су биљног поријекла, такође пуни минерала и витамина. Масноће животињског порекла су заступљене у минималним количинама, а уље се користи искључиво у сировом стању. Љути додаци су необавезни. Лесковачки кулинарски специјалитети се припремају на отвореној ватри, на ћумуру, што им обезбеђује изузетан укус и сочност.

Припрема меса[уреди]

Док нису постојале машине за млевење меса, месо је сјецкано на пању. Традиционалисти и данас сматрају да је то најбољи начин припреме, јер месо, наводно, остаје сочно и не може да прегори. Они не признају шајбне и левке, као ни печење на плинским и електричним пећима већ само скаре (роштиље) са жаром од дрвеног ћумура уз окретање меса искључиво голим рукама.

Лесковчани су постигли врхунско мајсторство у избору меса за роштиљ, припремању и печењу. Кажу да је за роштиљ најважније добро припремити месо.

Месо најприје одстоји, па се након мљевења опет оставља да одстоји на температури до 4°C око 24 сата, па се опет самеље и добро умијеси. Од овако припремљеног меса праве се лесковачки специјалитети.

Познато је да су пре рата ћевабчије из Лесковца, мнајстори у спремању ћевапчића, слали свеже кобасице ескпресним возовима у разне крајеве. У то време месо за ћевап се сецкало на пању и од њега је спреман роштиљ. Сецкано је специјалним великим сатарама углавном јунеће месо. Начин спремања меса била је и остала тајна лесковачих мајстора. У историји Лесковца име Миодрага Глигоријевића Бурета памтиће се као име човека који је прославио град и омогућио да Лесковац у Србији и иностранству буде познат као колевка роштиља. У многим јеловницима у земљи и иностранству упућени су његови специјалитети као што су ћевап, пљескавица, уштипак и мућкалица. "Лесковачком возу" нису могли да одоле ни Де Гол, Кенеди, Салвадор Аљенде, Јосип Броз Тито, Вили Брант, Алдо Моро, енглеска краљица Елизабета, принц Томислав Карађорђевић, Софија Лорен, Ричард Бартон, Орсон Велс, Хрушчов, Брежњев, Боби Чарлтон, Џорџ Бест, Пеле и многи други.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]