Леушићи

Леушићи
Леушићи;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	96
Географске карактеристике
Координате	44° 02′ 09″ С; 20° 14′ 32″ И / 44.035833° С; 20.242166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	521 m
	Леушићи Леушићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Леушићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 96 становника. Налази се на путу за Пожегу, 33 км од Горњег Милановца. Надморска висина је од 380 до 610 м, а површина је 825 ха.^[1]

Село је некада имало општину. Ђаци су похађали школу у Прањанима и припадали су парохији Прањанској. У центру села 1963. године изграђена је музејска поставка у Спомен-дому у част изгинулих ратника у Првом и Другом светском рату.^[1]

Сеоска преслава је на прве Тројице, а у прву недељу после Петровдана држи се одавно вашар.

Овде се налази Крајпуташи браћи Лукић у Леушићима.

Историја

По легенди, Леушићи су названи на по Леју, старешини села који се тамо настанио. Нема података да је село постојало у старом и средњем веку. Први подаци о земљишту на коме се налази село потичу из аустријског пописа 1718. године, али се не помиње насеље. Досељавање на подручје села почело је 1780. године, најмасовније било је 1809. године а завршено је 1820. године. Досељеници су дошли из Босне, Херцеговине, Црне Горе, Старог Влаха и ужичке Црне горе. Године 1863. село је имало 38 домова.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 122 ратника. Погинуло их је 54 а 68 је преживело.^[1]

Географија

Село се налази по косама и странама испод брда Бијеле плоче и Кремена. Кроз јужни део сеоског атара протиче река Коњска, која долази из Срезојеваца, где и извире, а улива се у Чемерницу (управо у Леушићима). Село је веома раштркано, а има 106 домаћинстава.

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 467 становника, 1921. године 456, а 2002. године тај број је спао на 181.^[1]

У насељу Леушићи живи 139 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,8 година (48,6 код мушкараца и 53,2 код жена). У насељу има 67 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	433
1953.	392
1961.	355
1971.	312
1981.	283
1991.	185	177
2002.	162	177
2011.	129

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	160	98,76%
Југословени	2	1,23%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	2	5
75—79	5	6
70—74	15	14
65—69	6	8
60—64	13	5
55—59	2	11
50—54	2	4
45—49	4	1
40—44	2	2
35—39	6	4
30—34	5	3
25—29	2	5
20—24	4	1
15—19	4	1
10—14	2	2
5—9	5	3
0—4	4	4
Просек :	48,6	53,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	101	96	96	93	90	69	67

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	19	30	7	3	4	1	2	0	0	1	2,42

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	72	10	53	5	4
Женски	70	1	55	13	1
УКУПНО	142	11	108	18	5

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	36	22	0	0	8
Женски	19	12	0	0	6
Укупно	55	34	0	0	14

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	2	0	0	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	1
Женски	0	0	0	1	0
Укупно	0	0	1	2	1

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	1

Види још

Општина Горњи Милановац

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 264.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 264.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе