Леукоцитурија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Леукоцитурија код инфекције мокраћних путева. На препарату се поред леукоцита уочава и појава еритроцита и епителних ћелија у великом броју.

Леукоцитурија (лат. leukocyturia) појава је белих крвних зрнаца или леукоцита у мокраћи (урину), односно у седименту мокраће. Сматра се као нормално стање, да у седименту мокраће здраве особе може бити од 1 до 4 леукоцита у видном пољу микроскопа (ако се посматрање врши на повећању од 100 пута), што приближно одговара бројчаној вредности концентрације до 4 леукоцита по микролитру урина. Више од 4 леукоцита у видном пољу сматра се леукоцитуријом, односно патолошком налазом, или ако се у једној минути излучи мокраћом више од 1.000 леукоцита.[1]

Етиопатогенеза[уреди]

Леукоцити у мокраћу могу доспети из било којег дела урогениталног тракта након:

  • Камена у бубрегу
  • Туморских процеса
  • Фебрилних стања.
  • Акутне и хроничне упале мокраћног система.[2]
  • Тежег физичког напора
  • Повреда мокраћног система
  • Асимптоматска леукоцитурија у трећине пацијената код којих се спроводи хемодијализа.
  • Јатрогено изазвана леукоцитурија након уролошких прегледа или плсирања катетера.[3]

Обилна леукоцитурија се зове пиурија и јавља се код упале бубрежних чашица, хидронефрозе, туберкулозе бубрега и инфициране калкулозе.[4]

Дијагноза леукоцитурије[уреди]

Семиквантитативно доказивање леукоцита у мокраћи тест траком. Према овој траци у мокраћи је; крв +++, нитрити +++ и леукоцити +++, што указује на инфекцију мокраћних путева

Најбројнији леукоцити у мокраћи су неутрофили, а могу се и наћи и еозинофилни гранулоцити. Када се седимент мокраће посматра на микроскопу, леукоците видимо као округле ћелије са великим централно положеном једром и сјајним зрнцима у цитоплазми.[5]

Леукоцитурија се може доказати на два начина:

Микроскопски преглед мокраће

Ово је први начин доказивања леукоцитурије који се заснива на микроскопском прегледу седимента мокраће.

Хемијска анализа мокраће

Други начин је хемијска анализа. Хемијском анализом седимента мокраће не можемо тачно утврдити врсту леукоцита, зато се користи микроскопске методе прегледа седимента.

Када се хемијски анализира седимент урина, користи се семиквантитативно доказивање помоћу тест траке. Тест трака је импрегнирана индолестером и дијазонијевом соли које реагују са леукоцитима и дају обојење траке.

Најтачније реултате код леукоцитурије добијемо ако комбинујемо ове две методе аналзирања.[6]

Терапија[уреди]

Лечење леукоцитурије као и протеинурије и хематурије заснива се на лечењу њиховог узрока.

Извори[уреди]

  1. Barišić Z, Babić-Erceg A, Borzić E, Zoranić V, Kaliterna V, Carev M. Urinary tract infections in South Croatia: Aetiology and antimicrobial resistance. Int J Antimicrob Agents. 2003;22 Suppl. 2:61-4.
  2. Nicolle LE. Urinary tract infection: traditional pharmacologic therapies. Dis Mon. 2003;49:111-28.
  3. Trautner BW, Hull RA, Darouiche RO. Prevention of catheter-associated urinary tract infection. Curr Opin Infect Dis. 2005;18:37-41.
  4. Hooton TM. Pathogenesis of urinary tract infections: an update. J Antimicrob Chemother. 2000 Sep;46 Suppl 1:1-7.
  5. Schulze BD, Urine diagnosis and leukocyturia, MMW Fortschr Med. 2004 Oct 21;146(43):39-41.
  6. Ljerka Išgum Vorgić, Medicinska biokemija, Medicinska naklada, treće izdanje, Zagreb, 2006. godina.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).