Летње олимпијске игре 1972.

Из Википедије, слободне енциклопедије
XX Олимпијске игре - Минхен 1972.
Spiele der XX. Olympiade - München 1972
Minhen 1972.svg
Град домаћин Минхен, Западна Немачка
Број држава 121
Број спортиста 7170
Број спортова 23
Број такмичења 195
Отварање игара 26. август 1972.
Затварање игара 10. септембар 1972.

XX Олимпијске игре одржане су 1972. године у Минхену, у Западној Немачкој. МОК је одабрао Минхен за домаћина у конкуренцији осталих градова кандидата међу којима су били Детроит, Мадрид и Монтреал. Биле су то друге Игре у историји одржане у Немачкој, након Игара у Берлину 1936. У жељи да се Немачка свету представи као демократска, модерна држава пуна оптимизма, домаћин је за слоган Игара одабрао службени мото "the Happy Games" (на енглеском језику „срећне игре"), за лого су одабрали симболизовано плаво сунце, а по први пут су Игре добиле и службену маскоту, пса названог „Валди“.

Нажалост, Игре се нису показале срећним, већ управо супротно: трагичним. У познатом инциденту су палестински терористи из организације зване Црни септембар упали 5. септембра, 11. дана Игара, у олимпијско село, убили двојицу израелских спортиста, а деветорицу узели за таоце. У наставку драме, дошло је до масакра. На минхенском аеродрому, после неуспеле акције спашавања талаца, убијено је свих девет израелских спортиста, петорица терориста и један немачки полицајац. Свет је био у шоку, али су Игре, након 34-сатног прекида, настављене.

На Играма је први пут уведена и церемонија заклетве судија, чиме се желела истакнути непристраност суђења. У спортском програму је такође било промена. Рукомет и стреличарство су се вратили у програм Игара, а уведен је и нови спорт, кајак и кану на дивљим водама.

У такмичарском програму истакли су се следећи спортисти и догађаји:

  • Марк Шпиц из САД-а је освојио седам златних медаља, оборивши при томе светске рекорде у свим тим дисциплинама. Како је на Играма у Мексику четири године раније већ освојио две златне медаље, тиме је свој укупни број златних медаља с ОИ повећао на 9.
  • Олга Корбут, гимнастичарка из СССР-а је освојила три златне медаље.
  • У кошарци је финална утакмица између тимова САД и СССР-а донела незапамћени завршетак. У последњих неколико секунди, при воћству екипа САД 50-49 десило се неколико чудних догађања: прво је време истекло током пређашњег коша (слободних бацања) за САД, али је кош признат и преостале време помакнуто на 1 секунду. Затим је време поновно истекло у покушају напада тима Совјетског Савеза, па су Американци већ славили победу. Међутим, на жалбу Совјета поновно су додане нове три секунде, у којима је Александар Белов успео убацити два поена и тиме донети победу свом тиму. Бројне нелогичности током неколико последњих секунди нису никад разјашњене, иако је МОК чврсто остао при одлуци да је утакмица регуларна. Екипа САД, којој је то био први пораз уопште на Олимпијским играма до тада, одбила је да прихвати сребрне медаље и оне су и данас изложене у Олимпијском музеју у Лозани.
  • Атлетичар Ласе Вирен из Финске је победио у тркама на 5.000 и 10.000 m (и то на 10.000 m након пада током трке), а тај ће успех поновити и четири године касније на Играма у Монтреалу.
  • Валериј Борзов, спринтер из СССР-а, је победио на опште изненађење у тркама на 100 m и 200 m. Очекивала се победа неког од атлетичара из САД, а највећи фаворити су били Реј Робинсон и Еди Хејз. Међутим, превидом њиховог тренера добили су погрешну информацију о времену старта трке квалификација на које су затим закаснили и испали из даљег такмичења без пласмана.
  • Освајачи златне и сребрне медаље у трци на 400 m, Винсент Метјуз и Вејн Колет из САД, су током проглашења победника и извођења химне САД понашали се непримерено. Међусобно се шалећи и играјући се освојеним медаљама нису обраћали пажњу на свечаност тренутка подизања њихове заставе и интонације химне. Због тога им је доживотно забрањен наступ на Олимпијским играма.
  • Аустралијска пливачица Шејн Гуд је освојила три злата и два сребра.
  • Вим Руска из Холандије је постао први џудиста који је освојио злато у две категорије на истим Играма.

