Ливонски рат

Ливонски рат
Siege of Narva 1558.jpg
Опсада Нарве 1558. године
Време:1558-1583
Место:Северна Европа; Естонија, Ливонија, Русија
Исход: Победа савезника
Сукобљене стране
Руско царство
Краљевина Ливонија		 Ливонска унија
Пољско-литванска унија
Данска-Норвешка
Шведска
Кнежевина Трансилванија

Ливонски рат вођен је у периоду од 1558. до 1583. године између Руског царства и Ливоније (Ливонског витешког реда), Пољске, Шведске и Данске ради излаза на Балтичко море.

Увод[уреди | уреди извор]

Савез Ливоније и Литваније навео је Ивана IV да крајем јануара 1558. године упадне са својом војском у источну Ливонију и заузме Нарву и Дорпат (Тарту). Пошто Шведска и Данска нису помогле Ливонском реду, овај се 1559. године ставља под конкордат Жигмунда II, пољског краља и литванског великог кнеза. Следеће године Русија осваја тврђаву Маријенреда, туче војску ливанског реда 2. августа код Ермеса, а после тронедељне опсаде заузима и тврђаву Фелин (Виљанди). Услед бојазни од даљих пораза, Ливонија се 1561. године потчињава Пољској. По том уговору Шведска је заузела Ревел (Талин) и северну Естонију. Тако се у даљим борбама Русији супротстављају Пољска, Литванија и Шведска.

Предратна Ливонија[уреди | уреди извор]

До средине 16. века, економски просперитетна Стара Ливонија[1] постала је регион организован у децентрализовану и верски подељену Ливонску конфедерацију.[2] Њене територије су чинили Ливонски огранак Тевтонског реда, кнежевске бискупије Дорпат (Тарту), Есел-Виек, као и Курландија, Ришка архиепископија и град Рига.[1][3] Заједно са Ригом, градови Дорпат (Тарту) и Ревал (Талин), заједно са витешким имањима, уживали су привилегије које су им омогућавале да делују готово самостално..[3] Једине заједничке институције ливонских поседа биле су редовно одржаване заједничке скупштине познате као Ландтагови.[1] Поред подељене политичке администрације, постојало је и упорно ривалство између ришког архиепископа и ландмајстера Реда за хегемонију.[nb 1][1][3] Раскол је постојао унутар Реда од када се реформација проширила на Ливонију током 1520-их, иако је трансформација земље у лутеранску регију био постепен процес, којем се одупирао део Реда који је у различитом степену остао наклоњен римокатолицизму.[4] Како се рат приближавао, Ливонија је имала слабу администрацију подложну унутрашњим ривалитетима, недостајала јој је моћна одбрана или спољна подршка, и била је окружена монархијама које су водиле експанзионистичку политику. Роберт Фрост бележи нестабилну регију: „Уздрмана унутрашњим препиркама и угрожена политичким махинацијама својих суседа, Ливонија није била у стању да се одупре нападу.“[5]

Редови Ландмајстер и Гебитигери, као и власници ливонских поседа, били су нижи племићи који су чували своје привилегије и утицај спречавајући стварање више, моћније племићке класе.[6] Једино је Ришка архиепископија успешно савладала отпор ниже властеле.[7] Вилхелм фон Бранденбург је именован за надбискупа Риге, а Кристоф фон Мекленбург за његовог коадјутора, уз помоћ свог брата Алберта (Албрехта) од Бранденбург-Ансбаха, бившег пруског хохмајстера који је секуларизовао државу јужног Тевтонског реда и успоставио се као војвода у Пруској 1525. године.[8] Вилхелм и Кристоф је требало да следе Албертове интересе у Ливонији, међу којима је било и успостављање наследног ливонског војводства стилизованог по пруском моделу.[8] Истовремено, ред је агитовао за његово поновно успостављање („Рекуперација“) у Пруској,[9] противио се секуларизацији и стварању наследног војводства.[7]

Рат[уреди | уреди извор]

Стара Ливонија, пре Ливонског рата:
  Ливонски ред
  Курландска епископија
  Бископија Осел-Вика
  Дорпатска бискупија
  Град Рига
  Ришка архиепископија

