Лех (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Лех
Lech
Tussen Elmen en Stanzach, der Lech foto6 2014-07-25 14.34.jpg
Karte einzugsbereich lech.png
Опште информације
Дужина264 km
Басен3,926 km2
СливЦрноморски
Водоток
ИзворФорарлберг
УшћеДунав код Марксхејма
Географске карактеристике
Држава/е Немачка,  Аустрија

Лех (лат. Licus) je река у Аустрији и Немачкој, десна притока Дунава, дуга 264км.[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Лех извире у аустријској покрајини Форарлберг, на јужним обронцима планине Роте Ванд. Тече 12км у правцу северозапада до Тирола кроз који тече наредних 78км до Фисена где напушта Аустрију и улази у Немачку, затим тече и истом правцу кроз Баварску до ушћа у Дунав недалеко од Инголштата.[1]

Река је посебно атрактивна код Фисена, где се спушта преко 12 м високог водопада Лехфола, који иако није природан привлачи велики број туриста. Затим тече кроз језеро Форгензе.[1]

У свом даљем току ка северу протиче кроз Лицау петљу, која је са резерватом природе Аугсбуршка шума, један од ретких сачуваних оргиналних битопа.[2] Одавде је ток реке веома исправљен, део воде се одводи у канал Лех, који тече паралелно са реком на левој страни.

Лех је друга највећа река у Тиролу. Тиролска долина Леха протеже се од Форхиаха до Штига, где Лех још увек има карактер дивље реке - са великим шљунчаним обалама и мењањем корита. Нетакнута природа Леха била је разлог да се река стави под заштиту, прво је постала „Натура 2000“ подручје, а касније (2004.) је такође проглашена парком природе.[1]

Лех једна је од последњих дивљих река у Европи која је вековима фасцинирала људе. Најимпресивнија ствар о "последњем дивљаку", како га Лех назива, је и његова магична боја, која се креће од тиркизне до жутозелене боје и потиче од изузетно ниске температуре воде и високог садржаја минерала у води.[3]

Река има слив површине 3926 км2, који се протеже по Форарлбергу, Тиролу и Баварској, и док је у Аустрији има карактер типичног планинског брзака, у Немачкој је мирна равничарска река.

Долина реке послужила је књижевници Вилхелмини вон Хилерн као инспирација за роман „Долина стрвинара”(Die Geier-Wally), који је касније послужио као либрето за оперу „Долина” (La Wally).[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Lech”. austria-forum.org. Приступљено 4. 7. 2020. 
  2. ^ „Fluss in Bedrängnis: Lech und Litzauer Schleife”. bund-naturschutz.de. Приступљено 9. 7. 2020. 
  3. ^ „Der Lechfall in Füssen”. dreimaederlhaus.de. Приступљено 9. 7. 2020. 
  4. ^ „Lech, Fluss”. austria-forum.org. Приступљено 8. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]