Списак спортова[уреди]

На Играма су била и два демонстрацијска спорта: бадминтон и скијање на води.

Распоред такмичења[уреди]

ЦО церемонија отварања квалификације 1 финале ЦЗ церемонија затварања
датум
спортови
август септембар Ук.фин.
26
суб
27
нед
28
пон
29
уто
30
сре
31
чет
1
пет
2
суб
3
нед
4
пон
5
уто
6
сре
7
чет
8
пет
9
суб
10
нед
11
пон
Церемоније отварања/затварања ЦО ЦЗ
Атлетика 2 2 5 6 3 7 2 3 8 38
Бициклизам Друмски 1 1 7
Велодромски 1 2 1 1
Бокс 11 11
Ватерполо 1 1
Веслање 7 7
Гимнастика 1 1 2 4 6 14
Дизање тегова 1 1 1 1 1 1 1 1 1 9
Једрење 6 6
Кајак и кану 1 3 7 11
Коњички спорт 2 1 1 1 1 6
Кошарка 1 1
Мачевање 1 1 1 1 1 1 1 1 8
Модеран петобој 2 2
Одбојка 1 1 2
Пливање 3 4 4 3 3 4 4 4 29
Рвање 10 10 20
Рукомет 1 1
Скокови у воду 1 1 1 1 4
Стреличарство 2 2
Стрељаштво 1 1 1 1 2 2 8
Фудбал 1 1
Хокеј на трави 1 1
Џудо 1 1 1 1 1 1 6
Укупно финала по дану 2 8 8 13 27 16 23 14 13 2 16 3 26 23 1 195
Укупно финала до дана 2 10 18 31 58 74 97 111 124 124 126 142 145 171 194 195
август/септембар 26
суб
27
нед
28
пон
29
уто
30
сре
31
чет
1
пет
2
суб
3
нед
4
пон
5
уто
6
сре
7
чет
8
пет
9
суб
10
нед
11
пон
Ук.фин.

Биланс медаља[уреди]

(Медаље домаћина посебно истакнуте)

Олимпијске игре Минхен 1972. Olympic rings with white rims.svg
Пласман Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1 Савез Совјетских Социјалистичких Република СССР 50 27 22 99
2  Сједињене Америчке Државе 33 31 30 94
3 Источна Немачка Источна Немачка 20 23 23 66
4 Њемачка Западна Немачка 13 11 16 40
5 Јапан Јапан 13 8 8 29
6 Аустралија Аустралија 8 7 2 17
7 Пољска Пољска 7 5 9 21
8 Мађарска Мађарска 6 13 16 35
9 Бугарска 6 10 5 21
10 Италија Италија 5 3 10 18
11 Шведска Шведска 4 6 6 16
12 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 4 5 9 18
13  Румунија 3 6 7 16
14 Куба Куба 3 1 4 8
Финска Финска 3 1 4 8
16 Холандија Холандија 3 1 1 5
17 Француска Француска 2 4 7 13
18  Чехословачка 2 4 2 8
19 Кенија Кенија 2 3 4 9
20 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 2 1 2 5
21 Норвешка Норвешка 2 1 1 4
22 Северна Кореја Северна Кореја 1 1 3 5
23 Нови Зеланд Нови Зеланд 1 1 1 3
24 Уганда Уганда 1 1 0 2
25 Данска Данска 1 0 0 1
26 Швајцарска Швајцарска 0 3 0 3
27 Канада Канада 0 2 3 5
28 Flag of Iran (1964-1980).svg Иран 0 2 1 3
29 Белгија Белгија 0 2 0 2
 Краљевина Грчка 0 2 0 2
31 Аустрија Аустрија 0 1 2 3
Колумбија Колумбија 0 1 2 3
33 Аргентина Аргентина 0 1 0 1
Јужна Кореја Јужна Кореја 0 1 0 1
Либан Либан 0 1 0 1
Мексико Мексико 0 1 0 1
 Монголија 0 1 0 1
Пакистан Пакистан 0 1 0 1
Тунис Тунис 0 1 0 1
Турска Турска 0 1 0 1
41  Етиопија 0 0 2 2
42 Бразил Бразил 0 0 2 2
43 Гана Гана 0 0 1 1
Индија Индија 0 0 1 1
Јамајка Јамајка 0 0 1 1
Нигер Нигер 0 0 1 1
Нигерија Нигерија 0 0 1 1
 Шпанија 0 0 1 1
Укупно 195 195 210 600

Спољашње везе[уреди]