Лењост
Лењост (такође позната као индоленција или безвољност) је емоционална несклоност ка активности или напору упркос способности да се делује или напреже. Често се користи као пежоратив; изрази за особу која се сматра лењом укључују „кауч кромпир“, „лењивац“ и „блаџер“. Повезани концепти укључују лењост, хришћански грех, абулију, медицински термин за смањену мотивацију, и летаргију, стање недостатка енергије.
Упркос расправи чувеног неуролога Сигмунда Фројда о „принципу задовољства“, Леонард Кармајкл је 1954. године приметио да „лењост“ није реч која се појављује у садржају већине техничких књига о психологији.[1] Истраживање из 1931. године показало је да су средњошколци склонији да своје лоше резултате припишу лењости, док су наставници „недостатак способности“ рангирали као главни узрок, а лењост је била на другом месту.[2] Лењост не треба мешати са аволицијом, негативним симптомом одређених менталних и неуроразвојних поремећаја као што су депресија, хиперкинетички поремећај, аутизам, поремећаји спавања, поремећаји употребе супстанци и шизофренија.[3][4]
Психологија
[уреди | уреди извор]Лењост може одражавати недостатак самопоуздања, недостатак позитивног признања од стране других, недостатак дисциплине који проистиче из ниског самопоуздања или недостатак интересовања за активност или веровања у њену ефикасност.[5] Лењост се може манифестовати као одуговлачење или колебање. Студије мотивације указују на то да лењост може бити узрокована смањеним нивоом мотивације, недостатком интересовања и самопоуздања, што заузврат може бити узроковано прекомерном стимулацијом или прекомерним импулсима или ометањима. Ови састојци повећавају ослобађање допамина, неуротрансмитера одговорног за награду и задовољство. Што се више допамина ослобађа, већа је нетолеранција према вредновању и прихватању продуктивних и корисних акција.[6] Ова десензитизација доводи до ублажавања неуронских образаца и негативно утиче на предњу инсулу мозга одговорну за перцепцију ризика.[7]
Стручњаци за АДХД кажу да бављење вишеструким активностима може изазвати проблеме у понашању као што су неуспех пажње/фокуса, перфекционизам и песимизам. У овим околностима, лењост се може манифестовати као негативан механизам суочавања (аверзија), жеља да се избегну одређене ситуације како би се супротставили одређеним искуствима и унапред замишљени лоши резултати.[8] Лакановска мисао каже да је „лењост 'испољавање' архетипова из друштвеног програмирања и негативних пракси васпитања деце“.[тражи се извор] Томас Гец са Универзитета у Констанцу, Немачка, и Џон Иствуд са Универзитета у Јорку, Канада, слажу се да аверзивна стања попут лењости могу бити подједнако адаптивна за стварање промена[9] и токсична ако им се дозволи да се тињају. Став који се показао корисним у њиховим студијама јесте „бити свестан и не тражити излазе из тога, истовремено бити отворен за креативне и активне опције ако се оне појаве“. Они истичу да неуморно бављење активностима без пауза може изазвати осцилације неуспеха,[10] што може довести до проблема са менталним здрављем.[11]
Такође је показано да лењост може учинити особу апатичном према реактивним проблемима менталног здравља као што су бес, анксиозност, равнодушност, злоупотреба психоактивних супстанци и депресија.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Leonard Carmichael (април 1954), „Laziness and the Scholarly Life”, The Scientific Monthly, 78 (4): 208—213, Bibcode:1954SciMo..78..208C, JSTOR 21392
- ^ Harry Howard Gilbert (јануар 1931), „High-School Students' Opinions on Reasons for Failure in High-School Subjects”, The Journal of Educational Research, 23 (1): 46—49, JSTOR 27525294, doi:10.1080/00220671.1931.10880126
- ^ „NIMH · Schizophrenia”. nih.gov.
- ^ Johnston, Charlotte; Freeman, Wendy (2002). „Parents' Beliefs About ADHD: Implications for Assessment and Treatment”
. The ADHD Report. 10: 6—9. doi:10.1521/adhd.10.1.6.20567.
- ^ „Laziness: Fact or Fiction?”. Приступљено 23. 11. 2016.
- ^ Špinka, M.; Wemelsfelder, F. (јануар 2011), „Environmental challenge and animal agency.”, Animal welfare, UK: CABI: 27—43, ISBN 978-1-78064-080-8, Приступљено 2024-10-07
- ^ „Brain Chemicals Predict Laziness - Risk, Reward & Hard Work”. Live Science. мај 2012. Приступљено 23. 11. 2016.
- ^ Peter, University of Calgary
- ^ theotomji (23. 8. 2014). „Who Moved My Cheese [Original] - Spencer Johnson”. Архивирано из оригинала 2021-12-22. г. Приступљено 23. 11. 2016 — преко YouTube.
- ^ TED Blog Video (4. 4. 2013). „Two Monkeys Were Paid Unequally: Excerpt from Frans de Waal's TED Talk”. Архивирано из оригинала 2021-12-22. г. Приступљено 23. 11. 2016 — преко YouTube.
- ^ Motivation and Emotion, Vol. 38
Спољни линкови
[уреди | уреди извор] | Овај чланак везан за психологија је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
