Леукон

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили личност из грчке митологије, погледајте чланак Леукон (митологија).

Леукон је најсложенији тип грађе сунђера, код кога је мезоглеја развијена више него код простијих, аскон и сикон типа. Сунђери леукон типа грађе достижу највеће димензије, од неколико cm до преко 1m. Код леукон сунђера проток воде се остварује кроз комплексну мрежу канала у крупном телу сунђера. У оваквој мрежи канала образују се многобројне ситне комора обложене хоанодермом, уместо радијалних канала код сикон типа.

Сферичне коморица са хоаноцитама се налазе на прелазу доводних у одводне канале. Велики спонгоцел и један оскулум, који су присутни код аскон и сикон типова грађе, овде су замењени излазним каналима малих пречника и често већим бројем оскула. Коморе са хоаноцитама су веома бројне - у 1mm³ тела леукон сунђера налази се око 10000 коморица, свака са око 60 хоаноцита. Овим је знатно повећана површина хоанодерма истовремено смањујући запремину воде која треба да се покреће.

Ток воде кроз леукон сунђер: доводни канал - прозопиле - коморе са хоаноцитама - апопиле - одводни канали - већи одводни канали - оскула.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]