Ливонски рат
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Ливонски рат | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Опсада Нарве 1558. године | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Руско царство Краљевина Ливонија |
Ливонска унија Пољско-литванска унија Данска-Норвешка Шведска Кнежевина Трансилванија |
Ливонски рат вођен је у периоду од 1558. до 1583. године између Руског царства и Ливоније (Ливонског витешког реда), Пољске, Шведске и Данске ради излаза на Балтичко море.
Увод[уреди | уреди извор]
Савез Ливоније и Литваније навео је Ивана IV да крајем јануара 1558. године упадне са својом војском у источну Ливонију и заузме Нарву и Дорпат (Тарту). Пошто Шведска и Данска нису помогле Ливонском реду, овај се 1559. године ставља под конкордат Жигмунда II, пољског краља и литванског великог кнеза. Следеће године Русија осваја тврђаву Маријенреда, туче војску ливанског реда 2. августа код Ермеса, а после тронедељне опсаде заузима и тврђаву Фелин (Виљанди). Услед бојазни од даљих пораза, Ливонија се 1561. године потчињава Пољској. По том уговору Шведска је заузела Ревел (Талин) и северну Естонију. Тако се у даљим борбама Русији супротстављају Пољска, Литванија и Шведска.
Рат[уреди | уреди извор]
Руска војска је 1563. године заузела Полоцк, али је 1564. године претрпела пораз на реци Ули. Иван се споразумео са Магнусом, братом данског краља Фредерика II и прогласио га 1569. године ливонским краљем. Пошто је завршила рат са Данском, Шведска се окреће против Русије. Жигмунд покушава да увуче Кримски канат и Турску у рат против Русије. Иван је избегао рат са Турском, а поход Кримског каната на Москву се завршио неуспехом. Руска војска је у периоду 1572-1577 заузела готово целу Естонију и 1575. године Пернов, луку на Балтичком мору, а 1577. године Иван је кренуо са великом војском из Пскова у јужну Ливонију и заузео Маријенхаузен, Режицу, Даугавпилс и друге градове. Трансилванијски војвода Батори који је изабран за пољског краља, креће 1579. године у поход ради освајања западних области Русије. У то време Швеђани освајају Нарву, важну трговачку луку. После неуспешне опсаде Пскова 1581. године, Батори склапа 1582. године мир у Јам-Запољском по коме је Русија уступила Пољској Ливонију на 10 година. Идуће године Русија склапа мир са Шведском по коме је Шведској припала северна Естонија са Ревелом и Нарвом.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија, том 5 (229)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Ливонски рат на Викимедијиној остави. |
- Ратови у новом веку
- Ратови у Европи
- Руско царство
- Историја Русије у новом веку
- Историја Шведске у новом веку
- Историја Пољске у новом веку
- Историја Данске у новом веку
- Историја Естоније
- Историја Летоније
- Руски ратови
- 1558.
- 1559.
- 1560.
- 1561.
- 1562.
- 1563.
- 1564.
- 1565.
- 1566.
- 1567.
- 1568.
- 1569.
- 1570.
- 1571.
- 1572.
- 1573.
- 1574.
- 1575.
- 1576.
- 1577.
- 1578.
- 1579.
- 1580.
- 1581.
- 1582.
- 1583.