Летње олимпијске игре 1908.

С Википедије, слободне енциклопедије

IV Олимпијске игре су одржане у Лондону у Уједињеном Краљевству, иако је МОК првобитно за домаћина игара одабрао Рим у Италији. Међутим, због ерупције вулкана Везув 1906. године приликом које је готово уништен град Напуљ, италијанска је влада одлучила пренаменити средства намењена организацији Игара у обнову и помоћ том граду. Зато су Игре премештене у Лондон.

IV Олимпијске игре - Лондон 1908.
Games of the IV Olympiad - London 1908
Olympic games 1908 London.jpg
Град домаћинЛондон, Уједињено Краљевство
Број држава22
Број спортиста2.008
(1971 м. и 37 ж.)
Број спортова22
Број такмичења110
Отварање игара27. април 1908.
Затварање игара31. октобар 1908.
Сент Луис 1904. Стокхолм 1912.  >

Иако су у то доба ове Игре сматране пете по реду, накнадно је одлучено да се Олимпијске међуигре одржане две године раније у Атини бришу из службеног пописа Олимпијских игара, па су од тада Игре редовно одржаване искључиво с размаком од 4 године.

На овим Играма је настављена традиција церемонијала отварања Игара уз дефиле такмичара, који је први пут одржан две године раније у Атини. Та традиција се задржала до данашњих дана, иако је на Играма у Лондону било доста контроверзи око те церемоније, пошто је неколико репрезентација одбило проћи у дефилеу, због различитих разлога: требало је да Финци дефилују под Руском заставом али су то одбили, слично као и Ирци који су одбили ступати под заставом Велике Британије. Швеђанима није била подигнута њихова застава па су и они одбили дефиле, слично као и такмичари из Сједињених Држава, којима је сметала чињеница да се њихова застава (као и све друге) мора подићи у част краља друге државе.

Ове Игре су показале важност успоставе заједничких судијских правила и судијске службе састављене од судија из различитих земаља, а не само из земље домаћина како је то до тада био случај.

Дорандо Пјетри завршава маратон

Најпознатији тренутак Игара била је маратонска трка, у којој је до самог циља водио Дорандо Пјетри, али је потпуно исцрпљен у самом стадиону више пута погрешно скренуо. На крају су га преко циљне линије дословно пренела два гледаоца, па је Пјетрију због те помоћи златна медаља одузета, и додељена другопласираном Џонију Хејзу. Пјетри је касније ипак за свој наступ награђен златним покалом од стране краљевске породице. Још је једна занимљивост везана уз маратонску утрку. Наиме, да би се краљевској породици омогућио бољи поглед на ток трке, стаза је продужена на 42 км и 195 метара уместо до тада уобичајених 40 км. Иако су касније још неки маратони одржавани на различитим деоницама, ИААФ је 1921. године донела одлуку да се управо та дистанца прогласи службеном маратонском деоницом.

На овим играма по први пута је укључен и један традиционално зимски спорт, уметничко клизање.

Попис спортова[уреди | уреди извор]

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Земље ученице Игара 1908.

Биланс медаља[уреди | уреди извор]

(Медаље домаћина посебно истакнуте)

Олимпијске игре 1908. Olympic rings without rims.svg
Пласман Земља Gold medal olympic.svg Silver medal olympic.svg Bronze medal olympic.svg GoldSilverBronze medals.svg
1  Уједињено Краљевство 56 51 38 145
2 Сједињене Америчке Државе САД 23 12 12 47
3  Шведска 8 6 11 25
4 Трећа француска република Француска 5 5 9 19
5 Немачко царство Немачка 3 5 6 14
6 Мађарска Мађарска 3 4 2 9
7 Канада Канада 3 3 10 16
8  Норвешка 2 3 3 8
9 Краљевина Италија Италија} 2 2 0 4
10  Белгија 1 5 2 8
11  Аустралазија 1 2 2 5
12  Русија 1 2 0 3
13 Русија Финска 1 1 3 5
14 Уједињено Краљевство Јужноафричка Република 1 1 0 2
15 Краљевина Грчка Грчка 0 3 0 3
16  Данска 0 2 3 5
17 Краљевина Бохемија Бохемија. 0 0 2 2
 Холандија 0 0 2 2
19 Аустријско царство Аустрија 0 0 1 1
Укупно 110 107 106 323

замимљивости[уреди | уреди извор]

  • У свечаном дефилеу на отварању игара, први пут су екипе биле у униформама.
  • На балу у Грефтин гарденсу Пјер де Кубертен је цитирао једног америчког бискупа и рекао: „На олимпијски играма није толико важно победити, колико је важно учествовати” [1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Олимписки вековник 100 година Олимпијског комитета Србије том 1 стр. 51.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]