Руска војска је 1563. године заузела Полоцк, али је 1564. године претрпела пораз на реци Ули. Иван се споразумео са Магнусом, братом данског краља Фредерика II и прогласио га 1569. године ливонским краљем. Пошто је завршила рат са Данском, Шведска се окреће против Русије. Жигмунд покушава да увуче Кримски канат и Турску у рат против Русије. Иван је избегао рат са Турском, а поход Кримског каната на Москву се завршио неуспехом. Руска војска је у периоду 1572-1577 заузела готово целу Естонију и 1575. године Пернов, луку на Балтичком мору, а 1577. године Иван је кренуо са великом војском из Пскова у јужну Ливонију и заузео Маријенхаузен, Режицу, Даугавпилс и друге градове. Трансилванијски војвода Батори који је изабран за пољског краља, креће 1579. године у поход ради освајања западних области Русије. У то време Швеђани освајају Нарву, важну трговачку луку. После неуспешне опсаде Пскова 1581. године, Батори склапа 1582. године мир у Јам-Запољском по коме је Русија уступила Пољској Ливонију на 10 година. Идуће године Русија склапа мир са Шведском по коме је Шведској припала северна Естонија са Ревелом и Нарвом.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Order was led by a Hochmeister, an office that since 1525 had been executed by the Deutschmeister responsible for the bailiwicks in the Holy Roman Empire; the Order's organisation in Livonia was led by a circle of Gebietigers headed by a Landmeister elected from amongst the membership

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Rabe 1989, стр. 306
  2. ^ Dybaś 2009, стр. 193
  3. ^ а б в Bülow 2003, стр. 73
  4. ^ Kreem 2006, стр. 46, 51–53
  5. ^ Frost 2000, стр. 2
  6. ^ Kreem 2006, стр. 50
  7. ^ а б Kreem 2006, стр. 51
  8. ^ а б Körber 1998, стр. 26
  9. ^ Kreem 2006, стр. 46

Литература[уреди | уреди извор]

