Леушићи

Координате: 44° 02′ 09″ С; 20° 14′ 32″ И / 44.035833° С; 20.242166° И / 44.035833; 20.242166
С Википедије, слободне енциклопедије

Леушићи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 129
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 09″ С; 20° 14′ 32″ И / 44.035833° С; 20.242166° И / 44.035833; 20.242166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина521 m
Леушићи на карти Србије
Леушићи
Леушићи
Леушићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Леушићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 129 становника. Налази се на путу за Пожегу, 33 км од Горњег Милановца. Надморска висина је од 380 до 610 м, а површина је 825 ха.[1]

Село је некада имало општину. Ђаци су похађали школу у Прањанима и припадали су парохији Прањанској. У центру села 1963. године изграђена је музејска поставка у Спомен-дому у част изгинулих ратника у Првом и Другом светском рату.[1]

Сеоска преслава је на прве Тројице, а у прву недељу после Петровдана држи се одавно вашар.

Овде се налази Крајпуташи браћи Лукић у Леушићима.

Историја[уреди | уреди извор]

По легенди, Леушићи су названи на по Леју, старешини села који се тамо настанио. Нема података да је село постојало у старом и средњем веку. Први подаци о земљишту на коме се налази село потичу из аустријског пописа 1718. године, али се не помиње насеље. Досељавање на подручје села почело је 1780. године, најмасовније било је 1809. године а завршено је 1820. године. Досељеници су дошли из Босне, Херцеговине, Црне Горе, Старог Влаха и ужичке Црне горе. Године 1863. село је имало 38 домова.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 122 ратника. Погинуло их је 54 а 68 је преживело.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Село се налази по косама и странама испод брда Бијеле плоче и Кремена. Кроз јужни део сеоског атара протиче река Коњска, која долази из Срезојеваца, где и извире, а улива се у Чемерницу (управо у Леушићима). Село је веома раштркано, а има 106 домаћинстава.

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 467 становника, 1921. године 456, а 2002. године тај број је спао на 181.[1]

У насељу Леушићи живи 139 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,8 година (48,6 код мушкараца и 53,2 код жена). У насељу има 67 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 433
1953. 392
1961. 355
1971. 312
1981. 283
1991. 185 177
2002. 162 177
2011. 129
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
160 98,76%
Југословени
  
2 1,23%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 264. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]