Ливађе (средњи век)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ливађе (лат. Mercatum Liuada) је средњовековно рударско насеље, рудник и трг Копаоничке рудне области. Било је смештено на североисточним деловима планине,3 километра североисточно од данашњег Брзећа, код села које се и данас тако зове, у удолини која се спушта ка Брзећкој реци. Поред рудног богатства, Ливађе је имало и повољан положај, пошто се налазило на раскршћу путева који су ишли ка долинама Расине, Ибра и Топлице, а први пут се у изворима помиње у дубровачком документу од 24.08.1405. године[1].

Велику рударску активност на простору око Ливађа потврђују и налази старог рударства, згура, шљака и рударска окна. Јосиф Панчић их помиње око спајања Беле и Добродолске реке, као и уз Брзећку реку, док Каниц наводи да их има око Брзећа и Грашевца. Константин Јиричек је, крајем XIX века, сматрао да се у Ливађу на првом месту вадило сребро, али су новија истраживања оповргла ову претпоставку. Анализом неколико локалитета око Сребрначке и Брзећке реке, закључено је да је основни производ у Ливађу било гвожђе, па олово, док се сребро јављало као успутни производ[1].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Група аутора (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља. Београд. ISBN 978-86-17-16604-3. 

Литература[уреди]

 
средњовековни рудници и рударски тргови на Копаонику

Беласица (први помен 1423, вађено Ag и гламско сребро, данашња Беласица) Mining symbol.svg Бело Брдо (први помен 1438, вађено Ag и Pb, данашње Бело Брдо)
Запланина (први помен почетком XV века, данашња Запланина) Mining symbol.svg Ковачи (први помен око 1420, данашњи Ковачи) Mining symbol.svg Копорић (први помен 1346, вађено Ag и Pb, данашње Копориће)
Ливађе (први помен 1405, вађено Fe и Pb (са Ag), данашње Ливађе) Mining symbol.svg Остраћа (први помен 1346, вађено Pb и Fe, данашње Остраће или Остатија)
Плана (први помен 1346, ковница 1388, вађено Pb, Fe и Cu, данашња Плана) Mining symbol.svg Трепча (први помен 1303, вађено Pb, Fe и Ag, данашњи Стари Трг)