  • Војна енциклопедија, том 5 (229)
  • Bain, Robert Nisbet (2006) [1905], Scandinavia: a Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900, Boston: Adamant Media Corp., ISBN 0-543-93899-9 
  • Bain, Robert Nisbet (1971) [1908], Slavonic Europe, Cambridge historical, Cambridge: Cambridge University Press 
  • Black, Jeremy (1996), Warfare. Renaissance to revolution, 1492–1792, Cambridge Illustrated Atlases, II, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-47033-1 
  • Bülow, Werner (2003), Als die Bayern Bonn eroberten. Aus der Erlebniswelt einer Generation im Europa des 16. Jahrhunderts (на језику: немачки), Munich: Herbert Utz Verlag, ISBN 3-8316-0244-1 
  • Cynarski, Stanisław (2007), Žygimantas Augustas (на језику: литвански), Vilnius: Versus aureus, ISBN 978-9955-699-59-0 
  • Dybaś, Bogusław (2006), „Livland und Polen-Litauen nach dem Frieden von Oliva (1660)”, Ур.: Willoweit, Dietmar; Lemberg, Hans, Reiche und Territorien in Ostmitteleuropa. Historische Beziehungen und politische Herrschaftslegitimation, Völker, Staaten und Kulturen in Ostmitteleuropa (на језику: немачки), 2, Munich: Oldenbourg Wissenschaftsverlag, ISBN 3-486-57839-1 
  • Dybaś, Bogusław (2009), „Zwischen Warschau und Dünaburg. Die adligen Würdenträger in den livländischen Gebieten der Polnisch-Litauischen Republik”, Ур.: North, Michael, Kultureller Austausch: Bilanz und Perspektiven der Frühneuzeitforschung (на језику: немачки), Köln/Weimar: Böhlau, ISBN 978-3-412-20333-7 
  • Elliott, John Huxtable (2000), Europe divided, 1559–1598, Blackwell classic histories of Europe (2nd изд.), Hoboken, New Jersey: Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-631-21780-0 
  • Eriksson, Bo (2007), Lützen 1632 (на језику: шведски), Stockholm: Norstedts Pocket, ISBN 978-91-7263-790-0 
  • Fischer, Ernst Ludwig; Kirkpatrick, John (1907), The Scots in Sweden; being a contribution towards the history of the Scot abroad, Edinburgh: O. Schulze & Co., OCLC 4730173 
  • Frost, Robert I. (2000), The Northern Wars: War, State, and Society in Northeastern Europe, 1558–1721, Modern wars in perspective, Upper Saddle River, New Jersey: Pearson Education, ISBN 0-582-06429-5 
  • Hartmann, Stefan (2005), Herzog Albrecht von Preussen und Livland (1551–1557). Regesten aus dem Herzoglichen Briefarchiv und den Ostpreußischen Folianten (на језику: немачки), Köln/Weimar: Böhlau, ISBN 3-412-12505-9 
  • Hübner, Eckhard (1998), „Zwischen alle Fronten: Magnus von Holstein als König von Livland”, Ур.: Hübner, Eckhard; Klug, Ekkehard; Kusber, Jan, Zwischen Christianisierung und Europäisierung. Beiträge zur Geschichte Osteuropas in Mittelalter und früher Neuzeit. Festschrift für Peter Nitsche zum 65. Geburtstag, Quellen und Studien zur Geschichte des östlichen Europa (на језику: немачки), 51, Stuttgart: Steiner, стр. 313—334, ISBN 3-515-07266-7 
  • Kahle, Wilhelm (1984), „Die Bedeutung der Confessio Augustana für die Kirche im Osten”, Ур.: Hauptmann, Peter, Studien zur osteuropäischen Kirchengeschichte und Kirchenkunde, Kirche im Osten (на језику: немачки), 27, Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, ISBN 3-525-56382-5 
  • Kreem, Juhan (2006), „Der Deutsche Orden und die Reformation in Livland”, Ур.: Mol, Johannes A.; Militzer, Klaus; Nicholson, Helen J., The military orders and the Reformation. Choices, state building, and the weight of tradition (на језику: немачки), Hilversum: Uitgeverij Verloren, ISBN 90-6550-913-5 
  • Körber, Esther-Beate (1998), Öffentlichkeiten der frühen Neuzeit. Teilnehmer, Formen, Institutionen und Entscheidungen öffentlicher Kommunikation im Herzogtum Preussen von 1525 bis 1618 (на језику: немачки), Berlin: de Gruyter, ISBN 3-11-015600-8 
  • Liptai, E. (1984), Magyarország hadtörténete [Military history of Hungary] (на језику: мађарски), 1, Zrínyi Katonai Kiadó, ISBN 963-326-320-4 
  • De Madariaga, Isabel (2006), Ivan the Terrible, New Haven, Connecticut: Yale University Press, ISBN 978-0-300-11973-2 
  • Nordstrom, Byron J. (2000), Scandinavia Since 1500Неопходна слободна регистрација, Minneapolis: University of Minnesota Press, ISBN 978-0-8166-2098-2 
  • Oakley, Steward (1993), War and peace in the Baltic, 1560–1790, War in Context, Abingdon, New York: Routledge, ISBN 0-415-02472-2 
  • Pauker, C. J. U. (1854), „Der Ordens-Voigt, nachher Königl. dänischer Statthalter zu Sonneburg, Heinrich von Ludinghausen gen. Wolffund dessen Ansprüche an Sonneburg und dessen Gebiet”, Ур.: Bunge, F. G. v.; Pauker, C. J. U., Archiv für die Geschichte Liv-, Ehst- und Curlands (на језику: немачки), 7 (3), Reval: Lindsfors Erben 
  • Peterson, Gary Dean (2007), Warrior kings of Sweden. The rise of an empire in the sixteenth and seventeenth centuries, Jefferson, North Carolina: McFarland, ISBN 978-0-7864-2873-1 
  • Rabe, Horst (1989), Reich und Glaubensspaltung. Deutschland 1500–1600, Neue deutsche Geschichte (на језику: немачки), 4, Munich: C.H.Beck, ISBN 3-406-30816-3 
  • Roberts, Michael (1968), The Early Vasas: A History of Sweden, 1523–1611, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 1-00-129698-2 
  • Solovyov, Sergey (1791), History of Russia from the Earliest Times (на језику: руски), VI, New York: MintRight Inc, ISBN 5-17-002142-9 
  • Steinke, Dimitri (2009), Die Zivilrechtsordnungen des Baltikums unter dem Einfluss ausländischer, insbesondere deutscher Rechtsquellen, Osnabrücker Schriften zur Rechtsgeschichte (на језику: немачки), 16, Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, ISBN 978-3-89971-573-6 
  • Stevens, Carol Belkin (2007), Russia's wars of emergence, 1460–1730, Modern wars in perspective, Upper Saddle River, New Jersey: Pearson Education, ISBN 978-0-582-21891-8 
  • Stone, Daniel (2001), The Polish-Lithuanian state, 1386–1795, History of East Central Europe, 4, Seattle: University of Washington Press, ISBN 0-295-98093-1 
  • Tuchtenhagen, Ralph (2005), Geschichte der baltischen Länder, Beck'sche Reihe (на језику: немачки), 2355, Munich: C.H.Beck, ISBN 3-406-50855-3 
  • Wernham, Richard Bruce (1968), The new Cambridge modern history: The Counter-Reformation and price revolution, 1559–1610, Cambridge: Cambridge University Press Archive, ISBN 0-521-04543-6 
  • Karamzin, Nikolai Mikhailovich (2003) [1826], „III”, Istoriya gosudarstva Rossiyskogo (на језику: руски), VIII, Moscow: Olma Media Group, ISBN 978-5-224-04058-2 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ливонски рат на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ливонски_рат&oldid=24538048”