Лејла Слимани
| Лејла Слимани | |
|---|---|
.jpg) Лејла Слимани | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. октобар 1981. |
| Место рођења | Рабат, Мароко |
| Образовање | Институт за политичке студије, Париз |
| Награде | Гонкурова награда |
Лејла Слимани (енгл. Leïla Slimani, Рабат, 3. октобра 1981), француско-мароканска књижевница, новинарка и заговорница женских и људских права, која тренутно живи и ради у Паризу.[1][2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Лични живот[уреди | уреди извор]
Лејла Слимани је рођена 1981. у Рабату, од оца Мароканца и мајке француско-алжирског порекла. У Париз долази након завршене средње школе 1999. године.[2] Дипломирала је на париском Институту за политичке студије. Године 2008, након бављења глумом, опредељује се за новинарство и пише за часопис Млада Африка (Jeune Afrique).
Књижевна каријера[уреди | уреди извор]
Слимани је свој први роман У врту људождера објавила 2014. године. Након тога, 2016. године објавила је роман Успавај ме. Године 2020. објавила је роман Земља других који је први од планирана три романа заснована на историји њене породице. Поред романа објавила је и неколико књига есеја. Књига есеја Секс и лажи : сексуални живот у Мароку (Sexe et Mensonges: La Vie Sexuelle au Maroc), објављена 2017. године садржи исповести жена с којима је разговарала док је била на књижевној турнеји по Мароку.[1][3]
Дела[уреди | уреди извор]
Романи[уреди | уреди извор]
- У врту људождера (2014.)
- Успавај ме (2016.)
- Земља других (2020.)
Есеји[уреди | уреди извор]
- Секс и лажи: сексуални живот у Мароку (2017.)
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Роман У врту људождера се нашао у ужем избору за награду Flor 2014.[2]
Роман Успавај ме је освојио Гонкурову награду за 2016. годину. Роман је преведен на више од тридесет језика.[1]
Председник Француске Емануел Макрон прогласио ју је и амбасадором франкофоније.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „LEJLA SLIMANI”. booka.rs. Приступљено 7. 3. 2022.
- ^ а б в „Lejla Slimani”. dereta.rs. Приступљено 7. 3. 2022.
- ^ Слимани, Лејла (2017). Успавај ме. Београд: Боока. стр. корице. ISBN 978-86-88335-83-6.
- ^ „Leïla Slimani”. fraktura.hr. Приступљено 7. 3. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Lejla Slimani Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2022)
- Zašto treba čitati Lejlu Slimani
- Francuski roman godine stigao u Srbiju
