Лефлеров синдром

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лофлеров синдром
ЛатинскиSyndroma Löffler
Eosinophil.png
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпулмонологија
МКБ-10J82
МКБ-9-CM518.3
DiseasesDB7580
MedlinePlus000105
eMedicineped/1322
MeSHD011657

Лофлеров синдром је ретко обољење плућа, које се испољава као алергијска реакција плућног ткива. Реакција је изазвана сензибилизацијом на ларве Ascaris lumbrikoides, које су ношене крвотоком из црева и које на тај начин доспевају до плућног ткива оболелог.[1]

Болест је први пут описана 1932. године од стране Вилхелма Лофлера, који је описивао једну врсту упале плућа проузроковану паразитима Ascaris lumbricoides, Strongyloides stercoralis и црвима Ancylostoma duodenale и Necator americanus.[2][3][4]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Алергијске реакције су локализоване у доњим и средњим плућним пољима, рецидивирају и трају 3-10 дана. Клинички се испољавају повишеном температуром, грозницом, кашљем и искашљавањем малих количина слузавог и сукрвичастог испљувка. Код знатног броја пацијената болест пролази без симптома и случајно се открива на рендгенском снимку.[1]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

У крви и спутуму (испљувку) се установљава повишен број еозинофила (врста белих крвних ћелија) што указује на алергију, а у столици су присутна јаја паразита. Тешкоће у постављању дијагнозе код неких болесника су у вези са појавом плућних симптома када се у столици не могу наћи јаја овог узрочника.[1]

Лечење[уреди | уреди извор]

Лечење се састоји од примене антихелминтика и антиалергијских лекова. Прогноза је добра, јер болест често ишчезава спонтано.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Лофлеров синдром”. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2008. Приступљено 21. 3. 2008. 
  2. ^ Löffler, W. Zur Differential-Diagnose der Lungenifiltrierungen. I. Frühfiltrate unter besonerer Berücksichtigung der Rückbildungszeiten. Beiträge zum Klinik der Tuberkulose, 1932, 79, 338-367
  3. ^ Löffler, W. Zur Differential-Diagnose der Lungenifiltrierungen. II. Über flüchtige Succedan-Infiltrate (mit Eosinophilie). Beiträge zum Klinik der Tuberkulose, 1932, 79, 368-382.
  4. ^ Löffler, W. Flüchtige Lungeninfiltrate mit Eosinophilia. Klinische Wochjenschrift, Berlin, 1935, 14: 297-299.
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).